Народно благостање

11, новембар 1939.

у овој разлици појављивао се као вишак само књиговодствено. Како тај износ претставља око 460 мил. дин. значи да он на концу септембра није имао покриће у вишку прихода.

== mi —— Pripremne radnje za dirigovaPrve ratno-sirovinske mere Nje sirovina u Mađarskoj poи Мадагзкој сеје su još pre rata. Prvo je izvršena podela sirovina i polufabrikata prema nijihovoi YVažnosti, pri čemu su potrebe zemaliske obrane bile glavni kriterijum. Podela je izvršena na osam grupa: 1) gvožđe i metali, 2) drveni ugalj, nafta i njegovi derivati, 3) izvesne hemikalije, 4) koža sirova i prerađena, ekstrakti za štatvljen? koža, obuća, guma i proizvodi od gume, 5) izvesne vrste drveta, celuloza i hartija, 6) ovčija vuna, pamuk i njihova prediva, 7) papendekl, 8) izvesni lekovi.

Na osnovu ove raspodele u Ministarstvu industrije Osnovano je osam odeljenja kojima je povereno dirigovanje sirovinama. Posle ovoga izvršen je popis ovih artikala. Početkom septembra, Када је izbio rat sve zatečene zalihe su rekvirirane, a one koje se ubuduće budu uvozile stavljene pod državnu kontrolu. Zalihe su istina i dalje ostale svojina SOpstvenika ali ih ovai više ne može sicbodno koristiti, već samo na osnovu odobrenja Ministarstva industrije. Sve sirovine u prvom radu imaju da služe potrebama zemaljske odbrane. Industrija koja je proglašena ratnom ima u prvom redu da bude podmirena sirovinama. Posle potreba zemaljske одђгаne dolaze intžresi izvoza. Proizvodnja za izvoz podleže takođe odobrenju Ministarstva industrije. Tek na trećem mestu dolaze privatne unutrašnje potrebe.

Za svaku od navedenih grupa proizvoda doneto je više mera u svrhu racioniranja potrošnje. Mi ćemo navesti samo najvažnije.

Za metalurgiju određeno je da za privatne potrebe može ubuduće upotrzbljavati samo 50% sirovina i polufabrikata od količine u istu svrhu upofrebljene u nedelji od 21 do 27 avgusta. Staro gvožđe i otpaci, koje prikuplia trgovina u zemlji, može nabavljati samo ona industrija koja za to ima dozvolu Ministarstva industrije. Zabranjena je upotreba baRra, nikla, mesinga, olova, cinka i kalaia za proizvodnju čitavog niza artikala koji služe kućanstvu i građevinarstvu. U celoi zemlji organizovano je sakuplianje starog materijala i otpadaka koji treba da nadomeste jedan deo uvOZa SirOvina. Prodavci na veliko banzina, petroleuma mašinskog ulja i drvenog uglja dobijaju količine koje odgovaraju dvonedeljnoj potrošnji, a oni pak u istim srazmerama smeju prodavati ove proizvode svojim dosadašnjim kupcima. Ovom odredbom, koja je primanjena još kod nekih artikala na posredan

način stipulirana je zabrana otvarania novih prodavnica ovih artikala.

Hemijska industrila obvezana je da u prvom redu podmiruje potrebe zemaliske odbrane, zatim potrebe ostalih državnih nadleštava i tek u trećem redu privatne potrebe.

Izvesne vrste koža (iake, onosno debele) rizervisane su iskliučivo za proizvodnju voinih potreba. Uz naročitu dozvolu Ministatrstva industrije one mogu da budu prerađene u kajiševe i drugu tehničku kožu.

Prodaia automobilskih i drugih guma vrši sa uz obavezu kupca da će, uz određenu nadoknadu, vratiti gumu koja nije za upotrebu. Od ukupnog uvoza sirove gume samo 1509/o može da bude upotrebljeno za proizvodnju artikala namenjenih privatnoi potrošnji.

Naiviše restriktivnih mera doneto je za tekstilnu industriju. Predionice pamuka obavezane su da od zalihe zate-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 713

čene na dan 30 septembra upotrebljavaju зато 1/5 mesečno. Pamuk pak koji nabavljaju posiž ovoga vremena smeju slobodno upotrebljavati samo 50% no pod uslovom da predionice ne mogu da budu više uposlene no u nedelji od 21 do 97 avgusta. Padne li uposlenost, usled primene ove naredbe, ispod 75%/o, predionice dobijaiu veću količinu sirovina đa bi mogle održati uposlenost na nivou 75%. Drugom naredbom uvedeno je obligatno mešanje pamuka sa 16% vaštačkih vlakana. Prinudno mešanje veštačkih vlakana uvedeno je i za vunu, a procenti mešanja određeni su različito prema vrsti proizvoda. Predionice grebenane vune će upotrebljavati ubuduće u svojim proizvodima najviše 50% čiste vune, a predionice kamgarn prediva najviše 70%. Predionice koje proizvode prediva sa 70% čiste vune moraće proizvoditi isto tako i prediva sa 30% čiste vune tako da upotreba čiste vune u njihovim proizvodima prosečno ne prelazi 50%. Čisti Vuneni proizvodi mogu se ubuduće proizvoditi samo od zaliha vune zatečenih na dan objave naredbž o racioniranju, od prediva vunenog koje se bude uvozilo i od 50% uvezene vune. Proizvodnja tepiha, šešira i filca vršiće se samo od određanih vrsta vune. Predionice jute obvezane su da upotrebliavaju 40% kudelinog prediva. Bez dozvole mogu sž do daljega prerađivati i izvoziti: proizvodi od angora Yune, kamilhara, čistih veštačkih vlakana i pamučni proizvodi koji sadrže najmanie 20% veštačkih sirovina.

Industrija lekova i drogerije na veliko smeju prodavati svojim dcsadašnjim kupcima iste količine lekova koje su im, na bazi mesečnog proseka, prodavale u prošloj godini.

Sve ove mare odnose se na upotrebu i distribuciju si-

rovina. Njihov je cili da restringiranjem upotrebe sirovina za privatne potrebe obezbede količine potrebne zemaliskoi odbrani. Sada se proučava pitanje organizacije snabdevanja zamlje sirovinama. U ovom pogledu do sada je učinieno samo to što su pojedine industrijske grane organizovale zajedničku kupovinu i transport. To, međutim, ne rešava problem. Rešenie se traži u jednoj centralnoj organizaciji koja bi bila u stanju da iskoristi sve mogućnosti i da pod današnjim prilikama obezbedi snabdevanje zemlje sirovinama. —— — — ——— || је извесног времена јавили смо да је влада обуставила трансфер оног дела службе државних дугова на који је била обвезана по последњем споразуму с иностраним портерима. Од кад смо због девизних тешкоћа морали да ограничимо службу дуга, имали смо три споразума с портерима. Први 1982 на три године, други закључен 19835, трећи 1937, који истиче у октобру. По тим споразумима плаћали смо један део камате у девизама, 10%/6—15%, један део камата био нам је опроштен али за толики износ морала је држава да откупи облигација на париској берзи, а највећи део камата плаћан је у 5%/ Фундинг облигацијама које доспевају за 25 година.

Пред преговоре с иностраним повериоцима

Под утиском девизне ситуације 1937 и ми смо попустили нешто више захтевима поверилаца. Међутим 1988 ситуација се већ толико погоршала да су под крај године надлежни ценили да се неће моћи продужити трансфер до октобра ове године, кад истиче споразум. Почетком 1920 тадашњи гувернер Народне банке д-р Радосављевић предлагао је француској влади да се путем повећања југославенског извоза у Француску с осигура повериоцима служба дуга према споразуму из 1987.

Требало је да се оснује предузеће које би преузеno на себе да негује француски увоз из Југославије, по: што су трговачке везе између нас и Француске доста слабе. Утржак од продаје употребио би се за исплату наших