Народно благостање

25, новембар 1939. _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 341 ·

MI NE POSTOJE PASIVNI KRAJEVI, ALI POSTOJI SIROTINJA U CELOJ ZEMLJI.

Ishrana pasivnih krajeva ne spada u zadatak jedne poljoprivredne ustanove. Snabdevanje pasivnih Krajeva hranom nije agrarno-politički, мес SsOCijalnO-DOlitički problem. Ministarstvo poljoprivrede i Direkcija ireba da se bave agrarnom politikom, čiji je glavni zadatak unapređenje poljoprivrede. istina, taj zadatak u nas nikada nije vršen. Agrarna politika u tome smislu u nas je nepoznata. Do krize, naša agrarna politika okretala se stalno oko agrarne reforme, a od krize ona se vrti oko seljačkih dugova. Da još nije izbila na pravi put, dokaz je ovaj pokušaj sa Direkcijom za ishranu. | Pojam »pasivni kraj« javlja se u našem zakonodavstvu posle rata. izmislili su ga političari i pomaganje pasivnih krajeva hranom od postanka jugoslavije do danas, bilo je čista partisko-politička mera, Која је postajala aktuelna naročito uoči izbora. Bez obzira na stepen ekonomske razvijenosti pojedinog kraja, ako je on bio deficitaran u žitaricama, proglašen je pasivnim. Na osnovu toga davane su razne beneticije iz državnog budžeta. Jedna od tih bila je i jevtinije doturanje hrane. U prvo vreme doturanje hrane vršeno je na bazi niže železničke tarife, a poslednjih godina deleniem besplatnih prevoznih uputnica. | ovoga puta Ministarstvo saobraćaja dalo je povlasticu za prevoz 3.000 vagona žita uz povlasticu od 1.500 dinara po vagonu, a Ministarstvo socijalne politike isplatilo je Ministarstvu saobraćaja na ime ovih uputnica 4,5 mil. din., koje će ono deliti besplatno. Optimizam ministra socijalne politike g. dr. Budisavijevića da se neće Više zloupotrebljavati ova mera, imao bi biti poduprt sankcijama. Mi smatramo, da će biti sve po starom; pojedinci će iskoristiti uputnice za sebe, a u pasivnim kraje-

vima cena hrane biće kalkulirana kao i do sada: bez obzira na popust železnica. Tu cemu plaćaće bogati i siromašni stanovnici ovih krajeva.

Mi smo odlučno protivni tvrđenju da u našoj zeni-

lji postoje pasivni krajevi. Ovo merilo копхекуеп то primenjeno pokazalo bi da je Svaki kraj u po nečem pasivan. Prema tome, logički bi bilo da se svaki kraj na teret državnog budžeta snabde onim čega nema. Za takvu politiku državni budžet bio bi i suviše mali. A politika koja pomaže čitave krajeve, bez obzira na Sstepen imovnosti pojedinih građana, nije socijalna. Stoga se politika pomaganja pasivnih krajeva ima podvrći temeljitoj revižiji. - Ono što u nas postoji, to je problem siromašnog sveta. Taj problem ne postoji samo u pasivnim Krajevima, nego i u onim privredno najbogatijim. Vojvodina raspolaže ogromnim viškovima agrarnih proizvoda, pa ipak u njoj živi nekoliko stotina hiliada poljoprivrednih radnika, čiji je nivo života najniži u zemlji. U predkumanovskoj Srbiji, Južnoj Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoi Gori | svim ostalim krajevima zemlje ima takođe mnogo agrarne sirotinje. U pojusirotinju spada i polovina seljačkog življa sa sićušnim parcelama, čija proizvodnja nije dovoljna za prehranu porodica. Ako se problem posmatra socijalno~politički, a ne partizanskopolitički, onda je dužnost države da ovom siromašnotil svetu obezbedi ishranu prema njegovoj kupovnoj snazi. Dosadanji sistem pomaganja u pasivnim krajevima, KOristili su i bogati i siromasi; upravo onako kako je on izvođen bio je više u korist bogatih, koji su dolazli do besplatnih uputnica.

IV ZA PODRŽAVANJE CENA I REZERVE HRANE DIREKCIJA JE IZLIŠNA

Sirotinjska politika ne spada u delokrug Direkcije za ishranu. Još manje bi bio zadatak Direkcije da interveniše na tržištu agrarnih proizvoda. Za taj posao već postoji Prizad. Prizad je osnovan za unovčenje izvoznih viškova agrarnih proizvoda, uglavnom pšenice, radi uravnoteženja ponude i tražnje na domaćem iržištu u cilju održanja cena. Taj isti organ mogao bi vrlo lako da kupuje za rezerve, da ove lageruje i obnavlja. Reforma žitnog režima bila bi neophodna u tom pogledu, jer bi u tome slučaju Prizadov zadatak bio proširen u smislu staranja za održavanje jedne stalne umerene cene, odnosno on bi imao da interveniše kako za podizanje, tako i za sprečavanje prekomernog dizanja cena. Prizadova intervencija poslednjih godina dala |e odlične rezultate. Istina, bilo je i povremenih poremećaja, ali oni nisu bili posledica rđavog rada Prizada, već jednostranosti žiine politike za koju je nadležna vlada. Sem ioga, Prizad je akcionarsko društvo, i kao takvo jedna irgovačka ustanova, čiji se uspeh vidi najbolje u režijskom koeficijentu, koji poslednjih godina iznosi svega 0,70% vrednosti prometa. Direkcija za ishranu je državno nadleštvo i ona sama po sebi ne može da bude organizovana za intervenciju na iržištu. A ako bi se to i želelo, mi sigurno nismo toliko

bogati da bi jedan isti posao trebalo da rade dve ustanove.

Direkcija za ishranu pomišljala je na intervenciju kada se između cena pšenice koju dobija proizvođač i one koju garantuje država formirala velika marža. "Tome, međutim, nije bio kriv Prizad. Krivicu na Prizad za ovu pojavu mogu da bace samo oni koji nemaju ni pojma o uslovima pod kojima se razvijala teKuća kampanja i rad Prizada ili koji za to imaju naročitog razloga. Pojava višoke marže, kao što smo izneli u prošlom broju, karakterisala je veći deo protekle kampanje. Ona je bila posledica otsustva prostora za preuzimanje i smeštaj kupljene robe. A u takvoj siluaciji ni Direkcija ne bi mogla ništa da učini. Sadanje cene su, međutim, daleko preko intervencionih i jOš uvek tendiraju na gore. Pojava Direkcije u sadanjem momentu na tržištu, stvorila bi stanje protivno duhu Uredbe o sužbijanju skupoće.

Iz dosadanjeg izlaganja videli smo, da Direkcija za ishranu kao intervenciona ustanova na tržištu agrarnih proizvoda nema rezona pored Prizada. Sledstveno ona ne bi mogla da vrši ni poslove u vezi sa Uredbom o rezervama hrane, budući je i za njih potrebna trgovačka organizacija, a ne državno nadleštvo. Još manje bi njen zadatak bio snabdevanje pasivnih krajeva hranom, koje pitanje spada u domen socijalne, a ne agrarne politike.

V DIREKCIJA JE PROTIVZAKONA PO UREDBI O BANOVINI HRVATSKOJ

_Ali ne samo to! Postavlja se pitanje potrebe Direkcije i u smislu čisto agrarno-političkih zadataka. Po Uredbi cd 26 avgusta, poljoprivredna politika spada u

kompetenciju federalnih vlasti. Kako |e Direkcija za ishranu obuhvatila sve što spada u unapređenje poljoprivrede i ishrane, jasno je da je to u suprotnosti sa