Народно благостање

11, новембар 1939

Iz uredništva

Šfe Ćemrao S OVO

Uredba o suzbijanju skupoće i špekulacije daje zemljoradniku pravo da prodaje svoje proizvode pošto hoće (naravmo i može). Dok za najveći broj proizvođača i posrednika Uredba propisuje da ne smeju da zarade čisto više od uobičajene dobiti, dotle zemljoradnik može da zaradi beskonačno mnogo. Mi smo u br. 40. pisali, da ova privilegija zemljoradnika nije u skladu sa osnovnim načelima našeg pravnog poretka. Zemljoradnici su bili glavni korisnici skupoće u Svetskom rolu.

Nekoliko dana dochije počele su da skaču cene pšenice i kukuruza s izgledima da odu vrlo visoko. Ta je pojava predmet ovoga članka. A pre no što ga čitalac počne do čita, neka ima pred očima, da smo mi bili jedini u Jugoslaviji, koji smo fo predvideli. Mi smo tvrdili:

1) Da prinos pšenice ove godine spada u osredhje;

2) Da sledstveno nećemo imati 2па га 12702;

3) Da je službena cena od 165 din. i suviše visoka prema onoj na syelskom tržištu i da će izazvati prekomernu ponudu robe u samom početku kampanje i fime otežati Prizadu intervenciju, koju je on savršeno izvodio poslednjih godina.

Početkom novembra na većini pijaca u zemlji pšenica |e prešišala intervencione cene. U suficitarnim područjima cene su za 8—10 din. preko intervencionih, a u onim deficitarnim 12—16 din. uz odbitak vozarinske paritetne razlike. Ali i po tim cenama nema dovoljne ponude koja bi mogla da pokrije tražnju mlinova. Usled toga sasvim je verovatno da će cena pšenice i dalie skakati. Pogotovo, ako na sadanju tražnju mlinova dođe još i tražnja Direkcije za ishranu koja ima nameru da nabavi izvesne veće količine. Kukuruz je pred kraj oktobra takođe skočio za 12—16 din. po mic. Sušeni prompt rađen je početkom novembra po 122—125 din. prema 98—102 na početku oktobra, a termin april-maj notira već 135 din.

Pred faktom porasta cena pšenice i kukuruza, naročito kad izgleda da će cena i dalje rasti, nameće se niz problema. Pšenica i kukuruz u našoj privredi igraju važnu ulogut') i zbog toga kretanje njihovih cena posredno i neposredno vrši veliki uticaj na konstelaciju i uslove konjunkture. Kada se problem posmatra nacionalno-ekonomski onda se dolazi do zaključka da visoka cena — s obzirom na agrarni karakter zemlje i na činjenicu da više od polovine seljačkih domaćinstava mora da dokupliuje hranu — ne može da bude ideal naše ekonomske odnosno agrarne politike, pa makar ovu vodili sami seljaci. Sledstveno i sadanji izgledi za porast cena pšenice i kukuruza za

1) Pšenica kao glavni artikal ishrane stanovništva koji naročitc kod siromašnijih slojeva apsorbuje relativno znatan deo kupovne snage, i ukoliko se ovaj deo povećava utoliko se smanjuje kupovna snaga za ostale potrebe, a to paralelno znači opadanje standarda života, a kukuruz kao sirovina za produkciju stoki, naročito svinja odnosno masti, takođe jednog važnog predmeta ishrane.

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

ом (о јој

Страна 707

nas ne pretstavljaju nikakvu povolinu okolnost; taj porast nosi sobom niz nepovoljnih reperkusija, među prvima poskupljenje života. S obzirom na ovu najnoviju pojavu potrebno je da Dacimo letimičan pogled na razvitak prilika u tekućoj kampanji.

Ovo što se danas događa nije ni slučajno ni prvi put. Ovakve pojave u nas su postale sistematske kao rezultat jednog stanja koje se nikako ne menja, pa ni pod žitnim režimom koji su naši političari sveli na problem cene uz prizrenje jednostranog interesa relativno uskog kruga proizvođača za tržište. Sveden na formulu cene on je na drugoj strani otvorio niz pitanja eminentne nacionalno-ekonomske važnosti, koja postaju naročito akutna u vremenima visokih cena. Naš žitni problem nije međutim isključivo pitanje cene; cena je samo jedan deo u kompleksu komplikovanog problema naše agrarne proizvodnje uopšte. Ovoga puta mi se nećemo upuštati u taj problem, pošto imamo u vidu konkretno pitanje visokih cena pšenice i kukuruza.

Prema podacima zvanične statistike za porast cena kukuruza moglo bi se naći objašnjenje u dvema uzastopno slabim berbama iboliom konjunkturom stočar– stva. To, međutim, nije slučaj sa pšenicom. Suprotno kukuruzu kod pšenice, prema ovim podacima, imali smo dve uzastopne rekordne žetve. Žetva 1938 dala je preko 300.000 vagona. Izvozni višak cenjen je па 50—60.000 vagona. Stvarno izvezeno je svega (zajedno sa brašnom) 15.000 vagona. Na kraju kampanje tvrdilo se da su velike zalihe pšenice prenete u novu kampanju. Svakako nešto je preneto, ali verovatno ni iz daleka onoliko koliko je u svoje vreme naglašavano. Kad je došla nova Žželva, koja je takođe bila dobra, izvozni višak cenjen je opet na cifru prethodne godine. Prizad je otkupio 36.000 vagona. Ako se uzme u obzir da je od toga oko 12.000 vag. prodato u zemlji znači da je za izvoz preostalo 24.000 vag. Polovina od toga мес је 17метепа, а druga polovina je u toku izvoza. Dodav ovome i 2.500 vag. brašna (koje će se izvesti u Nemačku) odnosno oko 3.000 vag. pšenice izlazi da bi izvoz mogao da dostigne 27.000 vag., dakle polovinu od predviđanja. Prema tome, ako bi podaci o prinosu, unutrašnjoj potrošnji i izvoznom višku, onako kako se računaju, bili i približno tačni, znači da bismo imali još znatne količine pšenice i da bi cene, u najboliem slučaju, trebale da budu stabilne ti. na nivou intervencionih, a pogotovo što i pri sadanjoj blokadi Evrope nema izgleda da bi se pšenica mogla da izvozi za devize i po nekim povoljnijim cenama. Reakcija tržišta i odnos ponude i tražnje međutim pokazuju sasvim drukčiji razvitak.

U septembru mesecu kod nas je bio aktuelan problem preniskih cena pšenice, upravo nesrazmerno niskih cena prema intervencionim. Tražena je zaštita proizvođača i propisivanje drakonskih kazni za one Кој kupuju pšenicu po niskim cenama. Sada, kada su cene prešle intervencione i imaju tendenciju daljeg skakanja, o visokim cenama ništa se пе сомоп.

Što se tiče perioda niskih cena on nije bio samo u septembru mesecu, već je počeo mnogo ranije. Velika marža pojavila se čim se pokazalo da Prizad, usled nedostatka šlepova, neće biti u stanju da savlada veliku ponudu i da u predviđenim rokovima preuzme kupljenu

ОЛЕЛЈРОСОФЕ