Народно благостање

18. новембар 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна. 131

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA –

— На анкети коју је приредила Господарска слога у Загребу по питању цена пшенице и кукуруза, као и цене стоке тражено је да се забрани извоз пшенице, јер је нема довољно у земљи, и да се казне шпекуланти који су повукли пшеницу са тржишта очекујући да ће је куповати Дирекција за исхрану и банска власт.

— Pamuk u Jtaliji proizvodio se još pre Svetskog rata, ali ta proizvodnja nije mogla da pokrija domaću роtrošnju ni po kvalitetu ni po kvantitetu. Osim toga talijanski pamuk bio je skupljii od egipatskog i američkog. Od 1928 vlada zavodi mere da pojača proizvodnju. 1934 ie osnovan institut za pamuk, a 1986 su utvrđene minimalne otkupne cene. Тако зе роугапа род ратикот розјерепо роуесамаја од 8.000 ha 1928 na 48.000 ha 1938 i prinos od 810 t na 8.200 1. Prošle godine vlada je naredila obavezno mešanje domaćeg pamuka sa stranim, što će svakako uticati na pojačanje proizvodnje. |

| — Грчка влада је решила да смањи површину засађену дуваном, пошто највећи део мора да се извезе а потрошња је у Европи, услед рата, опала и постоји опасност да знатан део остане непродан, Тако ће се до године засадити 68.000 ха према 92.700 1939. Ослобођене површине засејаће се житом. |

INDUSTRIJA

— Proizvodnja zlata u Transvalu za 9 meseci 1939 iznosila je 9,51 mil. unca prema 9,06 mil. 1938. Povolina cena zlata na londonskom tržištu omogućila ie eksploataciju siromašnijih slojeva.

— Turska vlada je podnela parlamentu predlog zakona o osnivanju pri Ministarstvu narodn> privrede odeljenja za finansiranje rudarskž i topioničke industrije, koje ima да zameni u tom poslu Simer- i Eti-banku.

— U Češko-Moravskoi industriska preduzeća moraju da prijave uredu za ugalj svoje sadašnje rezerve i potrebu za sledeći mesec. Urzd će prema prikupljenim podacima izvršiti raspodelu i izdati liferantima uglja direktive u pogledu dodeljivanja.

— Naša vlada је rešila da se fabrike gasa oslobode plaćanja uvozne carine na kameni ugalj.

— U Beogradu je osnovano »Adir« a. d., koje će se baviti istraživaniem ruda, sticaniem rudarskih prava i eksploatacijom rudnika. Glavnica iznosi 3 mil. din.

— Fabrika ulja »Beograd« a. d. povisuje glavnicu od 1 na 4 mil. din. Upis akcija vršiće se do 21 novembra 1939 kod Jugoslavenskog kreditnog zavoda u Beogradu.

— U Beogradu ie osnovana »Industrija maslinovog ulia ·'Stari Bar« a. d. sa glavnicom od 1 mil. dinara.

=— У Шведској се осећа оскудица у дрву за гориво. Влада је поднела парламенту предлог закона о кредиту од 15 мил. к., који ће се употребити за појачање производње и покриће повећаних трошкова транспорта. Она ће гарантовати цену од 5,50 к по мз која ће омогућити поседницима шума примерену добит.

TRGOVINA

— Početkom septembra 1939 turska vlada je zabranila izvoz velikog broja proizvoda. Sada je ta zabrana skinuta za: uljane plodove, masline, drvo i sirove kože. Ovi artikli moći „će se izvOziti u devizne i u zemlje sa kojima nije zaključen nikakav trgovinski sporazum i na osnovu kompenzacije. Za

izvoz u klirinšk2# zemlje potrebno je i nadalje specijalno odobrenje. ~

— Pošto su cene krompira jako skočile, ке vlada je zabranila izvoz i odrediće maksimalne cene. — Pretstavnici industrije kože i obuće u Beogradu

podneli su pretstavku vladi da zabrani izvoz sirove kože i

da se omogući putem kompenzacije UVOZ hemikalija i sirovina potrebnih za iu granu.

— Prizad izveštava izvoznike jabuka da će po зроrazumu sa nadležnim nemačkim vlastima štetu, koja nastane usled prevoza pošiljki duže nego što је normalno, snositi po pola uvoznik i izvoznik.

— »Hrvafski dnevnik« piše da зи cene mleka u Dugoi Resi porasle za 50%, od 2 na 3 din. po litri.

— Mabapcke девизне банке могле су досада слободно да располажу извесном количином девиза коју им је Народна банка ставила на расположење за финансирање увоза. Пошто се указала потреба строже контроле увоза, Народна банка је наредила да се мора тражити одобрење Уреда за спољну трговину и за увоз артикала који се плаћају тим девизама. Исто тако мораће тражити одобрење за увоз и они произвођачи који су имали право да извоз својих производа појачају путем компензације.

— Робни магацин Лувр у Паризу налази се у ликвидацији, Због великог пораста режиских трошкова дефицит 1936/37 износио је 19 мил. франака а 1987/38 6 мил. Управа је покушала да изврши санацију продајом неких некретнина и расписом облигационог зајма, али се тај план није могао остварити због неповољних привредних прилика. Рат је омео преговоре са швајцарским и холандским банкама за закључење већег зајма, а осим тога велики део купаца евакуисан је у провинцију и због тога је обрт Јако опао и реорганизација онемогућена.

— Да би се спречио претерани скок цена железа основан је у Шведској централни уред за трговину тим артиклом, чији је задатак да одржава цене на одређеној нивоу,

— Дански индустриски савет и удружење трговаца на велико основали су у Лондону трговински уред који ће ових дана почети са радом. Задатак тог уреда је као и за време Светског рата да помаже увоз робе из Енглеске у Данску и прекоокеанских земаља уколико иде преко енглеских лука.

— Министар трговине и индустрије је решио да се наш извоз стоке и сточних производа у Енглеску и Француску стави под контролу Завода за унапређење спољне трговине.

— Крајем овог месеца доћи ће у Београд француска делегација ради привредних преговора. Према писању дневне штампе, том приликом ће се водити преговори и са претставницима портера наших обвезница. -

JAVNE FINANSIJE

— Ових дана штампа је донела вест да је на састанку шефова Финансиских дирекција из целе земље, ко(ем је присуствовао и министар финансија д-р Шутеј, било речи о изменама пореског законодавства. Међутим, као што је касније утврђено, на састанку говорено је само о примени постојећих прописа. У стадију преуређења државе није уопште могућно да се сада приступи реформи пореског законодавства колико год је она потребна. Бановина Хрватска добила је финансиску самосталност, и сигурно је да ће њој припасти приходи од неких непосредних пореза. Према томе реформи пореског законодавства може се приступити тек пошто се заврши проургреге државе.