Народно благостање

Страна 710

iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 45 и

Jesta 8 орегрведфеље сгоућље еј ipaastuslimijš

Dugo smo se ustezali dok smo se odlučili da napišemo da se ne slažemo s rezultatom do kog je došla Beogradska industriska komora sa svojom anketom o snabdevanju industrije sirovinama za vreme rata. Nije to mala stvar oponirati jednoj profesionalnoj organizaciji industrije i to po pitanju po kome je ona izvršila specijalnu anketu. Ali kako njezino gledište nismo mogli da prihvatimo to smo odlučili da iznesemo svoje. Коmora je kroz optimistička, a mi smo jako pesimistički. Ako kominike Industriske komore po tom pitanju nije posledica jedanaestogodišnje političke dresure, kojoj je najpodložnija industrija, kako je to jednom rekao najveći francuski industrijalac Marli, (a još lakše joj podleže birokratija pa i komorska), onda je, po našem mišljenju, po sredi jedan ničim neopravdan optimizam. U kominikeu za javnost komora je izjavila:

»Napori Ministarstva trgovine i industrije dali su do sada već vidnih rezultata. Danas već nema sumnje o tome da će naša industrija moći da se snabdeva svim potrebnim sirovinama iz inostranstva. U početku je izgledalo da će velike teškoće stvarati pitanje finansiranja u sadašnjim prilikama. Sirovine, pa i većina druge robe, moraju se platiti unapred. Međutim, u poslednje vreme prilike se razvijaju u jednom novom pravcu. U mesto plaćanja devizama sve više uzima maha trampa. Neizvesnost u međunarodnim deviznim odnosima i potreba koju ima svaka zemlja za raznim sirovinama dovele su do toga da se danas roba u međunarodnom trgovinskom prometu sve više daje samo za robu, a ne za novac.

»Pošto naša zemlja raspolaže dovoljnim brojem veoma iraženih artikala, naročito poljoprivrednih i stočarskih, ruda i drvene građe, mi smo u mogućnosti da u novom sistemu trampe obezbedimo pokriće naših potreba iz inostranstva«.

Problem sirovina pojavio se kod nas sa prvom deviznom sftiskom u polovini 1938 god. Tada su već kontingentirane devize za najvažnije sirovine 7а 30—40% ispod onih prethodne godine. Na taj mirnodopski problem dodeljivanja deviza za sirovine kod nas, koji je bio isključivo devizno-političke prirode, pojavio se ratni. I ovde devize igraju glavnu ulogu, ali i niz drugih okolnosti tehničkih, vojničkih, a naročito ekonomskih i specijalno ekonomsko-političkih. Mi smo u broju 37 objavili prvi članak o problemu sirovina kod nas sa mirnodopske tačke gledišta, a pod prilikama pod kojima su se nalazile svetska privreda i svetska trgovina u 1939 god. Drugi članak do sad nije mogao biti objavljen zbog nagomilanosti hitnog materijala. 0 tretira problem sirovina sa mirnodopske tačke gle-

išta.

Što se tiče snabdevanja naše industrije sirovinama ža Vreme rata, mi smo, kao što rekosmo, pesimiste. Nismo mogli da prihvatimo gornju argumentaciju Industriske komore iz sledećih razloga.

_ _ Pre svega da pođemo od gole stvarnosti, od činjenica. Danas već naša industrija oskuđeva ili potpuno ili u manjem ili u većem obimu u sirovinama odnosno u poluprerađevinama, koje sa gledišta strukture naše

narodne privrede prestavljaju sirovine. To su guma, bakar, juta, pamučna pređa (nedovoljno), vuna (nedovoljno) sirovo gvožđe, koks, uljani plodovi, lim itd.

Gledište Industriske komore da mi imamo dovoljno interesantnih izvoznih artikala da možemo dobiti u zamenu sirovine i polutabrikate danas nije tačno. Uzev51 apstraktno mi imamo dovoljno artikala da za protivrednost možemo kupiti sirovine, ali ne svake godine. Jedne je godine prinos manji, druge je tražnja naših artikala manja itd. Najbolji je primer naša sopstvena istorija od polovine 1938 god. gde nam izvoz ne daje dovolino deviza za integralno pokriće potrebe u sirovinama. Ove godine je konjunktura za naše izvozne artikle vrlo dobra, a i cene su dobre, pa ipak baš ove godine imamo najmanje mogućnosti da izvozom pokrijemo potrebu sirovinama iz prostog razloga, što su ogromni kontingenti naših izvoznih artikala već dani u zamenu za izvesne artikle vanredne potrebe, koji su sve pre nego industriske sirovine. Industrisku komoru je moglo prevariti to što smo mi u sukcesivnim frgovinskim ugovorima poslednjih dana našim saugovoračima obezbedili bogate kontingente. Naše je duboko uverenje da mi nemamo toliko robe za izvoz, koliko će biti kad se saberu svi kontingenti koje smo dali i koje ćemo dati. Za pšenicu je to već jasno, kao što se vidi iz našeg prvog članka. U želji da omogućimo potreban uvoz mi smo pali u optimizam, u koji je pala i Industriska komora, i podelili više no što imamo.

I za drugi argument Industriske komore, naime da države danas radije prodaju za robu nego za novac može se reći da prolazi pored stvarnosti. U osnovi najkurentniji artikal, za koji se danas prodaje, je zlato. Od zlata se beži samo kod onih artikala koji se ne mogu dobiti za zlato. Njih je vrlo malo. Ali bi za nas bila najveća nesreća, a naročito za našu industriju, ako bi se odista u svetu stalo na gledište, koje Industriska komora smatra za svršen čin, naime, da se ne prima novac već da se daju sirovine za drugu robu. Mi nabavljamo gro industriskih sirovina iz zemalja u koje izvozimo daleko manje no što od njih kupujemo. Tu mislimo na prvom mestu na Englesku, која је пероsredno i posredno najveći prodavac sirovina. Mi prodajemo uglavnom Srednjoj Evropi. Ako bi pak Engleska uvela princip trampe, kako kaže Komora, ili kompenzacije, ono Što bismo mi mogli kupiti od nje bilo bi vrlo malo za našu industriju i u slučaju da Engleska učini najveći napor za kupovanje robe od nas. Mi smo velike iznose naših najkurentnijih artikala dali Nemačkoj i Italiji, od kojih se ne mogu dobiti sirovine. Da smo imali mogućnosti da te artikle u punom obimu ponudimo Engleskoj i drugim zemljama sirovina, možda bi se bolje prošlo. Ali mi smo to propustili.

Ima nečeg tačnog u verziji Industriske komore o trampi. Mi ne znamo na šta ona misli, ali mi mislimo na nešto o čemu se u našoj javnosti još nije govorilo, a što će postati centralna činjenica za pitanje snabdevanja naše industrije sirovinama.

Izgleda da će Engleska odista da pristupi načelu