Народно благостање
11, новембар 1939. НАРОДНО
Август је ретко месец сезонске кулминације али јој стоји врло близу. Ако је број запослених у септембру можда био већи, што је тешко претноставити кад знамо како је рат деловао на запосленост, може се и упоређењем запослености у августу за последњих неколико година показати тенденција коњунктуре. После 1937, која је имала највећи годишњи диференцијал, смањио се он за половину, а 1939 за више него #. То опадање диференцијала узето је често код нас као аргуменат за песимизам у погледу развоја коњувктуре. Међутим, кад се кретање привреде код нас упореди са иностраним излази да смо ми били у друштву с малим бројем земаља које су пребродиле колебања коњунктуре и још ове године надмашили прошлу. То је утолико значајније што ми нисмо имали дириговану привреду, да се тим објасни ова изванредна отпорност коњунктуре према неповољним утицајима из иностранства. Запосленост у августу по појединим гранама индустрије:
= или — пре-
ма авг. 1938
Градња железница и путева 53,923 5.999 Текстилна 62.774 1 2498 Хемиска 14.133 i 2.100 Грађење превозних средстава 13.316 + 2.141 Индустрија камена и земље – 41.664 = 1559 Трговина 66.975 :k 1.687 Индустрија одеће и чишћења 32.602 + 1654 Кућна послуга 60.462 – 1.909 Високе градње 41.116 = 1241 Индустрија хране и пића 41.258 == 1.167 Дрводељско-резбарска 23.190 > 1.083 јавни саобраћај 15.748. |- | 959 Приватна саобраћајна пред. 11.860 = 520) Угоститељске радње 21.321 | 169 Производња електр. струје 8.121 - 593 Графичка индустрија 10.368 + 504 Метална индустрија 49.713 + 490 Папирна индустрија 5.037 m 2800 Индустрија коже и гуме 5.674 |P 159 Индустрија дувана 8.481 — 13.951 Шумско-пиланска 56.030 — 3.971 Прерада коже и сурогата 23.108 — 640 Новчани и осигур. заводи 14.907 — 428
Пошто разлика у броју запослености није велика, главна карактеристика наше коњунктуре била би стабилност, на високом нивоу. То је општа карактеристика, али поједине гране индустрије показују још тенденцију развоја. Најинтересантнија је хемиска индустрија. У њој је још 1934 било запослено близу 10 хиљада радника. Све до половине 1937 није се стање много променило, јер се број запослених повећао само око 500. У другој половини запосленост се повећава на 11,5 хиљада, до краја 1938 пење се преко 12 хиљада, а у августу т. г. прекорачила је 14 хиљ. Код ове гране изгубио се од 1937 сваки траг сезонског кретања, а то нарочито важи за последњу годину дана. Од почетка године, у таквом прогресу број запослених повећао се за 1,5 хиљаду. Према томе ово је грана која се у по-
|
БЛАГОСТАЊЕ Страна. 7109
следње време почела најбрже да развија. Подаци о запослености односе се на хемиску индустрију у ширем смислу, а она обухвата и индустрију сапуна, свећа, тинте и сл. Међутим, развој је значајан ако се врши у хемиској индустрији у ужем смислу, а то је производња вештачких гнојива, која се лако може пребацити и на ратни материјал, индустрију боја и фармацеутских производа. Најслабије стоји с индустријом боја и лака, и за њу нема великих изгледа, јер јој је тржиште ограничено, а конкуренција неиздржљива. Зато она у овој грани најслабије стоји и слабија је у првој половини 1939 него у истом периоду 1938. Развијају се индустрија вештачких гнојива и фармацеутска. Али колико год је напредна ова грана индустрије још је малена и њен напредак не може да се одрази јаче на целокупну привреду. Друга, нешто напреднија грана је индустрија превозних средстава. За првих шест месеца 1938 у овој грани било је запослених просечно 9,6 хиљада, а ове године 13 хиљ. Трговина је такође у просперитету, број запослених већи је за 1,6 хиљада него у августу 1939. Највећи пораст забележен је код градње железница, путева и водовода, за 5,5 хиљ., на 53.923. По том може се закључити да су јавни радови играли важну улогу у нашој коњунктури ове године, а с тим стоје у вези индустрија превозних средстава о којој смо већ говорили, индустрија камена и зе-
мље која је имала 1855 више запослених, 41.664.
Интересантно је стање код текстилне индустрије. Под крај 1938 она је доживела незапамћен просперитет када је имала преко 66 хиљ. запослених. Али већ у јануару пала је на 61,6 хиљ., у фебруару се попела на 63,6, али није више као ранијих година учествовала у сезонском успону, тако да у летњим месецима има мање запослених него у пролећним. Сезонска кулминација код ове гране је обично новембар, али због оскудице девиза лако је могућно да ове године заостане за прошлогодишњим просперитетом. Иако није задржала темпо сезонског успона из ранијих година, она је још увек изнад нивоа одговарајућих месеца прошле године.
Индустрија дувана изгубила је више од 5 радника. Шумско-пиланска индустрија такође месецима показује лошије стање према прошлој години. Најнеповољнија је ситуација код новчаних завода. Ови су све до почетка 1938 губили на броју запослених, добили су нешто у току те године, али већ од почетка 1939 губе оно што су добили,
Повећање запослености је први повољан моменат у нашој коњунктури. Други је да су у њему учествовале готово све гране индустрије. Јавни радови и државне поруџбине били су без сумње најважнији разлог да се производња тако добро одржала, али се не примећује да су се јавни радови ове године јаче истакли него претходних. Према томе фактор коњунктуре је била и куповна снага која се развијала и одржавала независно од јавних радова. Најболније питање које се ставило пред нашу привреду и од чега зависи и даљи развој коњунктуре, јесу девизе. Да је на време предузето све што је потребно, по стању привреде у лету ове године ми смо имали све шансе да продужимо у просперитету и упркос тешким ударцима које нам наноси рат.