Народно благостање

Ко NS а

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 4

новчану казну замењује оном лишења слбоде. То је инкомпатибилно. Новчане казне имају да иду својим путем као и до сада, а где је законодавац нашао да је потребно лишење слободе, то може бити само као замена за новчану казну показује нам следећи рачун. По чл. 142 а) при замени новчане казне оном лишења слободе рачуна се 50 Дин. равно један дан затвора. Како новчане казне иду у стотине хиљада и у милионе, то значи да би за једну такву казну

Ш ВИСИНА КАЗНЕ

Казне лишења слободе иду до две године по чл. 142 а) закона. Не може се рећи да је законодавац био човекољубив. Тешко је замислити веће казне лишења слободе за ову врсту деликата. Тек парификацијом — нека нам је допуштен овај неукусан израз из пореске терминологије коју смо наследили од Аустрије, заједно са њезином бирократијом и њезиним пореским законима — може се видети колико је огромна ова казна. Србијански закон о акционарским друштвима садржи један деликт који је идентичан са пореским деликтом, који се може да казни до две године, Тај се деликт налави у чл. 100 тач. 1) закона о акционарским друштвима и гласи: „Ако чланови управног и надзорног одбора намерно неистинито претставе или прикрију стање друштва у својим претставкама, прегледима имовног стања или изјавама на збору“. У чл. 142 под тачком а) каже се: „Ако се служило 33 заваравање власти нарочито погодним средствима, особито у начину књижења и лажног билансирања". Као што се види то су два идентична деликта. И док се овај у закону о акционарским друштвима казни максимум годину дана, дотле се у закону о непосредном порезу казни две године.

Ово просто упоређење висине казне не показује довољно, колико је неправична казна у поре-

ЈУ ВИШЕСТРУКЕ КАЗНЕ

__ Главна одлика еволуције нашег закона о непосредним порезима је умножавање и пооштрење казне. Круну претставља последња новела. На већ постојећу плетору казни додала је неколико нових и врло тешких. Данас порески обвезник иде целог живота кроз шибу пореских казни. Прво долази уобичајена годишња пријава пореза. Порески обвезник има радњу коју пријављује сваке године. Она је пореским властима скроз позната, па ипак, ако текуће године не поднесе пријаву у року, биће кажњен са 3—15% разрезаног пореза. У току године пореска власт затражи од њега какав податак. Ако он то не учини у року, биће кажњен са 100.000 Дин. и то онолико пута колико пута власт тражи тај податак. Из било каквог разлога — рецимо по достави — отвори пореска власт кривични поступак против истог пореског обвезника због утаје. Ако се не одбрани, биће кажњен шестоструком дужном поревом, евентуално и казном затвора, и још уз то са 200.000 дин. новчане казне!

_Казни се ако не пријави у року, казни се ако не допусти увиђај у главне пословне књиге, казни се ако не покаже споредне књиге (трећи став чл. 107 а), казни се ако не обрачуна тачно порез на дивиденду коју исплаћује, казни се ако обрачуна мање порез од личног рада, казни се казном лишења слободе ако да податак нетачно итд.

Бр, 52

кривап имао да одлежи вечиту робију! Кад је законодавац видео ту апсурдност, у место да изостави замену новчане казне оном лишења слободе, он је само максимирао казну лишења слободе у замену за новчану казну на шест месеца. Нико не може да лежи више од сто. осамдесет дана. То одговара новчаној казни од 9.000 Дин. и тако излази да се једна иста казна затвора лежи за новчнау казну од 10.000 Дин. као и за ону од 10 милиона динара.

ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ

ском закону. Прави суд се добије тек кад се при томе имају у виду следеће околности:

1) Деликт неверног претстављања стања у једном акционарском друштву је много старији У закону о акционарским друштвима него у пореским. Он је тамо оригиналан, управо закон о акционарским друштвима је први формирао тај деликт.

2) Код нас не могу штете по фискус од овог деликта бити ни издалека тако велике какве су код акционарских друштава по акционара.

3) Огромна је разлика између државе као фискалног повериоца и акционара као властодавца. Држава је власт, она је над свима, она има могућности да врши контролу у свако доба над радом акционарског друштва и њезина пореска власт има у ствари сталну евиденцију о имовинској структури једног акционарског друштва. Према томе држава се лако може да брани од злоупотребе ове врсте. Несразмерно је гори положај акционара. Ако се управни одбор договори са надзорним, онда акционари могу сазнати за злоупотребу ове врсте тек кад друштво постане инсолвектно. С обзиром на све ово казна закона о непосредним порезима место да буде много блажа но у закону о акционарским друштвима, она је сасвим обрнуто много већа. При томе треба имати још у виду, да овде акционари губе своје рођене капитале, а држава само добит.

ЗА ЈЕДНО ИСТО ДЕЛО

„Ако се утврди да порески обвезник није по пословним књигама показао ма и најмањи део пословног прихода и да тај део није пријавио, казни се новчано са 10 до 200.000 дин. чиме се не ослобођава кривичне одговорности по чл. 142 и 142 а).

Ко дакле свесно и намерно не покаже по књигама „ма и најмањи део добити“, учинио је дело утаје. Ако то није учинио свесно и намерно, казни се дисциплинском казном од 200.000 Дин., а ако је то учинио свесно, казни се шестоструким порезом, лишењем слободе и независно од тога казном дисциплинском од 200.000 Дин.

Вишеструка казна за једно исто кривично дело противно је и нашем правном поретку и начелима кривичног права.

Пореска обавеза је обично једногодишња свакако срочена. То значи да сваке године наступају понова све главне и споредне обавезе по зако-. ну о непосредним порезима. Логички, порески обвезник може сваке године само једампут да повреди једну те исту обавезу по истом пореском извору без обзира на то да ли је то дисциплинска или пореска кривица. Разрез пореза је везан за рокове. Ни пореска власт не би смела да одуговлачи разрез пореза, напротив она има брзо да га свршава, јер није ништа незгодније ни по углед државе, ни по душевно стање пореског обвезника него наплаћи-