Народно благостање

Страна 740

55]

још није купила, а који има да лиферује иностранству под трговинским уговоримаг Срећа је велика што је Призад куповао велике количине по 165 лин. тако да се евентуалан губитак има из чега да покрије. | 00

И најзад може ли држава остати равнодушна према чињеници, да је један земљорадник добио 100.000 дин., а други 200.000 дин. за исту количину пшенице, да је један трговац зарадио неколико ми-

је птедо Ста

· НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

__Бр, 47

лиона продавши Призаду по 165, а покривши се по

119 и да је други претрпео велике губитке обрнутом ·

трансакцијом. Сматра ли држава да је иста и непромењена пореска снага и оних који су постигли фантастичне зараде, као и оних који су претрпели велике губитке.

Све су то проблеми, којих не би било, да се Водила политика цена онако, као што то налажу здрави национално-економски принципи.

Direkcija za isBaraanmıan

i NJEZIN POSTANAK I NJEZINA NEPREGLEDNA NADLEŽNOST

Direkcija za proučavanje i organizaciju poljoprivrede u svrhu ishrane osnovana je pri Ministarstvu рођорпугеде, а и пјеп дејокгцо spadaju: poljoprivredna statistika, izrada planova za ishranu stanovništva та угете mira i rata i preduzimanje mera za sprovođenje tih planova. Na osnovu ovih osnovnih, opštih · zadataka Direkciji su naloženi sledeći konkretni poslovi: vođenje statistike proizvodnje, potrošnje i cena; proučavanje potreba ishrane ljudstva i stoke, raspodele proizvodnje i veličine tržišnih viškova u pojedinim administrativnim jedinicama, izrada planova za obezbeđenje poljoprivrednih ustanova i preduzeća od napada iz vazduha za slučaj rata, preduzimanje mera protiv zlonamernog uništavanja hrane i stoke,·kao i izvršenje Uredbe o rezervama hrane i vođenje nadzcra nad državnim stokovima; evidentiranje i uticanje (u smislu vrste i mesta proizvodnje) na objekte agrarne i agrarno-industriske proizvodnje, kao i na organizaciju distribucije njihovih artikala da se razvijaju u duhu poireba zemaliske odbrane, izrađivanje planova za prilagođavanje sviju grana agrarne industrije potrebama ishrane i staranje ха ројасауаnje odnosne proizvodnje za potrebe zemaljske odbrane; stvaranje planova o osiguranju pofrebne liudske i stočne radne snage i tehničkih sretstava proizvodnje za redovne i vanredne prilike; proučavanje socijalno-ekonomskih uslova rada i života sela; preduzimanje inicijative za kvalitetno pobolišanje agrarne proizvodnje i za stva– ranje zamenskih proizvoda (surogata) hrane: ispitivanje i određivanje mesfa za podizanje silosa i skladišta.

Izgleda da je iz celokupnog jugoslovenskog zakonodavstva prepisano sve ono što ima agrarno-politički karakter. Zatim, u svima sektorima agrarne politike Direkcija je dobila takve zadatke da posle njenog osnivanja Ministarstvo poljoprivrede postaje izlišno; ono u svakom slučaju pada u senku Direkcije. Time je stvoren jedan nemoguć odnos, budući da je Ministarstvo poljoprivrede i dalje ostalo rhovna vlast za agrarnu politiku. | Direkcija za ishranu pretstavlja najveću improviгасји пазер zakonodavstva. Ona je proizvod dveju političkih konjunktura: s jedne strane dolaska zemljoradničkih stranaka ma vladu, a s druge spoljno-političkih događaja. Kompetencije Direkcije su ogromne. Tri četvrtine Uredbe sastoji se iz nabrajanja dužnosti i zadataka; ostala četvrtina posvećena je činovništvu.

Nova ustanova, prema izloženim zadacima, dobi-

la je sve poslove o kojima treba da se stara једпо сепtralno telo za vođenje agrane politike. Ona obuhvata počev od instrumenata proizvodnje pa preko same proizvodnje (agrarne i agrarno-industriske) do distribucije i ishrane ti. potrošnje. Kao takva ona preuzima veliki deo poslova Ministarstva poljoprivrede, da ih ubuduće organizuje i vodi sa gledišta interesa zemaljske odbrane.

U našoj poljoprivrednoi proizvodnji nije bilo planiranja. Većina mera, preduzetih poslednjih godina, odnose se na intervenciju države u oblasti unovčavanja i kontrole kvaliteta proizvoda namenjenih izvozu. Uticanje na poljoprivrednu proizvodnju bilo je ograničeno na fakultativne mere. To isto važi i za najveći deo agrarne industrije. Ni u pogledu vrsta, ni količine, ni mesta proizvodnje nije bilo nikakvih геоша. Izuzetak čini jedino limitiranje opijumskog područja i područja za proizvodnju šećerne repe i kudelje, ali to nije bilo od većeg značaja s obzirom na poljoprivredu kao celinu. Propisi Uredbe o stvaranju Direkcije za ishranu, međufim, takve su prirode da logički nameću zaključak o dirigovanju većeg stila koje bi se upravljalo sa dva gledišta: prvo, sa gledišta obezbeđenja ishrane ljudstva. i stoke u vreme mira i rata i drugo, sa gledišta zemaljske odbrane.

Jedan od najvažnijih zadataka Direkcije u mirno doba biće statistička služba koja je iz Ministarstva poljoprivrede preneta na Direkciju za ishranu. O našoj poljoprivrednoj statistici mi smo dosta pisali. U njenu nepouzdanost uverili su se i sami nadležni. Izvršenje naivećeg dela zadataka stavljenih u dužnost Direkciji Za ishranu ne može se ni zamisliti bez dobrih i pouzdanih statističkih podataka o proizvodnji, prometu (prodaji) i potrošnji agrarnih proizvoda. To su osnovni podaci za saznanje o snabdevenosti i potrebama zemlje tj. za obezbeđenje dovoljno hrane i sirovina. Statistički podaci pretstavljaju osnov za inicijative i rad Direkcije za ishranu. Ali je pitanje da li će pored ove administra– livne reforme biti ujedno izvršena i reforma muetoda prikupljanja podataka o proizvodnji, njenoj raspodeli, distribuciji odnosno potrošnji, prometu i zalihama. Problem statistike je pitanje izbora metoda i organizacije aparata odnosno ljudskog materijala koji ima da vrši pribiranje podataka. Za ljudski aparat važne. su dve stvari: kvalitet i kvantitet (broj). Sve to pak zavisi i od finansiskih sretstava koja će biti stavliena na raspoloženje za organizaciju statističke službe.

о о о