Народно благостање

13. јануар 1940

pojavile u vezi sa reformom žitne politike ističu se ove tri: 1) svođenje min:malne otkupne količine na jedan vagon, 2) даvanje izvesnih prednosti proizvođačima i njihovim organizacijama pri pr#uzimanju robe, i 3) što uža saradnja sa Dproizvođačkim organizacijama u cilju održavanja cena.

— Velika Br:tanija vodi pregovore sa Urugvajom o liferaciji 10 Мада tona mesa. } |

— Нанја је povisila cenu gvožđu i čaliku. Ovo povećanje iznosi, prema kvalitetu, 34—52%/.

— Krajem ovog meseca počeće u Parizu pregovori o zaključenju trgovinskog ugovora između Francuske i Mađarske. — U Francuskoj svaki građanin je dužan da prijavi vlastima svu količnu stare hartije, bilo časopisa, novina ili brošura, koju će ove otkupiti, kako bi se smaniio uvoz hartile i celuloza iz inostranstva, koji je zasada dosta veliki.

— U Italiji ie uveden sistem karata za potrošnju kave.

— Zaključen je trgovinski sporazum između Belgije i Francuske, koji je stupio na snagu 1 januara ove godine. Po tom sporazumu Francuska iz dala veće kredite za Uvoz polioprivrednih proizvoda, a zadržala je iste Mkontingente Za 17702.

— Ministarski savet doneo je odluku da se Direkciji za ishranu odobri kredit u visini od 750 hiljada dinara, koji se ima upotrebiti na pokriće troškova prevoza i lagerovanja hrane namenjene pasivnim krajevima.

— Velka Britanija zaključila je sporazum sa Belgijom po kome bi kupovala mesečno oko 100 hiljada tona čelika.

— Cena pirinču koji ćemo uvesti u toku DIVOZ tromesačja iz Italije biće veća od dosadašnjeg zbog toga što је Italija povisila železničku tarifu.

— Talijanske vlasti su odobrile da Jugoslavija može uvesti iz Italije izvesnu količnu petroleuma, nafte i benzina. Plaćanje uvezenih količina ovih artikala imalo bi se vršiti kroz kliring.

— Postignuta je saglasnost da se za teritoriju Banovine Hrvatske osnuje devizni odbor sa uvoznim i izvoznim komitetom.

— Kartel gvožđa povisio je cenu gvožđa za 45 din. na 100 kgr. Ujedno je povišen i skupni porez na gvožđe od 4 па 5.5%/o. Do ovog povećanja došlo ie zbog porasta proizvodnih troškova nastalih usled nedostatka i poskupljenja potrebnih sirovina.

— Prema privremenim podacima Međunarodnog kartela za kalaj, proizvodnja svih zemalja od januara do avgusta iznosila je mesečno prosečno oko 10,8 hiljađa tona. U зер-

:embru se je ovaj broj popeo na 28,8 hilj. tona, a u oktobru na 24,4 hili. tona. Registrovane zalihe Кајаја оте su na dan 31 avgusta prošle godine 34,6 hiljade tona.

— U Turskoi su se organizovali uvoznici metalne robe sa proizvođačima ove robe u jedno društvo sa kapi talom od · 50.000. turskih funti.

— Udruženje engleskih trgovinskih komora zatražilo je od M:nistra pretsednika da se osnuje jedno posebno ministarsiVO Za IZVOZ. — у

— Cena cementu u Francuskoi porasla је 2а око 129,

· СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Hrvatski ban donzo je odluku po kojoj će se Gospodarska sloga starati o ishrani pasivnih krajeva. Ona je već u toku prošlog meseca podelila oko 624 vagona razne · ljudske hrane. Pored ishrane stanovništva Gospodarska sloga će se starati i o stočnoj hrani. | — U toku 1939 god. bilo ie prijavljeno kod Javne DEr-

ze rada u Splitu 30.850 nezaposlenih radnika. Na ime pot-

pore Javna barza rada isplatila je nezaposlenim. prijavljenim

radnicima 2,175.000 dinara.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна. 27

— Розје prvih mera o ukidanju osustva i plaćania prekovremenog rada, produženju radnog dana, nemačka vlada postepeno donosi nove, znatno blaže. Sada se plaća prekovremeni rad za jedanazssti i svaki dalji čas. Smanjiti se nadnice mogu samo u slučaju da je to preka potreba nekog preduzeća da bi moglo smaniiti troškove proizvodniz ı na taj način produžiti rad. Osustva se plaćaju i radnici imaju pravo» da ih naknadno traže, ukoliko ih nisu mogli ranije iskoristiti. Dosada su se štete koje su nastale usled produženja radncg vremena, neplaćanja ртгкоугетепог гада i ukidanja plaćenog osustva morale predavati državnog blagajni, sada je to u znatnoj meri smanjeno i tačno određeno koji se iznosi mioraju državi predati. Kod smanjivanja plata to se odnosi samo na one koje su porasle usled visoke konjunktur:, а Које bi i inače bile smanjene i da nije izbio rat. Božični pokloni ukoliko nisu davani ili su davani u manjoj meri nego prethodne godine, ne moraju se predati državi.

— U toku ovog maseca. otvoriće se u Dubrovniku javna berza rada za pomorce.

— У Нишу је одржана анкета о стању радничких надница у Моравској бановини. Шеф инспекције рада у свом реферату је изнео да од 40 хиљада радника 80% има зараду испод 700 дин. месечно. Просечна надница износи 20 динара или 510 дин. месечно. Радници и намештеници зарађују 4096 мање него што им је потребно за минимум егзистенције. Претставници радника су тражили да се минимална надница повиси од 2,40 на 3 дин. а послодавци су нудили повишење. на. 2,70 дин.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Francuska vlada je odredila visoku carinu na мог kaučuka iz Indokine ! па taj način ga skoro potpuno onmogućila, U buduće on će se izvoziti samo u Francusku. Godišnja proizvodnja za poslednjih 20 godina toliko se povećala da će moći pokriti francusku potrebu. Dosada se jedva polovina indokineskog kaučuka prodavala u Evropi zbog visokih transportnih troškova.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Prva polovina budžetske godine 1939/40 u SAD dala je slabiie rezultate za državnu blagainu nego ona 1938/39: Rashodi su iznosili 4.748 mil. dolara prema 4.505. Deficit se povećao od 1.577 1938/39 na 2004 mil,

— Između naše države i Udruženja francuskih portera naših zaimova potpisan je prošle nedelie sporazum o službi našeg državnog duga u Francuskoj. Najvažnija razlika ovog sporazuma sa ranijim sporazumima je u tomž što će naša država odsada vršiti službu po svom inostranom dugu u dinarima, koje će polagati Narodnoj banci. Slični ugovori biče zaključeni i sa drugim poverilačkim državama.

— Капада će u toku 1940 godine raspisati ratni zajam. Obrazovan je naročiti odbor za utvrđivanie uslova emisije ovog zajma.

— Skoro. u svima zemljama je došlo do povećanja poreza. Tako pored zaraćenih zemalja, povisile su i neutralne zemlje poreze. Holandija ie povećala porez na tačevinu, Belgija je povećala porez na duvan, pivo i na niz artikala čija је prođa velika, Švajcarska je povisila porez :na imovinu a Švedska je uvela porez na luksuz.

— Nemačka će uskoro pristupjti emisiji nOVOg Zaima od 1,5 milijarde, maraka,

— Portugalija je predvidela u svom novom budžetu. ро-

rez na ratnu dobit. — Дунавска бановина примила је прву рату од 50 дин. од Државне хипотекарне банке на рачун зајма од 250 мил. дин. Ова рата употребиће се за градњу бановинских путева у дужини од 198 км и једног моста.

MMI.