Народно благостање

_ 6. јануар 1940

вање пореза у текућој годии по лањском порезу. ВеБина обавеза по закону о непосредном порезу је везана за рокове. Закон предвиђа у сваком случају шта треба да буде, ако се порески обвезник не одазове закону. Или се казни, или се једнострано разрезује порез. Трећег нема. Нигде се у закону не каже, да се разрез пореза мора да сврши на основу података, које пореска власт тражи од пореског обвезника. Принцип је, који се примењује на све пореске облике, да у случају неудовољења од стране пореског обвезника власт има да разрезује оценом.

У осталом све и кад би се стало на гледиште да се известан податак мора да има, не би понављање захтева, па ни дисциплинске казне, било ефикасно, јер се да замислити, да се у пркос свему томе податак не добије. Не сме се дисциплинска казна правити извором државних прихода, а још мање пропашћу пореског обвезника. Она је одмазда за известан акт пореског обвезника и после тога пореска власт иде даље.

Основно начело кривичног права је, да се једпо кривично дело може да казни само једампут. Рачунски говорећи казна је компензација за противправност. Њоме је васпостављена равнотежа прав-

У КАЗНИ СЕМ

Утаја је оштећење пореског повериоца услед заблуде при разрезу пореза проузроковане искључиво актом пореског обвезника, а коју је открила сама пореска власт пре застарелости. Према томе кривично дело утаје има следећа два најважнија елемента: а) штету за пореског повериоца. Штета наступа тек кад акт пореске власти (разрез, ослобођење итд.) постане извршним. Све дотле нема штете као главног елемента за утају, па ни утаје.

6) Да је односна кажњива радња пронађена од саме пореске власти, Ово је још битнији елемент, којим се фискалне кривице знатно разликују од оних из општег кривичног права. Нема утаје као деликта и после извршности радње пореске власти којим је настала штета за пореског повериоца. То изрично каже чл. 142 у следећим речима:

„Казни по овом члану нема места, ако кривац створи законом одговарајуће стање, пре но што буде званично обавештен да је против њега учињена достава или пре но што буде доставом позива против њега поведен кривични поступак“. Сасвим је друкче у општем кривичном праву. Ако неко убије човека, па се сам пријави, биће кажњен као да је власт утврдила његово кривично дело и његову кривицу. Ако порески обвезник пријави власти своју утају, не казни се ничим, већ се само разрезује нормално порез као да је у року извршио пријаву.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 5

ног поретка. Казном кривац даје држави сатисфакцију. Казна је за њега бол, за бол који је он задао друштву. Правни поредак одређује величину казне. Она је адекватна кривици и кад кривац издржи казну, његова је кривица консумирана. Он је дао накнаду друштву и враћа се на своје место.

Апсурд је и помислити да се једно кривично дело може више пута да казни. По тој логици човек би могао бити десет пута осуђен на смрт. Казне по закону о непосредним порезима, дисциплинске или пореске, новчане или лишења слободе нису ништа друго до одмазда за повреду дужности према пореској власти. И ту се казном консумира кривица. Не оме пореска власт више да се враћа на ту ствар. Против закона је да се понова тражи податак, јер закон прописује тачно, као што рекосмо, шта има да се ради кад се не добије податак.

По принципу да се једно дело може да казни само једампут, немогућан је пропис из чл. 107 а) по коме се порески обвезник може да казни за утају (новчано и затвором) и поред тога дисциплинском казном од 200.000 Дин., а да и не говоримо о томе да је дисциплинска казна од 200.000 Дин. недопуштена. Из свега овог излази, да чл. 107 а) не може да опстане.

ПОКУШАЈ УТАЈЕ

Противно томе основном начелу фискално казненог права код нас и на страни, наш је законодавац у чл. 137 завео казну од 3—15% разрезаног пореза — чак и кад порески обвезник поднесе пријаву пре извршеног разреза али после рока. У пркос том истом начелу, да нема утаје све док власт не пронађе, наш порески законодавац статуира утају и онде где је нема и не може да буде, код пријаве после рока ма и за један сат, иако ће разрез пореза по поменутом предмету доћи на ред евентуално тек после неколико месеца, а свакако не сутра дан по року.

Стари члан 142, који говори о утаји, замењен је новим у коме се утаја сматра да постоји у случају, да су учињене радње које би могле проузроковати делимичну или потпуну прикрађу пореза.

Израз „могле би" обележава условност, нешто што може да дође, али што може и да не дође. Тиме су дошле под утају и оне радње, које нису проузроковале штету пореском повериоцу и пре но што је могла да постане штета. Значи да се сматра за утају и покушај, противно захтеву да је наступила штета.

На свету има сваког чуда! Може бити да постоји негде и такав пропис, да се казни утаја као покушај. Али би онда, бар ради куриозитета, било потребно именовати ту земљу. У противном ми смо једина земља на свету која има такав пропис.

(Свршиће се)

ИМ тањи (ЕЈ пе

КОТЕ У са РОТФУ ОФ Zaavyo dili Неоаи Начи кзаа АНА Е ка jijta

Vino i rakija su proizvodi koje nauka smatra luk„"зитот а dobar deo potrošača potrebom. Zakonodavstvo u svim zemljama stoji na stanovištu nauke i opteretilo je oba artikla javnim dažbinama. Opterećenje se

vrši zbog fiskalnih rashoda, pošto su to dobra masovne potošnje i prema tome sposobna da budu važan izvor budžetskih prihoda. Zavođenje trošarine. u svakoj zemlji mailazi na niz zapreka. Pošto se tu radi o