Народно благостање

Страна 798 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 50 89% Bler 99.75, 9850 93— 05 s. 6 Obrt efekata u hiljadama: 670. Šum. acer kr. 70 685 67 1 66— 65. 67.75 1938 1939 60% Šum ас сл | А PON. 0 0 sept. 33.844 97.179 Go Šum adr SL _____ _ U |M | 0 а okt. 30.283 18.734

i | 5 | поу. 27.871 16.616 Pab 28 MII на | II Ukupno 91.998 62.532 Pab., srednji 0 “TI O про И па — Iz nje vidimo da je ukupan obrt u septembru, oktobru Pab., krupni DO 108 о | II: III II novembru 1938 g. iznosio okruglo 92 miliona dinara, a 1939 Narodna banka e | (750 _-_ ___ZOJM са 1510 vreme 62.50 miliona dinara. Мајуес! je pad bio baš 45 Renta 1995 ЕЛЕН тле. MIL Om „ __ ____ 2 помешрти о4 27,8 пи бола dinara 1938 па 16,6 топа а4Гог Спу Клја . __ „__ ___ _ __ _____ ага 1939 od, PO рокагце dovolino jasno, da se ponuda Đuvanski loz ___. _-_ O II II ~ gubila sve više sa berze i da je na putu da se smanji u toi

6%o Agrarci su u ovoj nedelji jako popustili. Istina i kod njih je bila 13 decembra velika depresija, ali oporavljenje nije moglo da stigna kurseve od prvog dana izveštajne nedelje. Isti je slučaj bio i sa Blerom 79/%, koji je bio sišao do 85,50 da se idući dan popravi na 87. 8%o pao je na 93 i nije više rađen. U Pabu takođe nema posla. Jedino Narodna banka. pokazuje dalje neobično čvrstu tendenciju.

&-14XII 4-7-XII

2t/0/0 Ratna šteta 2.718 1.622 29 Капа šteta, term. 208 = 49 Agrarci 1921 49 37 _ 49: Артагс! 1934 —— 15 6% Begluci 781 389 6% Dalmatinci 544 290 6%/o Šumski agrar 280 187 Go Šumski agr. ter. 79% Investicioni 66 306 7%/o Stabilizacioni 21 i 191 7%/0 Вјет 462 612 8 Влег 414 375 79о Зе отап 45 177 Narodna banka 52 75 Pab 24 75 Ukupno: 5.664 4.361

Obrt je ova nedelje veći nego prethodne, 9,6 miliona dinara prema 4,3. Najveći je skok kod Ratne štete od 1,6 mimiona na 2,9 miliona zajedno sa termin:ma. Skočio je obrt i kod drugih papira naročito kod 6'/, agrarnih. Najmanji je skok kod Šumskog agrara. Izgleda da se ovaj papir polako gubi sa tržišta. Opao je posao i u Investicionom i Stabilizacionom, tako isto kod Paba, Narodne banke i Seligmana. Još uvek je vrlo veliki obrt u oba Blera. On ij» iznosio oko 875.000 din. prema 987 u prošloj nedelji,

Mi smo u prošlom broju dali jedno objašnjenje za ovaj pad kurseva, kome ne bismo imali ništa naročito da dodamo. Ratna šteta bila je pala na 412, jer javna ruka nije htela da plati veću, cenu. Ali je na tom niskom kursu našla reakcija čisto sa privatne stranz> ;j privatna ruka ije idućeg dana oterala Štetu ponovo na 490. ] u drugim papir:ma bio je posao za poslednja dva dana veći za račun privatne ruke nego javne.

Mi mo već više puta ukazivali na to, da su se prilike na našem efektnom tržištu u toku 1939 g. rapidno popravile i da bi kursevi državnih hartija od vrednosti bili ove jeseni зјајт, да пи nastupile okolnosti, koje su to omele, a pod кота razumemo inflaciju hartija od vrednosti koja se odigraVa kod nas baš ove jesani. Kako se prijatno razvijala situaciin na efektnom tržištu u 19939 g. pokazuje nam tablica broi 38.

_ Njujork · "55 —

meri, da se izravna sa tražnjom ma kako ona bila mala.

Udeo nekih papira u obrtu u mil. dinara

1938 1939 1938 1939 1938 1939

septambar oktobar novembar

Ratna šteta 10,4 9,5 9,9 7,4 7,9 4,6 6% Вегт. 86 4,3 6,3 2,6 5,4 2,5 69 Рајт. 6,3 4,9 6,9 1,5 8,8 2,0 79% Invest. 1,5 8 168 0,9 05 0,8

Još je interesantnija ova tablica, koja pokazuje obrt za istu per:odu 1938 i 1939 god. po najvažnijim vrstama раpira. Iz nje se vidi, naprimer, da je obrt Ratne štete u novembru 1939 iznosio ciglo 4,6 miliona dinara prema 7,9 u istom mesecu prošle godine. Još je mnogo veći pad kod Begluka: novembra 1938 obrt je iznošio 5,4 miliona, a 1939 2,5 miliona. Još veći je pad obrta kod Dalmatinaca od 8,8 na 9 miliona dinara. Naše je tržište tako brzo svarilo tolike раkete novih emisija, da је to čitavo čudo. Па зе umela da ceni ova činjenica, bilo bi bolie i po državni kredit i po imaoce hartiia od vrednosti.

Obračunski kurs dolara bio ie: 8-XII: 4455; 11-XII: 4455; 12-XII: 445437; 13-XII: 4455; 14-XII: 4455.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Situacija na deviznom tržištu izmenila se radikalno u izveštainoj nedelji prema prethodnoj. Obrt je porastao skoro za dvostruko i rađeno je i u valutama u kojima nije bilo zaključaka nekoliko nedalja. Ukupan obrt izneo je 56 п!. Џ dolarima izneo je 30,119 hilj .prema svaga 1,5 mil. prošle ne-

_ де је. РПојаг је уајша kojom se sada plaćaju porudžbine u

devizn'm zemljama. U funtama је iznosio 2926 hilj., u буајсагskim francima 238 hilj. i holandskim forintama 2 hiljade. I u nemačknm markama obrt je vrlo velik, 24,609 hilj., ali oseća se opet oskudica robe. Ne verujući da će se situacija marke popraviti, uvoznici se već sad pokrivaju u terminu, tako da ie terminski posao postao dnevna pojava. Za ultmo fabruar i mart plaća se 14,45, dok je prošle педе је za ult:mo januar plaćano tol'ko. Obrt u grčkim bonovima izneo је 1,425 hilji., a u bugarskim levima 93 hilj. Tražnja je bila iz-. vanradno velika. Udovoljeno je 30-50%%, štone znači da bi obrt da je potpuno zadovoljena tražnja bio preko 100 miliona, jer tražnja koja ne bude zadovoljena jednog dana pojavljuje se ponovo drugo dana..

Kursevi svih valuta osim dolara i švajcarskog franka kretali su se u tako uskim granicama da se mogu smatrati stabilnim. Kurs leva drži se čvrsto na 90, док је kod grčkih bonova malo popustio.

Slobodno tržište Stab"i == 8-XI 28,5% 11-ХП 12-XII. 13-XIH 14-ХП London 215,18 174,50 215.06 215,83 · 215,80 216,49 Pariz 121,47 98,75. 191.77 199,46 199.90 122,63. 44,55 55,— 55,—. 55,— <55—