Народно благостање

2. децембар 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 765

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ. НА ДАН 22 ОКТОБРА 1989

Новчанични оптицај који је бис јако набујао последњих месеца и претстављао једну од најнеповољнијих појава на новчаном тржишту, код државних финансија и код штедиша, опада већ неколико недеља, али ово је прва која је сва у знаку тенденције да се прилике смире. Као што ћемо одмах видети има само један изузетак.

Стање Народне банке (у мил. ДИН.)

Разна актива

160,4 819:6/2.027,22.147,5,2.610,2/2.620,1

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0) 180,0. 180,0) 180,0| 180,0 Резервни фонд — — — 153,5! 200,0) 236,7) 245,0) 245,0 Остали фондови — —| 29,9 34,1) 37,5 39,3] 89,3

Новчанице у оптицају — 5,408,5|5,358,7|6,920,7/9.079,5 8.950,2

Обавезе по виђењу: потраживање Државе

59,4! - 17,8) 331 42,6) 50,6 жиро-рачуни — — — | 651,21.438,0)1.080,0 1.077,9)1.225,3 разни рачуни — — — 918,61.047,7] 980,1, 679,9| 676,0

Укупно — |l,629,2,2.499,7 2.093,2,1.800,4,1.951,9

OGanese ca pokoM — —| 50,0 50,0) 30,0 210,0 210,0 Разна пасива 9845) 363,3! 232,7) 351,0| 356,1 Оптицај и обав. по виђ. |7,037,8)8.291,3/9.014,0|10,880.0| 10.902, Укупна подлога: | 4- 2850ј, прим. — — |2,089,5|2.202,1/2,453,9/3.179,4)3.179,5 зл. у кас. 28.59/) прим. |2,041,0)2.102,52,440,0 3. 162,1 3.162,2 укупно покриће — — |2968%/, 26546 27229, 2922% |2916% покриће у злату — — |2729%/, 26449), 2706%/,,2906% | _ 29%

Оптицај се смањио за 129,2 мил. на 8.950,2 мил. То је последица с једне стране пораста обавеза по виђењу за 151,5 мил, и смањења зајмова за 194 мил. Од обавеза по виђењу потраживање државе порасло је за 3 милиона, жиро рачуни за 147,4 мил. а разни рачуни су пали за 3,9, тако да укупно износе 1.951,9 мил. Разна пасива повећала се такође за 5,0 мил. на 3566 мил. На страни пасиве све су промене утицале на смањење оптицаја. Тако исто и смањење зајмова на менице за 12,4 мил. на 2.346,8, и ломбардних зајмова за 7 мил. на 1634 мил. У супротном правцу деловало је повећање кредита Министарству финансија за 19,1 мил. на 730,2 мил. и разне активе за 9,9. Злато се незнатно повећало за 56 хиљада, а девизе које не улазе у подлогу за 8,4 мил. Смањење оптицаја врши се углавном повећањем обавеза по виђењу, које претстављају латентни оптицај. Пошто се још" увек повећавају

исплате по новом кредиту Министарству финансија, збир оптицаја и обавеза по виђењу непрестано се повећава, за 22 мил. на 10,902 мил. тако да се може говорити само у смирењу на новчаном тржишту, али никако о нормализовању оптицаја. |

Beogradska berza

izvešlajna nedelja od 25-X1—380-XI 1958 EFEKTNO TRŽIŠTE

S obzirom na činjenicu da je obrt na beogradskoj berzi u prošloi neđeli, a na prvu Vest O pretstojećoi emisiji prve tranše velikog državnog zaima, pokazao izVzsno OŽIVijenje moglo se očekivati da će se ta tendencija produžiti i u ovoj nedelji. Obrnut је bio slučaj. U ovoi nedelji розао ie počeo opet naglo da izumire, pao je obrt na nivo 3,18 miliona dinara, (odnosno 9,9 miliona ako dodamo 150.000 u obrtu obrt u terminima u Šumskom agraru). To je jedan od najnižih nedeljnih obrta, pojava koju smo uostalom već imali nekoliko puta poslednjih nedelja.

Znači da pretstojeća misija od 700 miliona dinara nominalno državnog zaima nije imala nikakvog uticaja na berzu. Na prvi pogled to zvoni neobično: normalna je pojava, da se uoči jedne velike emisije pojavljuje oživljenje na berzi. Ljudi prodaju jedan deo svoih starih papira da bi napravili mestc Za jadan paket novog. To kod nas nije bio slučaj. Ono oživljenje prošle nedelie u 6%/0 agrarnim papirima nije imalo nikakve vaze sa pretstojećom emisijom iako nam je tako izgledalo, ono je došlo iskliučivo kao posledica poznate taktike javne ruke, koja je — a to je notorna činjenica glavni kupac 7% agrarnih papira. Čim je ona spustila kurs po kom je volina da kupi te papire — a ona je to uradila pred kraj prošle izveštajne nedelje — kursevi su morali popustiti. Ali je i obrt kolosalno pao. Dokaz da su ove. ri agrarna papira bila na putu konsolidacija i da bi oni znatno skočili u kursevima u bližoj budućnosti, kad ne bi bilo nikakvih novih emisija, koje bi teretile tržište kapitala.

Da ta pretstojeća emisija nije imala nikakva dejstva na kurseve dokaz ie i činjenica, da su izvesni papiri skočili baš u ovoj nedelji. Skočio je 8% Bler od 94 na 95 sa tendencijom da ide dalje. Još jača je skočila Narodna banka. Ovai skok je došao zbog toga što je jaka tražnja, a slabija :DOnuda. Ali tražnja ne bi bila tako jaka da novi zajam pritiskuje kurseve starih zaimova.

Nameće se pitanje, kako je to mogućno, da pretstojeća emisija jednog državnog papira nema apsolutno nikakvog dejstva na kurseve Već postojećih — Кад је normalno kao što rekosmo, da u tom momentu nastaju izvesna komešanja i izvestan pad kurseva — u koliko se jakom intervencijom ne izazove skok. Istina jedan „naivni” berzijanac, — ako ih takvih ima na berzi — kazao je na jednom sastanku ove nedelje, da on očekuje snažan skok kurseva agrarnih papira. Na pitanie na osnovu čaga dolazi do tog zaključka, on ie odgovorio da je toliko veliki disparitet kursa između novih i istarih papira, da je za očekivati da će stari papiri skamanjem tražiti da umanje taj disparitet na OsnoVu zakona o nivelaciji papira istog tipa. Naravno da su se na to svi prisutni nasmejali. Svaki je od njih pomislio, da je verovatnije da će ncvi 6% moći na niže, da bi se sreo s ostalim papirima istog tipa i umanjio disparitet kurseva.

Ali to neće biti slučaj iz prostog razloga što se neće pojaviti na berzi uopšte obligacija prve (тапхе меког državnog: zajma. Imaoci državnih papira st već obavešteni ртеко