Народно благостање
Страна 52
gledišta njihovih interesa, već sa onog Engleske. Može krokodil da pojede svog hranioca, a može i da ga ne pojede. Ali će ga sigurno pojesti, ako ga ovaj bude napadao. A g. Čerčil poziva neutralne zemlje da ga napadnu. G. Čerčil prelazi preko jedne od najvažnijih činjenica u današnjoj međunarodnoj situaciji i u vezi sa ratnim ciljevima Engleske. Ako primimo tezu g. ČerСпа да је Nemačka krokodil koga hrane male meutralne zemlje da bi ih pojeo, onda se ne može poreći da je položaj malih neutralnih zemalja znatno poboljšan, od kako je buknuo rat između Nemačke i Engleske. Pre rata krokodil je bio slobodan i trebao je samo da zine i da proguta hranioca. Danas, međutim, on je vezan za zapadni front tako da i ne pomišlja da komplicira odnose sa malim neutralnim zemljama. G. Čerčil mora priznati da je to znatno olakšanje položaja malih meutralnih zemalja. Upravo baš po logici с. Čerčila, prešla je za male neutralne zemlje svaka opasnost od nemačkog krokodila: g. Čerčil je u pomenutom govoru tvrdio da danas ne postoji nikakva sumnja više za to da će Engleska da pobedi Nemačku. U tome slučaju krokodil postaje stoprocentno bezopasan za male neutralne zemlje. Zašto g. Čerčil ne dopušta da male neutralne zemlje izbegnu rat, kad je i bez njih pobeda osigurana.
Da, rećiće on, ali male neutralne zemlje hrane krokodila. Ni to tvrđenje, uzeto đuture, nije tačno. Pre svega ono što male neutralne zemlje daju Nemačkoj nije ni za jedan njezin zub. Drugo, one su srećne što rat nije prekinuo sve ekonomske veze između Nemačke i njih, jer je Nemačka i u mirno doba bila za njih najvažniji ekonomski faktor, kako je to priznavala celokupna engleska štampa od proleća prošle godine, kad se otvorila borba između Nemačke i Engleske o svetsko tržište i kad je Engleska i službeno priznala da Nemačka ima osobeni položaj prema iz-
С
Dr. Aleksanđar Bilimović, profesor Univerziteta, Ljubljana
Sketipoće
1. SKUPOČA
„Narodno Blagostanje” pokazalo je u svojim člancima o suzbijanju skupoće (br. 40—42 i 50 za 1939 god.) da skupoća koja je u zadnjim mesecima prošle godine zahvatila jugoslovensku narodnu privredu, potiče od skoka cena, a skok cena od novca. Ova sasvim tačna diagnoza je vrlo važna, jer samo tačna diagnoza omogućava pravi izbor leka protiv bolesti.
Pošto pitanje skupoće postaje svaki dan aktuelnije, to se moramo vraćati na njega.
Pisac gore pomenutih članaka u „Narodnom blagostanju” definiše skupoću kao „dđisparitet (poremećenu ravnotežu) između za život neophodno potrebnih dobaга sa jedne i dohodaka s druge strane” ili kao ,disparitet između cena i kupovne snage širokih masa potrošača”. Skupoća u ovom smislu je „socijalna pojava” za razliku od skoka cena koja je „ekonomska pojava”. ·
Prema ovoj definiciji imaćemo skupoću ne samo tada, kad dohoci izvesne socijame grupe porastu za 10%, a cene glavnih predmeta njene potrošnje porastu za 30% ili: kad dohoci ostanu nepromenjeni, a cene za njih najvažnijih dobara porastu za 20%, nego i tada, kad cene dobara ostanu nepromenjene, a dohoci
___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
vesnim malim neutralnim državama. Uostalom, ove države ne poklanjaju ništa Nemačkoj, već prodaju i to uz vrlo skupu cenu. Veliko je pitanje, čiji je interes bolje zadovoljen: Nemačke ili malih neutralnih zemalja u ovoj razmeni dobara. : Da se radi o krokodilii, to je tačno. Ali ne onako kako je to kazao g. Čerž:l, već onako kako je to formulisao narodnim jezikom g. d-r Vlatko Maček na jed= пој konferenciji Gospodarske sloge u Zagrebu pre mesec dana. On je u svome guvoru uzviknuo: „Zar ne vidite, kako velike države gu:aju male kao ćurani kukuruz?”. Razlika između teze g. Čerčila i one g. d-r Mačeka leži u tome što se u prvoj govori O Кгокоdilu, a u drugoj o krokodilima.
šta bi Finska dobila u svom očajnom položaju da se pridružila Engleskoj i objavila Nemačkoj rat?
Da rezimiramo! |
Male neutralne države leže ispred a ne iza Engleske. Engleska ima jednog određenog neprijatelja, a male države mogu da imaju drugog i više njih. Eto zbog čega one moraju da budu neutralne, iako ih neutralnost košta koliko bi ih stajao i sam rat ovakav kakav se vodi između Engleske i Nemačke. Glavna karakteristika današnje situacije bedne Evrope leži u tome, da se diktatorska politika velikih sila u XIX veku prema malim državama mnogo pojačala. U toku XIX veka kongresi i konferencije velikih sila rešavale su sudbinu malih država; danas to čine pojedine velike države za svoj sopstveni račun. Postoji faktički opasnost po male zemlje ne od velike države, već od Velikih država. Prema tome ako bi male neutralne države sledovale savetu g. Čerčila i obiavile rat Nemačkoj, ne bi možda ništa doprinele pobolišanju svoga položaia, već može biti čak pogoršanju, jer bi se, kao Don Kihot, tukli protiv vetrenjača i time slabile za otpor protiv potencijalnog neprijatelja.
i imfBncijna
I SKOK CENA
padnu za 20%, pa čak i tada, kad cene dobara padnu za 10%, a dohoci za 30%.
Skupoća u ovom smislu nije ništa drugo nego pad realnih dohodaka jedne socijalne grupe, napr. pad realne nadnice radnika ili realne plate činovnika itd. Skupoća u ovom smislu, tj. kao pad realnih dohodaka, može nestati ili zbog opadanja dohodaka ili zbog skoka cena potrošnih dobara. Zato se često skok ovih cena imenuje skupoćom. Ali to je samo razlika u terminologiji koja nije toliko važna. Važna je promena realnih dohodaka i važno je, otkuda dolazi ova promena: od promene nominalnih, tj. novčanih dohadaka ili od promene cena, tj. kupovne snage novca. Pri tome je izbor dobara iz kojih se sastavlja indeks cena za izračunavanjem kupovne shage novca dosta težak. Za razne socijalne grupe (seljake, radnike, činovnike itd.) moraju se uzeti razne vrste dobara u raznim količinama, prema potrošnji svake grupe. :
_ U Jugoslaviji imamo dva indeksa cena koje izračunava Narodna banka i objavljuje u biltenu: indeks cena na. veliko i indeks ·cena potrošnih dobara na malo: u 10 glavnih. gradova Jugoslavije. Prvi indeks, koji je