Народно благостање

Страна 766

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Narodnog Blagostanja”, da je više od polovine prve tranše već uplaćeno, a da je drugi deo obezbiđen. Ne reflektira se na privatnu ruku pri ovoj emisiji. Kad kažemo privatnu ruku, ohda moramo da postavimo jednu razliku: ima privatnih ruku koje će upisati ovaj zajam: fo su osiguravajuća društva i druga velika industriska i finansiska preduzeća, koja su dala ižiavu Ministarstvu finansija da će u te obveznice plasirati jedan deo svogz kapitala i da će dati prvenstvo ovom novom papiru. Vrlo je verovatno da će berzijanci upisati izvasne male iznose reda radi, a to svakako ne može da igra nikakvu ulogu. Prema tome papir neće doći na berzu. Ne bi ni smeo doći, jer bi nastupila, kao što rekosmo, tendencija padanja kursa zbog mnogo nižih kurseva ostalih papira istog tipa. Berzijanac ne pravi razliku boniteta između ројеdinih državnih papira (premda on strogo razlikuje državne. papire pod drugim uslovima). I ako bi pravio razliku, on bi pretpostavio sfare papire novima istog fipa, — 3osim ako novi ne bi imali neke naročite Dreferencijale,

17–23/XI 24-30/XI

20% Ratna šteta 1.780 811 2/»% Ratna šteta, ter. — 4% Астатст 1991 7 8 4% Астагс: 1934 47 24 69 Begluci 944 551 6% Dalmatinci 843 550 6% Šumski agrar 499 143 69 5 5 ter. — 148 27 livesticioni - 520 163 7% Bler 280 279 ду Вагг 249 335 7% ЗеНетап 36 Narodna banka — 170 Рађ 144 102

Ukupno 5.042 3.136

Ponovo izumiranje posla vidi se po tablici obrta. Ona pokazuja pad obrta i to znatan kod Ratne štete, Begluka, Dalmatinaca, Šumskog agrara i Investicionog zajma. Samo se ођа Blera dobro drže u obrtu. Kao što vidimo iz donje tablice kurseva oni se dobro drže i u kursevima. Sve se: Više dobija utisak, da ovi papiri sad postaju favorit serioznih in-

20-XI 24-XI 27-XI 98-:XI 29-Х1 30-Х1

21t/50/0 R. šteta 4937. — 434.75, 434.75, 435.75 ___ 435.2057 Ro šleta, Бета — ” M ME ML 4% Agrarci 1921 54.— === === 593.50 4#% Артатс! 1934 S GLBM) а O II || ___ 6%. Begluci 81 80. (808 0. 70075 II, 79.50 5% Begluč, ter | ле O TO 0 | 6% Dalmatinci 76. 75% 7D 758 74 | 67% MDalmat, te - | | II O UN | 7% Investicioni == 100 +“ 09:75 | U OI 77%, Stabilzacioni ' U с о с || ODU EE 7%:; Seligman See А | 7%- Bler 9300... —— 0 —__ 8050, 00 | 8% Bler 94.— 94.— — = 95— 6% Šumski agrar,

sitni ПАО Ен) 8 И о пи

6% Šumski agrar, srednji oi) ЕТО | POLE | SUDOVI |D —

_Бр. 48 6% ита! асгаг, krupni 0. —_ | __- 7860, - ~—

Pab, sitni 902 | —__ ____ Pab, srednji o ___-_ << | 86 Pab, krupni 207 205%0 | __ лао 0 Narodna banka а 7500. 4% Renta 1895 O. II | | --- .________ Loz Crv. krsta же – _____ _ _Duvanski ioz o НЕМА ı,. II i

vestora iz prostog razloga, što je 7 Investicioni, koji je dosad bio favorit, stigao na kurs od 100 preko koga ne može ići mnogo, a Stabilizacionog nema uopšte, kao ni 4%5 agraraca iz 1921 g. Kako će docnije da deistvuje novi zajam na kurseve videćemo. i

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na daviznom tržištu ove nedelje nije bilo onakvog izobilia kao prošle. Tražnja nije bila potpuno udovoljena ovih dana kao prošle, nego svega 34% poslednjih, prema 100% prvih dana izveštajne nedelje. Narodna banka nije se uopšte pojavljivala, tako da je sama privatna ruka podmirila ovoliku tražnju, a to pokazuje da je situacija na deviznom tržištu puno bolia nego prethodnih nedelja. Kursevi funte, francuskog i baelgiskog franka bili su neznatno kolebljivi, dok su švajcarski franak i holandska forinta bili stabilni.

Slobodno Stab. + i

tržište: 24%] | 26,5% .97-%I 28 XI 2921 30% London 214.09 174.10 215.92 215.53 215.49 21457 Pariz 121.65 98.68 122.33 191.18 121.96 191.46 Njujork 99 „4450 SD ~ 55 BBC 55 Ženeva 1233.13 1i000.—o 1233.18 19233.18 1933.18 1933.18 Amsterdam 2918.32 2366.50 2918.32 2918.32 2918.32 2918.93 Brisel 910.08 738— “911.93 909.47 908.93 909.47

Privatni kliring:

Zbog ograničene ponude deviza obrt je bio mnogo manji nego prethodnih nedelja, svega 39,4 mil. Od toga otpada na marke 17,4 mil., dolare 19,5 mil.. grčke bonove 251 mil., bugarski lev 189 hilji. i švajcarski franak 132. hilj. Već nekoliko nedelia nema obrta u francuskim francima, a u engleskim funtama je opadao dok ove nedelje nije sasvim iščezao. Obrt u grčkim bonovima bio је rekordan, zbog povećanog našeg uvoza sirovina iz Grčke, a to je razlog da je kurs ponova skočio. ;

U Cirihu su devizni kursevi bili sladeći: | 0931 XILJ6 31'%1L37 5i.\IRE48. 9J-hI 29:21

Pariz 20.321/a 14.681/» 11.6290 9.925. 9.89 London 27.37 21:62 20.63 17.59 17.475 Amsterdam 238.80 240.60 240.60 296.62 236.70 Njujork 345.14 489.50 443.— 445.62 446.Brisel — —— 74.70 73.12 73.65 Milano —,— —.— — 22.50 22.50