Народно благостање

6. јануар 1940. НАРОДНО

Повишењем стопе за изравнање при увозу код колонијалне робе (са 7,5% на 10% код Kane и 84,7 на 1592 код какаоа) ишло се очито за тим да се смањи увоз ових артикала. Овде ће повишење дејствовати као и повишење царинске стопе,

. Код пољопривредних производа за исхрану стопе су остале непромењене. Код дрвне индустрије нема промена. Код индустрије хране повишене су стопе за изравнање код увоза за уља која нису посебно означена са 3,7% на 8,7, а код биљних масла са 4,2% на 7,5%•, чиме се сигурно хтела дати јача заштита домаћој производњи. Код пића стопе су остале непромењене, вероватно зато што су донесене промене у трошарини на вино и ракију. Код козметичких средстава су знатне промене. Досада се није плаћао скупни порез на већину средстава израђених у земљи, а код увоза 7,5%. Сада је на прве заведена стопа од 7,590, а код других повишена на 10. Код текстилних производа повишене су обе стопе, за домаће производе и код увоза, слабије код првих (за 0,3—0,5 поена) него код других (за 1 поен). Код овог повишења ишло се за фискалвим интересима, а донекле појачана је заштита од стране конкуренције. Код неких грана текстилне индустрије превладавала је заштита и порез на луксуз. Стопе код домаће свиле и прерада повишене су са 2,7% на 4390 а код увевене са 3,1% и 4,200 на 44%. За плетену свилену робу која се израђује у земљи укинут је скупни порез, који је износио око 6%, а повишен на увезену са 7,2/0 на 9,2% или 9,790. На увезену конфекцију повишена је стопа, док је на домаћу остала непромењена. Код коже и кожних предмета који се увозе повишена је стопа за 1—1,5 поена. Код каучука и гумених производа који се увозе стопа је повишена отприлике за 2 поена. Код хартије су такође велике промене.

Хартије за штампање, упијање, целулозну вату, за савијање повишене су стопе код оне која се увози са 8,207 на 10%. Код осталих врста хартије заведен је скупни порез на домаће производе кога досад није било, и то на 9—11,2/, док је на увезену повишена стопа за 2 поена, између 12: и 14%. Код драгог камења ин израда од финог камена повишене су обе стопе врло високо. Исто тако и код керамике и код стакла. Код железа и железних производа повишене су стопе артикала који се увозе без разлике, а и код неких који се израђују у земљи, као жица, цеви, трачнице. Такве измене учињене су још код алуминијевих производа, и код неких оловних. Код машина и њихових делова нема измена, али код електричних апарата јако је повишена стопа код увоза.

Највеће промене учињене су код два артикла масовне потрошње, текстиљних, кожних производа. Уредба ће имати неколико дејстава и фискални, јер ће се повећати приходи; одразиће се на ценама, тако да ће она бити нов фактор скупоће и треће, за извесне гране индустрије нове стопе имаће дејство повишења царина.

и јетри нил н веттав вс .. : : · - ===-==<=><=——=== STDila је Imala пајдетокта!-

skiju socijalnu strukturu na svetu: bez velikih ekonomsk:h, socijalnih i tradicionalnih suprotnosti. Ta ije struktura toliko karakteristična i spec:jalna, da je jedan engleski putnik u drugoj polovini XIX veka nazvao Srbiju rajem siroma– šnog čoveka,

Socijalne suprotnosti dolaze usled razlike u imovnom stanju ili usled pravnih propisa. Srednjevekovni staleži su bili zasnovani na zakonsk:m razlikama u pravima pojedinih grupa građana. Dušanov Zakonik je prototip staleškog uređenja dr-

Inžinjer i inžinier-ekonomista

a RAI

БЛАГОСТАЊЕ Страна 9 Хау. Kod pravne diferencijacije grupa obično se članovima gornjih staleža daju razne zvučne titule: vojvoda, grof, baron, itd. On: sa najmanje prava ne samo da nemaju nikakve titule, već imaju jedno zajedničko obeležeje koje je običnog pon:žavajuće. Za vreme Turaka kod nas je svet deljen u age i fukare. Aga j> pozdravljao fukaru sa „sikter”, a ovaj je odgovaro „hvala, aga i na sikteru”.

Staleško društvo je nestalo, ali je ostala nesavladljiva težnja pojedinaca i grupa da se dignu iznad bližnjih, ili bar da im imponiraju. Zato u doba pravne jednakosti najbolje služi titula. U koliko su se gubile pravne nejednakosti, privilegije, u toliko se svet više hvatao za titule. Od svega toga nije bilo ni traga u Srbiji. Samo je u voisci b:lo obavezno tituliranje, ali ona je bila u svom uređenju potpuno srednjevekovna. Srbijanac je imao strahovitu odvratnost pržma titulama. On nije oslovljavao bližnjeg čak ni po prezimenu. To su doneli prvi put Srbi preko Save i Dunava. Srbin oslovljava po imenu: Lazo, Jovane itd., a u krainjem slučaju „g. Lazo”. Setimo se samo narodne pesme „Care Lazo od Srbije glavo”. U ostalom tu pojavu imamo u zemlji naidemokratskije tradicije u svztu, u Severnoj Americi. I tamo se ljudi posie prvog poznanstva tituliraju po imenu: En, Bil, Eb idt. Šumadinac bi se osetio ponižen još u XIX veku ako bi morao koga da oslovi po prezimenu, a naročito po tituli. Decenije su bile potrebne, pa da se u Narodnoj skupštini i u državnoj službi namesto oslovljavanja po imenu uvede po prezimenu. Jedan profesor u predratnoj Srbiji, koji je imao neobičnu naviku da ispred svoga imena meće titulu, uzet je na potsmeh u celoj zemlji. Nikakav položaj nije bio dovoljan da učini, da srpski seljak vidi u napisu istoga drugo do čoveka ravnog sebi, toliko je kod njega silan osećaj jednakosti. I danas se nepoznat oslovljava sa: čiko, strina, snaho i druže, samo ne sa gospod':ne. Nisu postojale ni profesionalne titule. Svaki se mogao nazivati advokatom, i inžinjerom, ako se nije bojao smešnoga. Nije bilo zakona koji je to zabranjivao.

Naigore što nam je zaveštala Austro-Ugarska je njezina b:rokratija.. Ova je bila ono što je moralo biti: proizvod državnog uređenja, političkih i socijalnih prilika i sredine uopšte. Ona je bila stručna, ali se smatra za zaseban stalež, K. K. Na narod je gledala s visine, a slepo je slušala starijeg i sva živela u titulama.

Neverovatno se brzo zalepila bolest tituliranja za srbijansku n'tel:genciju. Za dve-tri godine privezao se srpski činovnik za svoju titulu. Danas ga ne smeš drugče osloviti nego samo po tituli.

Samo se u takvoj sredini mogao da pojavi spor o tituli inžinjera, koji iza ovih dana izbio i u javnost. Glavna uprava Saveza jugoslovenskih inžinjera učinila je korake kod državnih vlasti, — i tome dala širok publicitet — protiv naziva inžinjar-ekonomista, koji je dodeljen svršenim učenicima Visokih komercijalnih škola. Razlog za ovo, veli se u prestavci uprave, leži u tome što programom nisu predviđena za slušaoce tih škola nikakva znanja, koja karakterišu bitne inžinjerske nauke: nauke koje putem matemat:čko-fizičk:h principa vode učenika samostalnom tehničkom stvaranju. Reč tehnika u programu Ekonomsko-komercijalne škole javlja se uz neke predmete kao knjigovodstvo ili slično”.

Formalno, jugoslovenski inžinjeri nemaju pravo. Inžinjer i inžinjer-ekonomista su dve stvari. Ovde je izraz inžinjer samo jedan sastavni deo titule. Ali to niukoliko ne uma-– пјије neopravdanost t'tule inžinjer-ekonomista. Izraz inžinjer toliko je stekao građanstva kao znak svršenog učenika tehničkog fakulteta, da je čudnovato da oni koji su sklepali izraz inžinjer-ekonomista nisu u tome našli nikakvu smetnju. Ono što se uči u visokim komercijalnim školama nema nikakve veze sa onim što inžinjer uči i treba da zna. Ali ni