Народно благостање

Страна 708

robu. U septembru mesecu žitni režim, zbog ovih tehničkih teškoća, bio je već potpuno paralizovan; Prizadovi dobavljači sa punim magazama, imobilisanim kapitalima i bez kredita koje više nisu mogli da dobiju nisu bili u stanju više da kupuju. U otsustvu kupaca bila je dovolina i najmanja ponuda pa da se cene još više srozaju. Pšenica je došla na 100—130 din. Mlinovi su bili jedini kupci. Ali se sada po njihovoj daljoj tražnji vidi da su količine prodate u septembru i u prvoj polovini oktobra, po niskim cenama bile male, što znači da je problem niskih cena u to vreme bio preuveličan. A da je u to vreme Prizad mogao da izdaje Dblagovremene dispozicije od kojih zavisi i isplata kupljene robe do toga uopšte ne bi došlo. |

Sada su cene premašile i intervencione pa ipak nema dovoljno ponude. Verovatno neko će reći kako seliak sada neće da prodaje pšenicu kada je u izgledu dalje skakanje cena. Ali je isto tako sigurno da je gro pšenice već davno prodat, jer kad je objavljena intervenciona cena od 165 din. rečeno je da je ona privremena da bi se njome mogli da koriste sitni proizvođači koji prvi izlaze na pijacu. Imajući u vidu takvo zvanično objašnjenje i beznadežnost za popravku svetske cene, sigurno je da su pored sitnih i krupniji proizvođači požurili sa prodajom odmah posle žetve. Tako se јеdino i dade obiasniti ogromna ponuda u julu i avgustu koja se može sravniti samo s onom 1 monopolskoj godini.

Ako kretanje cena uzmemo kao indikator za stanje zalihe i ponude u zemlji, a drugog nemamo pošto se na statistiku ne možemo osloniti, onda bi zaključak bio katastrofalan, jer bi izišlo da imamo relativno malene zalihe i to u današnje kritično vreme. Možda je međutim stanje nešto povoljnije, jer je sigurno da je veliki broj proizvođača, naročito imućnijih, zadržao nešto veće rezerve no uobičajeno. Pitanje je koliko će od toga izići na piiacu, kakvim tempom i u kakvoj relaciji sa iražniom. Nama izgleda sasvim verovatno da se između ponude i tražnje ubuduće može javiti samo Veća, a nikako manja razlika, a to znači još veći porast cene pšenice. Ovo predviđanje potvrđuje i činjenica da su

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

izvesni dobavljači Prizada ostali bez robe iako su, pod pretnjom strogih kazni, bili dužni da robu čuvaju do konca godine. To nije ni malo utešno za stanje zalihe u zemlji, a kamo li da bi se nalazilo još 15—20.000 vagona neprodatog izvoznog viška kao i što to tvrde izvesni krugovi.

Pri ovakvoj situaciji postavlja se pitanje da li je uopšte oportuno da se na tržištu pojavi Direkcija za ishranu radi nabavke izvesne količine pšenice za reZerVu i to bez obzira koja je količina u pitanju. Sigurno da od predviđenih 15.000 vagona ne može biti ni reči. Pojava Direkcije u ovome momentu imala bi, prema tome, za posledicu enormni porast cene, a fo bi bilo protivno najbitnijim interesima ishrane naroda.

Kod kukuruza imamo znafno jasniju situaciju. 1938/39 pri osrednjem prinosu dovolian je bio i minimalan izvoz (0.500 vagona) pa da se cena popne na 120—125 din. u suficitarnom području, dok su cene u deficitarnim područjima išle i do 150 din. Ove godine prinos je manji i od prošlogodišnjeg, a mogućnosti produkcije i izvoza svinja daleko veće. O izvozu u sirovom stanju ne može biti ni reči, ali će ovaj biti povećan kroz svinje. Prema tome, svi su uslovi tu da cena kulkutuza i dalje skače. Pri istovremenom skoku i cene pšenice odnosno stalne diferencije između cene pšenice i kukuruza moralo bi doći do veće pofrošnje kukuruza za ishranu ljudi. A kako ovoga neće biti to će deficitar–na područja povećati tražnju pšenice što će biti dalja podrška skoku cene.

Nama izgleda sasvim verovatnom pretpostavka da

idemo rapidno u susret ceni pšenice od 200 din., a za

kukuruz biće sasvim normalno ako dostigne 150—160 din. Ove cene za potrošače u deficitarnim područjima bile bi više za iznos paritetne razlike, za pšenicu Кгеtale bi se između 230 i 240, a za kukuruz do 200 din. Pri takvim cenama, kojima treba dodati i skakanje cena ostalih artikala, kod smanjenog ukupnog prihoda kao posledice ograničenja prerađivačke delatnosti nastupiće novo pomeranje u raspodeli socijalnog produkta 1 10 па štetu imovinski najslabijeg gradskog i seoskog življa. |

Август 19539 најсоољи од постанка Југославије

КОЛОСАЛАН РАЗВОЈ ХЕМИСКЕ ИНДУСТРИЈЕ И ПРЕВОЗНИХ СРЕДСТАВА

Како се и они статистички подаци о стању привреде, који постоје код нас, појављују са закашњењем од неколико месеца, ми смо често присиљени да развој коњунктуре посматрамо емпирички. Тако смо морали да саберемо низ својих запажања и обавештења дајући слику привреде у последњем месеHy пред овај рат. Било је велико задовољство кад смо добили Сузоров извештај за август који је потврђивао да је наша коњунктура била тада још сјајна и да наш главни напор мора да иде за тим да је сачувамо. Број запослених достигао је тог месеца највећу цифру код Сузора од постанка Југославије, 767.871. По подацима о кретању запослених било је тада разлога да се посумња у нашу оцену ситуације, јер је у јуну било мање запослених него у мају 0. T. a у јулу мање него у јуну о. г. и јулу прошле

године. Ми смо поводом тога упозорили да су таква колебања у летњим месецима појава која се понавља годинама. Септембар и октобар обично су месеци кулминације сезонског успона. Тако је било и ове године, јер је после јунског и јулског опадања дошао пораст броја запослених и то за 21.019 према 1939 и за 10.898 према августу 1938.

Стање запослености у августу за последњих неколико година.

Више према

претх. год. август 1935 586.688 27.104 | 1036 644.093 57.405 » 1957 {21.051 76.958 » | 1958 756.973 35.922 1959 767.871 10.898

ак