Народно благостање

9. децембар 1939. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 783 Приватни клиринг | XII V VII Берлин 1430 — 1430 1430 1430 Vinipzg centi bušel 7995 84.— 85:/8 Мадрид = = Пе - 9 и Gikacol |) 97:/; 94. — 919/a Грчки бонсви 36.64 — 36.555 ' 35.75 — BO Ae pezi ky) 7— 7 80 А e O 5 | | Na domaćem tržištu nastupila ije labavija tendencija, Софија 55 1 E _ 01. „ cene šu nešto malo popustile. Na Tisi i Begeju nuđena je roba Милано 996.75 188 99675 „996.75 22675 „DO 190 din., a u ostalim relacijama 178—188 din. Kupaca po

На слободном тржишту курсеви фунте и француског и белгијског франка били су незнатно колебљиви, код грчких бонова курс је мало попустио.

Курс фунте на светским берзама опоравио се после јачег пада пре две недеље и потом смирио. У том правцу деловала је до извесне мере забрана увоза сребра у Енглеску. Лондон је тиме престао да буде тржиште овог метала, и остало је само њу јоршко. До забране је дошло да не би увоз сребра изазвао одлив злата. Затим врши се строжија контрола спољне трговине. У земљама које од раније практикују контролу девизног промета показало се да је највећа рупа у тој контроли мотућност да извозник остави у иностранству цео или део вредности извезене робе. Код белге је такође мирнији курс. Његов пад изазван је бекством капитала због политичке ситуације. Народна банка бранећи курс није давала злато по законској цени него га је обрачунавала на бази долара. Мако је белга златна валута, једина у Европи, сна је тиме практично ушла у доларски блок.

У Цириху су девизни курсеви били следећи:

31-XII-36 31-XI-37 31-XI-38 29-XI 5-ХП Париз 20.394 14.68/5 11.6220. 9.89 9.88 Лондон 97.37 21.62 20.63 17.475 1749 Амстердам 238.80 240.60 240.60 236.70 236.75 Њујорк 34514 43250 443— 446— 446Брисел —.— —— 74.70 73.65 73.70 Милано —,— —.— —— 22.50 22.50

Robno tržište

Pšenica. — Ulazak u četvrti mesec rata doneo ie Dpromenu i na tržištu pšenice; na svima prekomorskim berzama kursevi su početkom deczmbra počeli osetno da skaču tako da je cena prometne robe u Čikagu dostigla već jedan dolar za bušel. Ovako veliki skok ne može se protumačiti ničim drugim sem razvitkom političkih prilika u svetu. Statistička pozicija pšenice ostala je nepromenjena; veliki viškovi severne hemisfere još uvek zadaju velike brige prekomorskim zemljama, naročito Kanadi; na južnoi hemisferi stanje useva za sada je povolino i obećava dobar prinos koji bi još više pogoršao sadanju statističku poziciju; utovari za Evropu još uvek su manji od onih u istom per:odu prošle godine. Prema tome, u realnim faktorima tržišta nije se ništa izmenilo što bi moglo objasniti ovaj nagli i veliki skok cene pšenice. Vozarina koja je u velikom porastu nema značenje pošto se sve prodaje vrše fob. Ostaj» jedino objašnjenje u razvitku političkih prilika u svetu čiji sadašnji stadijum ukazuje na mogućnost daljeg širenja ratnog konflikta. U ovai razlog mogu sa. ubrojiti : engleske političke kupovine pšenice u svima prekomorskim zemljama, dok se roba efektivno uvozi samo iz Кападе, а u ostalim zemljama, stoji na Јашзти.

Terminski kursevi sređinom nedelje na ОДЕ о ОИ zemljama bili su sledeći:

ovim cenama bilo je relativno malo, ali nije bilo ni dovoza tako da je cela ponuda dolazila od strane druge ruke. Ovakva situacija nastupila je posla donošenja Uredbe o popisu hrane koja je kod druge ruke, kao što smo rekli u prošlom izveštaju, izazvala bojazan da bi moglo doći do maksimirania cena i tome: slično.

Svetski paritet prema majskom terminu u Čikagu por rastao je sredinom nedelje na 127—128 din. baza Novi Sad.

Kukuruz. — Poput pšenice i cene kukuruza na prekomorskim berzama bile su u skcku. Engleska se pojavila na američkom tržištu kao kupac već: količine i to je glavni razlog sadanioi hosi. Stanje Zapadne Evrope u pogledu snabdevenosti kukuruzom vrlo je nepovolino pa se moralo pribeći i racioniranju potrošnje stočne hrane. Čikago za decembar notirao je 55 centi za bušel, a Buenos Aires 7.— pez. za kvintal, ti. isto kao i pšenica pošto je poslednjih dana cena pšenice porasla.

Kupovine kukuruza od strane Direkcije sa ishranu i Gospodarsk» sloge nisu mogle da zadrže prošlonedelini nivo cena, verovatno opet pod uticajem uredbe o popisu zaliha hrane. Ponuda druge ruke držala je korak sa tražniom. Usled toga cena za stari kukuruz paritet Inđija pala jie na 137—138 а та пом зп ет па 128 d. paritat Inđija i 125 din. paritet banatske utovarne stanice. U novembru mesecu ti. prvom mesecu kampanje, izvezeno je svega 8 vagona.

Svatski paritet prema majskom terminu u Čikagu bio je 80—80,50 din. baza Inđiia.

Suve šliive, — Na tržištu suvih šljiva vlada čvrsta tendencija. Cene svih krupnijih vrsta su preko intervencionih cena. Prizad je zaključno do 6 decembra kupio nepunih 3.500 vagona, dakle preko polovine čitave proizvodnje.

Stoka. — Na domaćem tržištu vlada čvrsta tendencija. Za svinje plaća: debele 9,50—10, lakše 9—9,25, za goveda prima 7—7,950, ostala 4—6 din. Za mast se ostvaruje cana 17 din kg. franko jugoslovansko-nemačka grani ica. (Od ove nedelie u Prag je povećan izvoz na 40 vag. nedelino, ti. 2000 'kom. 1I ako je u Pragu maksimirana cena na 11,90 kr. naši izvoznici postižu i đo 13 kr. za kg.

Uljarice. — Na tržište je došla poslednja шјанса bundevska koštica. Ponuda ja, međutim, vrlo mala; fabrike su do sada otkupile jedva 50 vag. prema 220 vag. do istog vremena prošle godine. Usled male ponude plaća se za 100 kg 360—380 din., dok cena po Uredbi iznosi 209 din.

Sirovine. — Na svetskom tržištu sirovina vlada vrlo čvt-

_ sta tendencija, kursevi su od kraja prošle nedelje u skoku.

Kaučuk-u Londonu dostigao je 11,50 pensa, pamuk u Niujorku 10,%) centi, a istočno-indiiski u Liverpulu 6,75 репза za ти. Шјамсе i ulje takođe su u skoku: soja sa 12 na 19,75, lanano seme за 15 па 15,50 fst, za tonu, laneno ulje sa 36 па 36,50 šil. za 50,8 kg. Kalaj u Loidonu notira 236. 55 za tonu što pretstavlia maksimiranu cenu, dok u Niujorku notira 287 fst. Engleska je od Egipta otkupila 115 mil. libri pamuka (što pretstavlia količinu koju је Egipat ranijih godina prodavao Nemačkoi), po ceni koja ie notirala 11 novembra. —==е == =е =—