Народно благостање

Страна 10 НАРОДНО

jiugos!ovenski inžinjeri nemaju pravo kad u svojoj pretstavci kažu da se u Komercijalnim školama predaju izvesni tehnički predmeti. Knjigovodstvo, korespondenc:ja, kontoarski radovi itd. nisu tehn:čki predmeti, oni su to samo u odnosu na nauku i za razi:ku od nauke, jer oni nisu nauka уес уеština. Tehničke nauke su tehnika u apsolutnom smislu, a ne u relativnom, kao što je slučaj sa knjigovodstvom. Ali tehn:čnost izvesnih predmeta u Komerc:jalnim školama prema naukama, koje se takođe uče, ne vodi ni jednim putem do inžinjera. Da je stvoren naz:v tehničar-ekonomista, možda bi još i bilo razumljivo, iako bi strčalo, kao što strči prvo; ali inžinjer-ekonomista је bezrazložno zakoračavanije u jedan izraz, koji sa Komercijalnom školom nema apsolutno nikakve уе22. |

Ne postoji apsolutno nikakav rizik ni za jedno, inžinjera zbog titule inžinjer-ekonomista. Mi ne možemo da zamislimo situaciju, u kojoj bi mogla da nastupi pometnia zbog ove titule. Ako je svršen:m učenicima komercijaln:h ško!a prijatno da vuku ovako nezgrapnu titulu, inžinjeri mogu da im puste to zadovolistvo. Ceo spor može da potekne samo iz jednog mentaliteta, koji pridaja značaj titulama. A vrhunac iznenađenja za nas leži u činjenici da su inž:njeri ovako reag:rali. Od privredne profesionalne organizac:je privatnih redova do staleža nije dug put.

У два случаја уобичајено је да држава посебно награди своје чиновнике: оне који раде у државним привредним предузећима и оне који открију криумчарену робу, утају и слично. У првом случају примењена је пракса приватних предузећа, која ремунерацијама потичу чиновнике да се посвете што преданије пословима, да у пословном успеху виде и свој. Пошто и чиновници на тај начин Oстварују веће приходе држави, право је да буду посебно награђени за изванредну марљивост. Награде за откривање утаја и криумчарења даје држава и другим лицима, не само чиновницима, а у неким случајевима их чак изузима, јер сматра да им то спада у дужност, например по 6 142 закона о непосредним порезима.

Уредба о образовању Фонда за додељивање награда органима финансиске управе за успешан рад на раз: резу и наплати пореза уводи нову праксу. Уведена је награда за савесно извршавање дужности, на што је чиновник обавезан по закону, на то је положио заклетву и зато је плаћен. Ако није тако, онда је плаћен зато што је чиновник, што је именован, а кад ради савесно онда му припада још и награда. Добро плаћен чиновник може да буде савестан и то може да се захтева од њега. Тада ће они најправилније схватити на који начин треба да врши своју дужност. Награда за успешан рад на разрезу и наплати пореза мбгла би само да пробуди харачлиски инстинкт и да изазове такво разрезивање пореза које се не би могло назвати примењивањем закона. Ми смо већ у два маха писали у чему се састоји дужност пореског чиновника. Не да буде помало министар финансија, него да разрезујући и наплаћујући порез верно примени закон. По образова-

Награде порезницима

== 8

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 52 њу фонда он би могао да се осећа не само помало министар него ортак државе у разрезивању и наплати пореза. Порески приходи државе су нешто сасвим друго него приходи привредног предузећа. Успех предузећа је увек и успех оног који га води. Државни приходи теку на основу закона, и могу се употребити само за потребе државе. У државном апарату порески чиновник има своје место, као и други чиновници. Тај део апарата има да оствари државне приходе, као што други дели правду, одржава поредак итд. Ако порески апарат мора и тако да оствари приходе по закону, награда би могла да се разуме још само тежњом да се извуће више него што следује по закону. Бојимо се да се тиме не изради специјална психологија пореског чиновника, који би на пореске обвезнике гледао као на заклете утајиваче. У Фонд ће се уносити четвртина наплаћених казна за кривична дела из 5 142 закона. Кажњивих дела има много, а по висини казни Фонд би убрзо могао да буде богат. Уредба о Фонду учиниће да прописи о казнама не остану мртво слово на папиру. У таквом режиму наплата пореза може да процвета, а видићемо и њене економске последице.

Пракса додељивања награда постојала је некад у Србији, па је укинута, зато што се то није слагало ни с моралним достојанством државе, јер је изгледало као да она подмићује своје чиновнике, а доводила је до непријатних сукоба пореске власти са пореским обвезницима.

Na javnoi sednici pred Okružnim sudom u Novom Sadu jedan зифја dobacio je odvokatu: „Zakon u šake i napolje”. Na žalbu rešavao je sud i zauzeo stav da sudija svojim postupkom nije povredio čast advokata. Advokatska komora ije jednoglasno osudila stav suda. Stvar je došla pred javnost kroz štampu i sud je ustao protiv tog „rđavog presedana”, da se presude, donesene po zakonu i obrazložene, osuđuju u štampi, ako je sud pogrešio, postoji redovan put.

I o sudskim rešenjima javV= nost ima pravo reči

O U 0. U O

Novosadski Okružni sud smatra da za javno mišljenje važe pravila sudskog disciplinskog postupka. Po postupku sud može da ne uvaži prigovore i razloge, ako n:su podneseni u formi i u vreme koje zakon propisuje. Ali kulturna javnost ima pravo da o svakom aktu vlasti izrazi svoje m:šljenje, bez obzira na to kroz koliko je instanca prošla, је li po postupku definitivna :li nije. Ona može da bude definitivna samo za interesente. Ali sve dotle dok u ime kulture, progresa, morala, pravičnost:', ili ma kog drugog razloga neko smatra da treba da da svoje mišljenje, nema tog propisa koji bi se tome mogao da odupre. Volter i Zola stekli su ogromnu popularnost kritikom dveju presuda, i Zola je bio kažnjen, ne zbog kritike kao takve, nego zbog mere u izrazima, koju teško može da održi onaj koji ima jake razloве да protestuje ili kritikuje. Sud u principu radi pred iavnošću. Priz:vanje javnosti to je već jedno geslo: „sudim i sudite mi prema tome”. Ako nije to, onda se javnost poziva na mrcvarenje.

=

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Veće Poljoprivredne komore Zetske banovine na poslednioj sednici konstatovalo je da je Direkcija za ishranu suv:še sporo radila, pošto je počela s otkupom kukuruza tek u decembru kada su već cene skočile. Zbog toga pitanje ishra-

ne s'romašnog stanovništva u Zetskoi banov:ni nije povolino rešeno. Pošto ima na njenoj teritoriji množo seoske sirotinje koja nema od čega da živi, komora traži od vlade da otvori kredit za javne radove, kako bi sirotinja mogla da se zaposli. Traži najstrože mere protiv spekulanata koji su povisili cene