Народно благостање

Страна 814

Паб, крупни — => Народна банка 7900 — — 8000 8000 4 Рента 1895: –— == — — Лоз Црв. крста = — — — Дувански лоз — — — –— =

Постоји уошште жеља да курсеви папира крајем године постигну већи ниво но што га имају последњих месеца. То је оправдана жеља од стране свију друштава обавезних на јавно полагање рачуна, јер би у противном имали да отписују велике губитке на свом портфељу хартија од вредности, пошто су данашњи курсеви далеко испред оних на крају прошле године.

· Могућно је да то и наступи. Једно је ван сваке сумње и то врло повољно: у овој недељи јавна рука није готово ништа купила; целокупну робу је преузела приватна рука и то са налозима од стране приватних за пласирање капитала или за кауције.

Обрачунски курс долара био је 15-Х И: 44,55; 18- ХИ: 44,5370; 20-ХН: 44,55: 21-Х 1: 44.5375.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Курсеви свих страних валута имали су до 200. м. тенденцију да скоче. Последњег дана извештајне недеље тенденција се обрнула код свих валута осим код белгиског франка. Понуда је знатно мања него прошле недеље, тако да је могло да буде задовољено 19—30%% тражње. Ребу је давала приватна рука.

Стаб. + Слободно тржиште 15-ХН 28,5%/. 18-XIE 20-%H 21-ХИ Лондон 216:66. 17570 21660 21716. 217:09 Париз 128.13 9985 19273. 12301 122.98 Њујорк 55.— 44.55 55.— 55.-— 95.Женева 128318 1000— 123352 1233.87 1283.52.

Амстердам 2918.98 2367—— 2924.92 9202266 2020.35 Брисел „909447 78750. 91065. 915.53 “915.885 Приватни клиринг

Берлин 14.30 — 14.30 14.30 14.30 Берлин, термин 14,40 — 14.40 14.40 J4.43. Грчки бонови 35— = 35 — 35.— 35Грчки бон. тер. 855— — = = = Праг == = па LL 5 Софија 90.— — — = Милано 226.75. — 22679. 220.76 22675

Укупан обрт изнео је 36,5 мил. Од тога отпада на.

немачке марке 23.764 хиљ. Марке је све мање у промету, а тражња је све јача, тако да курс у термину расте. Ултимо јануар рађен је по 14.43. У доларима обрт је био 10.084

хиљ. за две трећине мањи него прошле недеље. Рађен је.

још Лондон 240 хиљ., обрт у бугарским левама је такође недељама врло мален, 25 хиљ. и у грчким боновима 2.474 хиљада. У Цириху су девизни курсеви били следећи; З-ХИ-386 d31-XIH-37 831-XII-38 12-XII 18-Xli

Париз 20.320. 14.685 11.6220 9.915 9.95 Лондон 27.97 21.62 20.63 17.50 17.56 Амстердам 238.80 240.60 240.60 236.75 237.12 Њујорк 345.14 432.50 443— 445.937 445.875 Брисел —.== —.== 74.70 73.55 73 85 Милано ___-_ = —— 22.50 29.50

KRobno tržište

Pšenica. — Na prekomorsk'm berzama i u ovoj nedelji vladala je hosa. Razlozi ovakvoj situaciji leže u relativno slaboj argentinskoj žetvi i nepovolinom stanju jesenjih useva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_" Бр. 51

197— 197—. — „. u nekoliko važnijih ргогтуодаскћ родгибја ЗАР. Od 1 av-

gusta do 6 decembra utovari u sveiu bili su 426.092 vagona prema 557.312 u istom periodu prošle godin». Od ovoga za Evropu utovareno je 346.143 vag., a za vanevropske zemlje 80.549 vagona. U Anversu pojedine ргоуетјепсје pšenice not:rale su: Rozafe 37/6 šil. za kvarter odnosno 185 din. za metričku centu, Baruso 38/6 šil. ili 190 din. za mtc., Manitoba II 41/4 šil. odnosno 202 din. za mtc. Prema proceni Brumhola 31 jula 1939 (bez žetve južne hemisfere) izvozni višak pšenice u svetu iznosio je 2.862.755 vagona. Odbiv od toga verovatni svetski uvoz u tekućoj kampanji od 1.600.000 vagona, ostaje neprodati izvozni višak od 1.267.755 уаг., Сети treba dodati i celokupni višak Argentine i Australije koji će svakako izneti oko 500.000 vagona.

Terminski kursevi sredinom nedalie na prekomorskim berzama bili su:

XII V VII Vinipeg centi bušel 86 895 90:/г с аво. |. (5 107%/s 105 1031/s B. Aires pez. mtc. 8,25 8,57 —

Na domaćem tržištu vlada postoliana tendencija. Poslovi su minimalni, po koji lokalni mlin kupuje manje koli čine, ali ponude nema ni od stranž proizvođača ni od strane druge ruke. Otsustvo ponude druge ruke karakteristično je po stanje zaliha kojih faktički nema u većoji meri. Cene su postojane: šlep Tisa 190, Begej 185, vagon Banat 180, šlep srbilanski Dunav 175 din.

Izvozni paritet prema majskom terminu u Čikagu bio je sredinom nedelja 148—150 din.

— Kukuruz. — Na tržištu kukuruza u prekomorskim zemljama vlada nepromeniena tendencila. SAD prodaju znatne količine za Englesku. U Buenos Airesu kukuruz notira 7,18 рехоза za mtc., a u Čikagu za decembar 559/+ centi za bušel.

Na domaćem tržištu usled male ponude i stralne tražnie iz pasivnih krajeva vlada čvršća tendencija. Cene sušenog kukuruza porasle su na 128—130 din. prema vozarinskim relacijama, a za sirovi na 107 din. banatske utovarne stanice. U starom kukuruzu nema više nikakvih poslova, jer nema

- ponuda ma da bi se prilične količine mogle plasirati u pa-

sivnim krajevima.

Izvozni paritet prema majskom terminu u Čikagu bio je sredinom nedelie 86—87. din.

Suve šljive. — Situacija na tržištu je nepromenjena; ponuda prve ruke je vrlo mala pa su cene vrlo čvrste pošto trgovci imaju mogućnost da i pri sadanjim cenama, koje su veće od intervencionih, izvoze sa dobitkom u devizno inostranstvo. Prizad je do 21 dacembra kupio 3.700 vagona od беса je već preuzeo i otpremio 3.400 vagona. Pekmeza je u ovoj sezoni Prizad kupio svega 56 vagona i posao se može smatrati svršenim. Produkcija pekmeza bila je znatno mania od oček'vania pa su usled toga tržišne cene već više nedelja prešle intervencionu.

Sirovine. — Na tržištu sirovina vlada čvrsta tendencija i sve države koje imaju maks'mirane cene prinuđene su da ove stalno podižu. Pamuk u Njujorku notira 11,20 centi, a u Londonu 11 pensa za libru; kauačuk u. Londonu dostigao ie cenu od 12 pensa za libru; a maksimalna cena za kalai popeta je na 260 fst. za tonu. Jed'ni artikal čiji se kursevi ni sada nisu promenili jeste kava, čiji je višak relativno uvećan budući je potrošnja u većini zemalja u Evropi jako smanjena. U trećoj nedelji decembra kava u Njujorku notirala ie 3,55 centi za libru prema 3,65 centi u prethodnoj nadelii.

лао