Народно благостање

_ 27. јануар 1940. _

obrnuto proporcijonalan opštoj kupovnoj snazi поуса, sastavljen je iz cena 55 proizvoda podeljenih u 4 grupe: biljni, stočni, mineralni i industrijski proizvodi. Drugi indeks, koji je obrnuto proporcionalan kupovnoj snazi novca za potrošače, sastavljen je iz cena 50 proizvoda isto tako podeljenih u 4 grupe, naime: hrana (26), odeća (12), ogrev i osvetljenje (7) i razno drugo (5).

Od godine 1935 naovamo su se cene na veliko i na malo promenile. tako (1930 = 100, indeks cena na veliko je isto tako preračunat na ovu godinu): da se u doba, kad rastu cene, razvija takođe i nezdrava špekulacija. Ali ova špekulacija nije primarni uzrok skoka cena nego, naprotiv, ona je samo posledica toga skoka. Špekulacija je uopšte nerazdruživo vezana sa privredom koja radi za tržište. Svaki poduzetnik, proizvođač, trgovac ili transporter, i to-ne samo privatni nego čak i javni, mora računati sa nepoznatim uslovima kod nabavljanja sirovina odn. robe i kod prodaje svojih proizvoda ili nabavljene robe. On mora „gledati” u nepozna-– tu budućnost, a to znači da mora „speculare”. Drugim rečima svaki privrednik, ukoliko je vezan sa tržištem, mora da bude „špekulant” u tehničkom smislu ove reči koji ne sadrži ničeg amoralnog, zločinačkog ili nezdraVOg. Ali kada cene počinju da rastu, onda se budi nezdrava, a često puta i opasna špekulacija koje u normalno doba.nema. Kao proizvođač tako i trgovac grabe i nagomilavaju robu, ne puštaju je na tržište, špekulišući na dalji skok cene ili po sve višim cenama, anticipirajući budući skok. Ovakva nezdrava špekulacija, koja kompromitira i gore navedenu neophodnu zdravu špekulaciju, prirodno izaziva ogorčenje potrošača koji već i bez toga pate od skoka cena. Pritisak potrošača na vladu dovodi do borbe protiv različnih „accapareurs” (tako su ih zvali u doba velike francuske revolucije), do raznih oblika kontrole i normiranja cena od strane države ili samoupravnih tela.

Vlast mora da se bori protiv nezdrave špekulacije. Isto tako gde se zbog oskudice sirovina ili saobraćajnih sredstava ili iz makakvih drugih uzroka smanjila zaliha kakve važne robe, vlast mora da maksimira njenu cenu ili čak da uvede sistem karata, jer bez toga

Из уредништва

___HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 53

svu zalihu pokupili bi samo bogatiji, a siromasi bi ostali bez ičega. | .

Ali pošto je nezdrava špekulacija sama posledica skoka cena, mora se osim njenog sužbijanja voditi i borba protiv uzroka od kojih dolazi ovaj skok cena.

Mehanizam cena i glavne činioce, od kojih zavisi opšti nivo. cena,. najpopularnije prikazuje poznata formula američkog: ekonomiste Irving'a Fischera:

МУ - МУ = РЛТ,

gde M (money) označuje količinu novca u opticaju, V (velocity) — brzinu njegove cirkulacije, M — količinu žiralnog novca ili kreditnih platežnih sredstava (bankovnih depozita na koje se izdaju čekovi), V” — brzinu njihove cirkulacije, T. (trade) — količinu (volumen) svih vrsta robe, usluga i drugih vrednosti koje dolaze na tržište, u P (price) — opšti indeks cena.

Fišerova formula pokazuje da se opšti nivo cena uspostavlja na onoj visini, kod koje je ponuda platežnih sredstava (količina novca pomnožena brzinom njegove cirkulacije, plus količina kreditnih platežnih sredstava pomnožena brzinom njihove cirkulacije) ravna tražnji platežnih sredstava (količina robe pomnožena opštim indeksom cena). - |

Iz ove formule sledi da je:

МУ –— МУ,

Т

tj. da uzrok skoka cena može biti ili na strani novca i drugih platežnih sredstava ili na strani robe. Cene rastu, ako rastu M 1 М', tj. količine novca i drugih platežnih sredstava u opticaju, i ako rastu V i V', tj. brzina njihove cirkulacije, ili tada kad se smanjuje T, količina robe koja dolazi na tržište. Osim ovih činilaca na cene utiču još mnogi drugi, ali njihov uticaj nije tako značajan ili se on vrši preko gore pomenutih činilaca tako da je već uračunat u njima. |

Ako tražimo odgovor na pitanje, otkuda je došao ovaj skok cena, moramo dakle pogledati, koji su se članovi Fišerove formule promenili, u kojem pravcu i približno u kojoj meri.

O tome u idućem broju.

P=

Нерешив је проблем финансирања садашњег рата

У прошлом и претпрошлом броју објавили смо податке о енглеским и француским ратним финансијама, Обе земље стоје пред истим проблемом, како да нађу покриће за изванредно велике трошкове рата. Да су за Немачку објављени подаци показало би се да и она стоји пред истим проблемом. Када се узму најнижи предрачуни излази да ће трошкови

рата већ у првој години бити толики да држава

мора да узме најмање половину националног дохотка. У Француској расходи су предвиђени са 340 милијарди франака од националног дохотка који би могао 1940 да буде 500 милијади франака, у Енглеској трошкови се цене најмање на 3 милијарде фунти стерлинга а национални доходак у најбољем

случају могао би да се попне на 7 милијарди, у Не-

мачкој порески приходи сами треба да донесу 24 милијарде, од националног дохотка око 80 милијарди.

Постоје само два начина на која држава може да покрије оволике трошкове: порез и зајам. Има месец дана како се води необично жива дискусија у свим зараћеним земљама за који се начин треба одлучити. Француска се одлучила за зајмове, јер је цео ратни буџет одвојен и влади дато овлашћење да до висине одобрених ратних кредита врши позајмице. У Енглеској и Немачкој постоји тежња да се у облику пореза узме што је могућно више, а остатак да се набави путем зајма. Што се више покрије порезом, више се сваљује на садашњу генерацију, али зато неће терети ратних финансија тиштати привреду после рата. У Светском рату показало