Народно благостање

6. јануар 1940,

životnim namirnicama preko svake mere. Traži da se maksimiraju cene životnim nam:rnicama.

— Veće Poljoprivredne komore u Sarajevu donelo je rezoluciju u kojoj je istaklo niz zahteva u cilju unapređenja poljoprivrede. Među ostalim traži se povećanje budžeta Ministarstva poljoprivrede i poljoprivrednog odeljenja Banske aprave kako bi se omogućio uspešniji rad na unapređenju sela; da se izvrši reorgan:zacia službe u tim ustanovama i да 52 osnuju sreski polioprivredni odbri i opštinske poljoprivredne zaklade; da se sve raspoloživo neproduktivno državno i samoupravno zemljište meliorizira o državnom trošku i razdeli seliacima koji imaju malo zemlje; da se S 471 građanskog sudskog postupka primeni u celoj zemlji i na dugove seljaka Pabu i Državnoj hipotekarnoi banci; da se polioprivredi obezbedi jevi:n kredit, da se razduženje i smanjenje zemljoradničkin dugova rešava individualno; da seljaci smeju bez trošarine da prodaju svoje vino i rakiju potrošaču u količ:ni iznad 11; da Prizad osnuje otkupne stanice u pro:zvođačkim rejonima kako bi se otkup poliopr:vrednih proizvoda vršio neposredno od proizvođača i da se ukine carina na poljoprivredne sprave.

— Р. Бичанић у свом предавању изјављује да кад би се сва земља у Хрватској поделила вишку аграрног становништва, остао би још читав милион људи који немају од чега да живе. — Густина аграрног становништва на :00 хектара износи у Срему и Славонији 60—80 људи. Овај се број све више повећава што се иде ближе западу, тако да У беловарском округу тај број износи 100 лица на 100 хектара обрадиве земље, у Загорју 200 лица а местимично тај се број пење и преко 260 лица на 100 хектара обрадиве земље.

- — Пољопривредна комора у Сарајеву одлучила је на својој седници да не приступи Савезу пољопривредних комора,

— Амерички министар пољопривреде обуставио је продају житарица према плану по коме је досада вршена. Разлог овом обустављању је тај што Сједињене Америчке Државе не желе да се стокови, којима сада Америка располаже, смањују.

— Fruškogorski vinogradari uputili su vladi pretstavku za rešenje krize proizvodnje vina. Oni traže da se izvrši rejoniranje vinogradarskih područja i da se zabrani podizanje vinograda van nih; da se u buduće ovi mogu podizati samo uz prethodnu dozvolu vlasti; da se smanji porez na vinograde u vinogradarskim rejon:ma a poveća u drugim. S'romašni vinogradari sa manje od 2 jutra vinograda da se oproste plaćanja poreza. Da se zabrani podizanje vinogradada sa hibridima a postojeći da sa povade; da se ukine trošarina na vino i rakiju od voća, zabrani upotreba špirita za proizvodnju alkoholn:h pića i pečenje rakije od žitarica, krompira i šećerne repe.

ИНДУСТРИЈА

— арип зе proizvodi iz biljnih i životinjskih masti. Opiti da se parafin upotrebi za pro:zvodnju masne kiseline a ova za sapun u Nemačkoj vršeni su još 1884. Proizvodnja u velikom opsegu počela je tada kada је 1. G. Farbenindustrie povezala sve te opite s onim svojih spec'jalista. Kako se parafin u sve većoj meri proizvodi kao sporedni iprodukt kod produkcije sintetičkog benzina po Е'егоуој metodi i Ššvelovanju uglja, postoji mogućnost da se on upotrebi sve više za proizvodnju sapuna, a biline i životinjske masti, koje su dosada za to upotrebliavane, da se oslobode za ishranu. Zasada se sintetička masna kiselina meša u proizvodnju sapuna sa pr:rodnom, pošto je nema još u dovoljnoj količini da pokrije celokupnu potrebu. Sapuni na liaj način proizvedeni ne razlikuju se u kvalitetu od onih pro:zvedenih isključivo od

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 11

prirodne masti, ali ni oni od same sintet:čke masne kiseline ne zaostaju mnogo u kval:tetu.

— Američko društvo za proizvodnju čelika U. S. Steel Corp. vodi već duže vremena pregovore ·sa braziljanskom vladom u cilju eksploatacije tamošnjih naslaga železne rude, Pregovori su već toliko napredovali da će uskoro biti osnovano društvo u kome će učestvovati U. S. .Steel Corp., Brazilija i neki Dbraz:lijanski Rkapitalisti. Glavnica će biti 30 mil. dolara. Društvo će se pored eksploatacije železni:h rudnika baviti i proizvodnjom čelika, tako da će ne samo pokriti potrebe Braz:lije nego i izvoziti u druge žemlje Južne Атеrike. ТРГОВИНА |

— Delegacija Saveza nabavljačkih zadruga državnih sl žbenika tražila je od ministra socijalne polit:ke da zakonskim: putem spreči dalje povećanje cena, koje su dosada skočil: за 30—100%, озт toga da Savez dobije od Direkcije za is-" hranu potrebne kredite za kupovanje rezervne hrane koja bi se delila preko potrošačkih zadruga i tako sprečio porast cena.

— Komitet za kontrolu kartela na prvoj sednici utvrdio je način svoga rada i ispitao pojedine slučajeve povišenja kartelnih cena. Rešeno je da se predloži Ministarstvu trgovine i industr:je da otvori ispitni postupak prema kartelima osovina, kablova i veštačkih đubriva zbog poslednjeg povišenja cena njihovih proizvoda. U isto vreme zamoljeno je Ministarstvo i Banska vlast u Zagrebu da što pre okončaju isplatni розћиpak prema kartelu cementa.

U Beogradu je potpisan francusko-jugoslovenski trgovinski sporazum i sporazum o plaćanju koji će važiti do kraja 1940.

— И поред тога што се налази у рату, Немачка ће одржати своје пролећне сајмове у местима где се они обично одржавају. Већ су и термини одређени. -

— Бугарска и совјетска трговинска делегација, које заседавају у Москви, закључиле су принципиелни трговински споразум, по коме ће Бугарска закључити набавку ве-

ћих количина петролеума, дрвета, пољопривредних справа и машина.

НОВЧАРСТВО

— Privilegovana agrarna banka u Beogradu naplat:la je do 2 decembra 1939 na ime zemljoradničkih drugova 327,6 mil. din., a isplatila novčanim ustanovama na ime prvog anuiteta 125,7 mil. din. i drugog: 69,7 mil. a u 3% obligacijama 405,7 mil.

— Iz stanja Narodne banke vidi se da se platna podloga njena u 1939 povećala prema stanju krajem 1938 za 80 mil. stab:lizacionih dindara, ili za poslednje 4 godine za 600 mil., devize koje ne ulaze u podlogu za 90 m:l. din., a hartije od vrednosti za 150 mil. Hartije od vrednosti Narodna banka je kupovala tačno po propisima Zakona o Narodnoj banci koji joj omogućavaju kupovinu državnih obveznica i drugih vrednosn:h papira do visine glavnice i rezervnog fonda.

— Jugoslovenska banka d. d. u Zagrebu isplaćuje od 2-I-1940 po desetom šestomesečnom rasporedu kamate na sve stare dugove za drugo polugodište 1939. Osim toga sve stare uloge na štednju koji 7-II-1935. nisu b'li veći od 30.000 din., preko 830.000 do 35.000 din. isplaćivaće daljih 25%0, od 3B540.000 din. daljih 20%, od 40—45.000 daljih 15%, od 4550.000 daljih 10%, a od 50.000—100.000 din. dalj:h 5, Kod uloga po tekućem računu koji prelaze 100.000 a manji su od 500.000 din. isplaćivaće daljih 109,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Uredbom o izmenama i dopunama zakona o taksama uvedena je jed nstvena tarifa na sve ugovore o službi u iznosu od 1% na sumu god:šnjih pr:manja. Izuzimaju se javne