Народно благостање

11. новембар 1939.

kompenzacije i to u vidu trampe prema nama 1 ј05 пеkim zemljama na evropskom kopnu. Naši su dnevni listovi već zabeležili novu politiku Engleske ц тедиnarodnoj trgovini sirovinama. Ona je naime odlučila da učini najveći finansiski napor, da bi akaparirala najveći deo najvažnijih sirovina u svetu. Kolonije i dominioni već su dali izjavu da ustupaju Engleskoj sve svoie viškove sirovina da bi se prodavali iz Londona. Engleska kupuje i u drugim krajevima ogromne količine sirovina. Izgleda da će ona imati u svojim rukama najveći deo vune, pamuka, kaučuka itd. Izgleda da će biti sve veći broj sirovina, koje će Engleska u poslednje vreme u zajednici sa Francuskom skupiti pod svoju upravu i deliti svetu prema svome nahođenju. To je u skladu sa načinom kako Engleska i Francuska vode rat. U koliko zavisi od njihove inicijative do suvozemnog rata neće uopšte doći. One misle da reše današnji rat u ekonomskom sektoru, putem blokade. Da ne bi neutralne zemlje kupovale sirovine u Engleskoj i snabdevale njima Nemačku, biće zavedena kontrola dodeljivanja sirovina. Zemlja koja vodi rat, nema mnogo obzira. Akapariranje sirovina u englesko-francuskim rukama i pridržavanje trampe pretstavlja najveću opasnost za našu industriju u pogledu snabdevanja sirovina.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 711

Jedini su izlaz iz ovoga devize. Još uvek се 5е moći kupiti što-šta u raznim zemljama za devize. Dakle spas bi bio baš u devizama koje Industriska komora oglašava za bankrotirano platežno sretstvo u тедипаrodnom prometu.

Od sviju zemalja u svetu mi smo najmanje učinili za organizaciju nabavke i raspodele sirovina. U svima zemljama su preduzete mere koje su manje ili više monopol itvoza i državna distribucija. Ni monopol sirovina, koje su se našle u zemlji i koje se proizvode. U današnjem broju se nalazi izveštaj o tome šta je Mađarska uradila. Mi nismo ništa uradili sem što je Industriska komora proklamovala da su nam obezbeđene sirovine. Sve i da je tako ipak bi industrija došla u teškoće, ako se ne bi ceo problem centralno rešavao. Mi se bojimo naše birokratiie, ona može da pokvari celu stvar. Ali danas je u celom svetu vaspostavljena saradnja između države i privrednika u toliko što država odlučuje, a privrednici izvršuju. Pre odluke se ovi konzultuju, a posle odluke oni deluju. Time је 15 Ки čena birokratija.

Ako ostane da se industrijalci snabdevaju kako znaju nastaće stanje nejednaksti i nepravde, koje će dovesti do borbe među njima i do — protekcije.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

не ние ери 6 и 2) ("а свих страна из земље сти~ А жу вести о скакању цена ве7 ликом броју артикала. Ско_чиле су индустриским који се израђују од домаћих сировина, а још више од увезених, колонијалној роби готово без разлике, пољопривредним артиклима које извозимо и које не извозимо. Појава је утолико озбиљнија што су до пре месец дана падале цене извесним пољопривредним артиклима тако да су надлежни фактори, забринути за скок цена извесних артикала, бринули бригу како би запречили да пољопривредним не падне.

Скок цена на пелој линији Где је узрок тако наглој промени У дневној штампи појавило се објашњење коњунктуром извоза. Далеко смо још од тога, Истина, по новим трговинским споразумима обезбеђен нам је извоз већих количина разних пољопривредних артикала, али тај извоз још није почео и још увек нису почеле куповине за њега. По тим уговорима ми ћемо лиферовати уз утврђене цене, и лако је могућно да ускоро не могнемо уопште да купимо у земљи извесне артикле по цени за коју морамо да извозимо. То се не би догодило кад би извозни вишак био већи него што је потребно за извоз по уговору. Скок цена није према томе последица извозне коњунктуре.

Други разлог, по писању дневне штампе био би да су се трговци пожурили да купују, било да се покрију са онолико колико су већ продали Призаду, било из шпекулативних разлога очекујући даљи скок цена. Ту смо већ ближе разлогу, али треба га погодити. Пишући о скупоћи која долази од новца (бр. 42 Т. г.) ми смо упозорили да се у нашој привреди налазе 3-4 милијарде незапосленог новца, тезаурисаног, који претставља латентну куповну снагу. Док се одржава извесна равнотежа понуде и тражње, и не појави оскудица на страни робе, тезаурисани новац може да се држи сакривен, неактиван, односно да се појави на тржишту непокретности које претстављају најсигурнију резерву. Али ова латентна куповна снага може пре-

ко ноћи да навали на тржиште, а онда је неминовно да тражња надмаши понуду и да почне убрзани скок цена. Још пре две недеље, кад смо писали односни чланак, било је за нас питање, кад ће наступити тај моменат. Изгледа да је он ту.

Па кад је тако и кад је скок цена општи, звучи парадоксално како је Одбор за сузбијање скупоће могао да на првој својој седници констатује да је Уредба о сузбијању скупоће постигла очекивано дејство. Али ту има и истине. Ми смо већ истакли празнину у Уредби, да она уопште и не иде за сузбијањем скока цена, јер забрањује само одређену добит и забрањује извесне радње које би могле да доведу до скока цена. За сам акт купопродаје где једино долази промена цена до изражаја, она се не интересује, она не предвиђа контролу цена почевши од производних трошкова и на месту саме производње.

Сузбијање скупоће и код добре Уредбе постаје код нас врло тешко, зато што су врло разнородни фактори који делују у правцу поскупљивања: оскудица извесних артикала због недовољног увоза других због великог извоза, и треће од новца. У тој контроли ми не можемо тако лако копирати ничији пример. Пошто је већ Министар социјалне политике изјавио да ће бити донесене промене у Уредби, обзиром на ситуацију на тржишту не сме се пропустити ни један дан. А исто тако и Одбор треба да буде састављен од људи који знају структуру наше привреде, који имају искуство као привредници и који ће према томе моћи у сваком конкретном случају упутити контролу на право место.

|_______ ___________ епа ЕаСЕ

Ministarski savžt potpisao je Uredbu o isplati iseljeničkih uloga na štedniu kod onih banaka koje su раје pod stečaj u vremenu od l januara 1995 do 83 februara 1931. Uredba je donesena na osnovu člana 11 Zakona o isplati iselieničkih uloga kod Prve srpske zemljoradničke banke u Beogradu od 15 januara 1931. Po tom propišu mogao je Ministar finansija

Bure bez danceta