Народно благостање

Страна 712

da reši Urždbom i pitanje isplate iseljeničkih uloga i kod drugih banaka koje su pale pod stečaj. Tai propis ušao je bez namere da bude ostvaren, samo iz razloga formalne pravičnosti, jer ie država smatrala da је samo u slučaju Prve zemljoradničke banke obvezana da isplati uloge, po tome što je u svoje vreme Ministarstvo trgovine i industriie preporučilo iselienicima da ulažu svoj novac Rod ove banke. Kad ie banka pala pod stečai bilo ie u redu da država smatra da je ona prouzrokovala iselienicima gubitak i da treba da ga naknadi. U tu svrhu Ministarstvu finansija bio je stavljen na raspoloženje kredit kod Poštanske štedionice u iznosu od 50! mil: dinara, a od toga je isplaćeno oko 35 miliona, tako da je ostalo još 15,044.666. Taj će se iznos upotrabiti za isplatu potraživanja iselienika kod druvih bahaka koje su pale pod stečai, a ima ih sedam. Ukupna potraživanja iznose 15,502.797 dinara, tako da su uglavnom pokrivena ostatkom ovog Кгеdita. Sve podatke uzeli smo po pisanju dnevne štampe, ali nismo: ih mogli kontrolisati.

U slučaiu Prve zamlioradničke banke država je dakle bila moralno obvezana da plati uloge. Ali za druge novčane zavode ona se nije založila i nema nikakve obaveze prema ulagačima. Ovoga puta to se čini iz obzira prema iseljenicima, svakako s toga što se smatra da su to liudi slabog ekonomskog stanja koji su trudom došli do malih ušteda. Ali ako "ie takvo ekonomsko stanje ulagača bilo razlog da država isplati njihove uloge, onda bi ista obaveza postojala i prema ogromnom broju ekonomsko slabih ulagača u svim bankama koje ne isplaćuju uloge, čime su i oni ostali bez svojih ušteda. A ako se stane na ovo gledište, onda bi Ministar finansija došao u položaji da sipa vodu u bure bez danceta, položai kome ije on i inače svakog dana sve bliže.

но |] државним буџетским при-

ходима у септембру не би се могло закључити, да су се и код нас збили велики поремећаји као да смо и ми били ушли у рат. Укупни приход у септембру био је 1.042,8 мил. дин. или само за 3,492 испод предвиђања а 3,1/, мање од прихода у истом месецу поошле године. Подбацивање према септембру у прошлој години релативно врло је мало, а нарочито ако се има у виду велико позигање па вежбу за које би се морало претпоставити да није могло да буде без реперкусија на прилив прихода. У структури прихода међутим наступиле су знатније промене. Од непосредних пореза убрано је 217,8 мил. дин. према предвиђању од 246,5 мил. дин. тј. мање 11,49. Међу њима општи непосредни порези (земљарина, кућарина, течевина) подбацили су за 35%. То је сигурно последица ратног стања које је морало утицати на устезање од плаћања уопште па и порезе да би се сачувала што већа готовина за случај нужде, Приход од посебних пореза (општи и скупни порез на пословни промет) подбацио је такође за 14%. Приход од ванредних пореза међутим (1 социјални и ванредни допринос уз службеничку порезу, специјални допринос за Фовд народне одбране и дуговани порези и прирези из ранијих година) дао је 59,4 мил. дин. или 126%/' више но што је било предвиђено. Вероватно да је овако велики приход од ванредног пореза услед каснијег књижења доприноса за народну одбрану који се наплаћује од 1 јула о. г. Даљу карактеристику државних прихода у септембру претставља осетан пораст прихода од трошарине (109 према предвиђању од 85 мил. дин. односно непуних 28%/ више), До овог повећања прихода дошло је услед велике потрошње трошаринских артикала, а нарочито цемента, петролеума и сијалица. Услед веће по-

Релативно добар прилив буџетских прихода у септембру

ем преривиневее керттаљрнна аверсу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

трошње монсполских артикала, нарочито петролеума, повећао се и приход од монопола са предвиђених 185,9 на 196,8 мил. дин. или за 5,800, Приход од царина, само се по себи разуме, услед смањеног увоза, осетно је подбацио; дао је свега 68,0 мил. дин. према предвиђању 86,1 мил. дин. тј. подбацио је за 21,1%. Приход од железница које су биле заузете већим војним транснортима био је 207,2 мил. дин. према 2198 мил. дин. колико је био предвиђен, то јест, подбацио је за непуних 6% Поште су дале 46,3. а било је предвиђено 53,1 мил. дин. тј. подбациле су за 12,80/0.

Расходи у септембру били су 1.067,5 мил. дин. или 19 мање од предвиђања. Према ранијим месецима расхоДи су се знатно. повећали. После низа година од времена кризе септембар ове године је први месец у коме су материјални расходи извршени 10095 према предвиђању. На личне издатке утрошено је 463,7 мил. дин. или 43,3% укупног расхода. Према томе, септембар је карактеристичач и по осетном релативном смањењу личних расхода.

У првој половини буџетске 1939/40 (април—септембар) државни приход био је 5.987,8 мил. дин. или 7,27 мање од предвиђеног односно 0,8%/ више од прихода у истом периоду буџетске 1938/39. Упоредни преглед прихода изгледа овако (у мил. дин):

Пред- – Оства- + или — 9 виђено рено 1938/39 пр. пред. Непосредни порези 14792 13423 13287 __ 93 Посредни порези 1.064,5 1.681,6 1.66,3 + 1,0 Монополи 12095. 1153. 10748 = 01 Укупно фискални прих. 4.259,2 41989. 20663 __ 29 Државна привреда 21411 18042 18845 — 155 (Од пора“ железнице 1.83199 | 2976 1.217,8 — 69 речна пловидба 46,5 26,7 28,0 · — 49,5 поште 319,0 276,6 270,7 — 13,3 шуме 73,0 35,0 3,4 — 521 рудници 119,8 85,9 1459. — 98,3

За полугодишњи преглед државних расхода нема да се каже ништа нарочито. Карактеристике су исте: фискални приходи се држе далеко боље од прихода државне привреде; према 1939/38 фискални приход, услед завођења ванредног доприноса за народну одбрану, повећао се за 73 мил. дин. или за 1,7--, док се приход од државне привреде смањио за 32 мил. дин. тј. 1,7%. Велико опадање показују рударска предузећа. Прегледи државних расхода и прихода, које издаје Министарство финансија, немају никаквог објашњења из кога би се могло барем нешто сазнати о стању наше државне привреде. Цифре прихода и расхода не значе ништа да би се на основу њих могли правити ма какви закључци; оне једино указују на то да стање није повољно и да у томе домену има крупних проблема.

Расходи у истом периоду били су 5.706,4 мил. дин. или 11,9/. мање од предвиђања, а за 77, већи од оних у астом периоду буџетске 1938/39. Сви расходи, сем пензија, извршени су мање или више испод предвиђања. На пензије издато је 462,8 мил. дин. или 9,194. Укупни лични издаци били су 2.802,9 мил. дин, или 49,1%0. Разлика између прихода и расхода, која се у извештају приказује као вишак прихода, изнела је на концу септембра 281,4 мил. дин. према 625 мил. дин. прошле године. Према коментарима који су раније давани уз месечни извештај ова разлика служила је за покриће ванбуџетских расхода по овлашћењима финансиских закона и за личне расходе који се врше унапред. Према томе, износ једномесечних личних расхода

DO. слан luda A ak aa но