Народно благостање

__13. јануар 1940:

kod balansiranja. Lažno je jedno od pogodnih sretstava, prema tome kad se metne izrično može samo da unese zabunu. Bilansiranje naročito pogodnim sredstvima је lažno bilansiranje, kad se time vrši prikrata poreza. Ili su knjige tačne ili ne, ili je bilans rađen po kKnji· сата Ш пе.

Ali ono što |e najgore u ovom tekstu to su izrazi „naročito pogodna sredstva”. Oni ne znače ništa ili sve. "Po su izrazi koji se uopšte ne mogu da upotrebe u jed-

nom zakonu, a najmanje u krivičnom. Ako se Мејо да |

· se izvrši klasifikacija lažnog knjiženja i lažnog bilansa za razliku od drugih vrsta utaje po knjigama, onda je trebalo ta kvalificirana sredstva taksativno izložiti. Kao što smo rekli građanin mora da zna tačno zašto može da ode u zatvor. |

U komično prelazi onaj deo privilnika, koji se odnosi na čI. 142 i 143. Tamo se na primer kaže u čl. 35:

„Zakon u čl. 142 taksativno nabraja poreski kažnjiva dela...”

Reći, da je taksativno izložio poreski kažnjiva dela, onda kad je glavna mana toga člana da je dao jedno paušalno, đuture — krivično delo, a da је ргориstio da ih izloži taksativno, prelazi sve.

Mi smo u prošlom članku kazali, da je redaktor novele imao za dužnost da pregleda u zakonu sve propise koji bi mogli da povuku za sobom kaznu i da iz jurisdikcije, iz iskustva i iz stranog zakonodavstva pokupi već formulirane oblike utaje i taksativno ih izloži. Nismo znali iz koga je razloga to zakonodavac propustio, ali smo sa zaprepašćenjem pročitali u či. 36 pravilnika, a u jednom dugačkom pasusu, tako izređane, do neverovatne detaljnosti, radnie i propuste,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 21

koji svaki za sebe pretstavlja krivično delo utaje — po shvatanju redaktora.

Nepojamno je da se u zakon, koji mora svaki da zna, unosi paušalan delikt, a u pravilniku, koji nikog ne vezuje sem činovnika, detaljno nabrajaju dela utaje (svakako bez reda i sistema). Sa malo više strpljenja i sa malo boljeg poznavanja materije mogao bi iz ov.g materijala, koji se nalazi u pravilniku, da se sastavi јеdan broj delikata, čime bi mogla да зе popuni praznina u stavu prvom i drugom Čč]. 142, odnosno da se zameni paušalni delikt iz toga člana.

Ali time nije uklonjeno mnogo veće zlo u zakonu.

Mislimo na ČčI. 142 a) koji uvodi kaznu lišenja slobode. Mnogo je važnije za pravni poredak da se precizira delikat koji se ugrožava kaznom lišenja slobode, nego onaj koji se ugrožava novčanom kaznom. ČI. 142 a): ima tri radnje koje se ugrožavaju kaznom lišenja slobode, ali u stvari samo je jedna delikat. Radnje pod 2) i 3) u stvari nisu samostalni delikli, već se ugrožavaju kaznom izvesne radnje u povralu. To je, međutim, iz osnova pogrešno. Ne može se delikat koji se ugrožava novčanom kaznom da ugrozi kaznom lišenja slobode samo zbog toga što je u povratu. Tu se može samo da poveća novčana kazna.

Ostaje radnja iz tačke a) čl. 142, koja se sastoji u upotrebi „naročito pogodnih sredstava”, OsJbDito u knjigovodstvu i kod bilansa, radi prikrate poreza. Ona se ugrožava zatvorom. Ovde bi se imalo pre svega, da iz grupe delikata koji formiraju zajedno utaju, izdvoje oni koji se smatraju da su najteži i da treba da budu ugroženi kaznom lišenja slobode. Mi ne verujemo da će se održati kazna lišenia slobode u zakonu o neposrednom porezu. Ako bi to ipak bio slučaj, onda bi preciziranje delikta iz čl. 142 a) bila najhitnija potreba.

C) NADLEŽAN SUD ! POSTUPAK

· Razlika između anarhije i pravnog poretka leži u tome, šio u anarhiji oštećeni i povređeni sudi sam učiniocu dela, a u. pravnom poretku sudi treći, država. Ali država kao sudija još ne znači u svakom slučaju i idealno delenje pravde. Staleška država sudi nejednako privilegisanom i fukari; a policiska država sudi dvojako laskavcu i slobodoumnom; partiska država sudi nejednako partizanu i političkom protivniku. Otuda vekovima borba naroda za sudsku nezavisnost pod kojom se razume nezavisnost suda i sudija od svakog uticaja, a naročito od uticaja izvršne vlasti koja, u ime države nosi fizičku vlast u svojim rukama. U modernoj državi · Ustav i Zakon propisuju čitav niz uslova za organizaciju i funkcioniranje suda i za kvalifikacije sudija. Od sudije se fraži mnogobrojnim ispitima utvrđeno teorisko i praktično znanje i poštenje, nezavisno od svakog uticaja.

· Obrazovavši sudsku vlast kao posebnu, moderna ·'država propisala je stepenme postupka, odelivši strogo isleđivanje od presuđivanja, a u toku jednog i drugog predviđeno je da se osumnjičeni odnosno optuženi može :da žali iz tormalnih ili materijalnih razloga. Kao posebna vlast sud ima u toku celog postupka svoje orga=> ne, pa ako mu i budu po potrebi stavljeni na raspoloženje politički, oni su za to vreme ustvari sudski. Poreska vlast nema svojih organa za isleđivanje, a u čl. 143 unesena je jedna drakonska odredba, da policija mora da bude na raspoloženju poreskoj. vlasti radi Vr-

šenja premetačime po kućama. To je još gori propis nčgo što je onaj o kaznama lišenja slobode.

Ne postoji nigde u zakonu našem propis da se ne može da izvrši razrez poreza ako se ne nabave izvesni podatci po svaku cenu. Svaki se poreski obveznik može da razreže bez podataka kojima on raspolaže. Na tom principu i počiva naše zakonodavstvo i prema tome je propis o tome, da se vrši po kućama premetačina od strane izvršne vlasti, jedna zastrašavajuća stvar u irenutku kad očekujemo da će se to oduzeti i političkoj vlasti i preneti ma sudsku vlast. Da se lako zamisliti stanje, da politička vlast iskoristi taj propis u poreskom zakonu i izviši premetačinu građaninu iz političkih ciljeva, a pod izgovorom fiskalnih krivica. Рогезка-уТаз! je neorganizovana, nesposobna da vrši premetačinu. "To može da vrši samo politička vlast, ali u isto vreme po materiji koja je njoj poznata. Politička vlast ne zna poreske zakone, poreska vlast nije uopšte sposobna da vrši premetačinu. Prema tome premetačine predviđene це. 143 zakona o neposrednim porezima predstavljaju, po našem mišljenju, |oš najveću opasnost po građane.

Toliko u pogledu isleđivanja.

Sa beskrajnim iznenađenjem smo konstatovali u najnovijoj noveli o neposrednim porezima, da krivice, ugrožene kaznom lišenja slobode, ima da sudi finansiski sud, jedan specijalni sud, koji je i do sada postojao po istom zakonu. On je do sada sudio krivična dela utaje koja se ugrožavaju novčanom kaznom. Međutim,

- dobrodušni redaktor ovoga zakona bez ikakve griže _ savesti, preneo je na ovaj specijalni sud suđenje po kri-