Народно благостање

Страна 734

3-9-Х1 10-16-Х1

· 21/-/i Ratna. šteta 495.— 822.21/»)/0 Rat. šteta termin __ O 49%. Agrarci 1921 — 105 _ 4 Agrarci 1994 == 34 69 Begluci 392. — 567.6%e Dalmatinci 356— 503.6%o Šumski agrar 340. — 375 7%0 Investicioni 20.— 130.7%o Bler 356— 760. &%/5 Bler 165.— 292. 79% Seligman 66.— Narodna banka 751.— 7}. Pab 105. 177.Ukupno 43046 3836.—

Iznosio je 3,8 miliona dinara prema 3 miliona prethodne nedelie. Ali kad se uzme u obzir da je u prošloj nedelji samo Narodna banka obrnuta za 750.000 dinara, (posao koji nije išao preko berzijanske ruke), cnda se može reći da je obrt u poslzdnioj nedelji mnogo veći nego u prethodnoj. Ali, kao što rekosmo, još uvek nedovoljan da alimentira biroe veHkcg broja berzijianaca. ?

Interesantna je promena strukture obrta u ovoj nedelil. Obrt u Bleru iznosi 1.050 hilj. din. Toliki obrt u Blerovim papirima spada u retkost u roku od čitave godine dana. Oni Roji su čitali pažljivo naš poslednji izveštai, mogli su primetiti, da smo mi naslutili da će Bler da igra sve veću ulogu na našem efektncm tržištu. To se vidi i po kretanju kursa kao Što pokazuje donja tablica kurseva.

OL 10%} IXI MJ XI 15] 16 Х] 2 Љу Waitna šteta ___ 437 ~ 436. 43675 437— 437. 21/200 Ru: ŠL ter. 550 Артате! 1020. — _ 52 5350 a 58.50. 54490 Agrarci 1994 —_—_ 52.50 —— | 6%o Begluci 8šl— &8l— „8050 80.75 80.75 81б9јо Веојиси јео ___ ____-_ __ ___ ___69 Dalmatinci 7625 7/- — 7575 7575 ___ 76 6% Dalm. term. o HI I_C ____ 7%/5 Investicioni = -- 19850. --_- 9975 — | 796 Stabilizacioni — —— о 7%/9 Зе ртап На 7 Bler 99— . 90— ~ „90. 8975 —— 90. 8%5 Bler o „M. ___""___ O110. OM. бој Ут аст 1 7275 74-— 7450. 7475 7250 ба ит арлбт 7855 -—_ -___ | = 56%) ŠUm. a Er | = | ~ _ E O ___ Pab, sitni 201.— 9200.— 200.50 о —— 202Pab, srednji O | C_J | ———0 | __H — Pab, krupni =>" 200. 207.50. ~ 907 207 Narodna banka "=== | - /IOO— -—-___7195——

49/ Renta 1895 Loz. Crv. krsta Рнуапзј! 102

- 79 se drži stamo oko 90 i ako je obrt bio 760.000, a Војо зе drži stalno na 94. Poslednji uz vrlo čvrstu tendenciju, tako da se očekuje idućih dana već dalji skok. Blar postaje

Sve interesantniji za plasman zato što su 7 papiri došli do_

pari. To je slučaj s Investicionim i sa Seligmanom. Kapitalisti upravljaju sve više oči ka Blerovim papirima koji sada позе уапгедпи rentu i koji su prema tome veoma zgodan plasman.

Kad se izuzme obrt Blera od 1050 hili. dinara, onda ostaje ukupan obrt u nedelji nepunih 2,8 miliona dinara. To

је тапје по Što је bilo u prethodnoj nedelji, ali s druge

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

strane treba imati u vidu već spomenutu činjanicu da je obrt u Narodnoj banci bio u prošloj nedelji vrlo veliki, a da je to je- · dan izuzetak; dok se ovaj povećan obrt kod Blera može da smalra za normalnu pojavu. |

Kod drugih papira obrt je u skoku: kod Ratne štete, kod 69% agrarnih papira i 7%. I Pab pokazuje tendenciju povećanog obrta. }

Što se tiče kurseva, kretanje njihovo u ovoj nedelji mogli bismo najlakše da razumemo kad bismo kurseve zamislili zao jezičac na kantaru, a ponudu ij tražnju kao teg i robu. Cele nedelje ie jezičac malo varirao, prema: tomz da li je bilo nekoliko grama više ponude ili više tražnje. To se najlepše vidi na kursu rente Ratn:x štete, koja je počela sa 437 i završila istim kursem — popuštajući dva sastanka mešta malo ispod toga kursa. Isto je i kod Begluka: Kurs se kretao između 80.50 i 81. Razlika je minimalna. Kod Dalmatinaca isti je slučai 75.75 i 76.9. Unutar tih uskih granica kretao se kurs. Investicioni takođe. Bler smo već spomanuli. Šumski agrar se gubi polako sa tržišta, njega nema više od 50 miliona ukupno nominalno — ako je ceo iznos emitovan. 1 пајтад Agrarna banka pokazuje čvrstu tendenciju, kao i Narodna banka. Naičvršću tendenciju su imali Agrarci iz 1921 godine, koji su skočili od 52 na 54. Tog papira ima vrlo malo u opticaju i sav ie u čvrstim rukama. Kuarsevi su, kao što vidimo, stabilni, jer su fluktuacije minimalne. Niti su interesantne za rentijere, niti pružaju mogućnost kakve zarade za špekulante.

Ovako stabilni kursevi pri ovako malom obrtiu dokaz su pre svega da se špekulacija izgubila potpuno sa berza: Za špekulante nema odista hleba. Begluci se kreću već nedaljama oko 81, Dalmatinci oko 76 itd. Jedino što Ratna šteta malo fluktuira i pruža nešto malo zarade, ako se ima згасе, odnosno nešto malo gubitka. Možda nije dobro što se špekulacija potpuno izgubila; ali izgleda da su same prilike išle tome na ruku. Ni kapitalisti koji imaju običaji da pokušavaju sreću sa špekulacijom nisu ovoga puta vršili veće angažmane. A sve to zajedno doprinosi da su veoma zadovoljni staniem na berzi svi oni bzrzijanci, pa i kapitalisti iz cele zemlie, kod kojih je rentijerski interes nad špekulantskim.

· ·DEVIZNO TRŽIŠTE |

Odavna nismo imali situaciju na deviznom ržištu kao izvesnih dana izveštaine nedelie. Narodna banka podmirivala je najmanje. 20%" tražnje, a bilo je dana kad je davala svih 100%-. Nemamo još izveštaia o kretanju naše spolin> trgovine da bi s# videlo iz kojih zemalja dolaze devize, ali prateći odakle dolazi tražnia za izvesnim artiklima izvor im је, izgleda, uglavnom Engleska. Kod kurseva Londona, Pariza i Brisla bila je suprotna tendžncija od prošle nedelje. London ie još prvog dana jako pao, na 211,12, ali od 13 t. m. stalno se popravliao, dostigavši 16 t. m. 216,47. Francuski franak vezan je za funtu i pratio je zato ovo njezino kretanje. Brisel koji ie počeo da pada pod kraj prošle nedelje, produžio | je do 13 t. m. ali se zatim nešto popravio. Grčki bonovi su nešto popustili a traže se i u terminu. Sofija se plaća 87, znatno iznad ranijeg kursa. а Slobodno tržište

Stab.

· 10-XI + 286 13.KL- 14-NI- 15-%I-, 16-%}London | 210.12. 17120. 219791 21586 21654" 91647 Pariz 11067 97— 19045 "2260 19260 19975 . Njujrok 55 4450 DB 5 55 BP Ženeva 1233.18 1000.— 1983.18 1233.59 1285.26. 1934.91 Amsterdam 2918.93 2367.— 2918.93 2919.12 2919.12 2918.9 Brisel 903.30 732.50 887.88 900.46 898.65 899.95