Народно благостање

Страна: 54.

се како тај притисак може да буде "неподносив. Тро-

шкови овог рата свалили би се још теже зато што.

никада нису потпуно одстрањене последице финан-

сија: из Светског, и зато што постоје изгледи да ће.

трошкови овог пута бити много већи, ако би рат потрајао нешто дуже. Велику озбиљност којом се третира питање ратних финансија налажу не само велике потребе него и: тежња да се избегне инфлација. Ма колико да се повисе пореске стопе, није још одстрањена опасност инфлације грандиозних размера, пише „Економист"'. У једном чланку предлаже овај лист да се основна стопа пореза на доходак повиси на 7 шилинга и 6 пенса од фунте, око 35%, јер други облици пореза не дају много. Тако например кад би се конфисковао цео вишак прихода изнад. 2.000 фунти. стерлинга, добило би се тиме само 60. милиона фунти стерлинга више него сада. А ни стопа од 35% не решава проблем. Ако би се завела стопа од 50% изазвала би она јаку реакцију, па.и уз ту стопу, ако би се поред тога јаче опорезовао средњи доходак који је до сада био поштеђен, и ако би се на наднице завео порез од шилинга по фунти ни тада приходи не би изнели више од 1750 мил. фунти стерлинга, убројивши ту и добит коју ће држава получити обављајући извесне трговачке послове. Дакле у најбољем случају ови приходи могу да покрију половину расхода, тако да зајмом треба да се покрије око 1,5 милијарда фунти стерлинга. У Француској је још горе, јер би зајмом требало да се покрије три пута више него што дају порези, а ту је већ тешко замислити како да се сузбије инфлација.

Проблем не би био тежак кад би штедња могла да се повећа до износа који би требало да се позајми. Истина, нарасли би државни дугови и служба дуга пала би на леђа каснијих генерација, Али не би дошло до инфлације, јер би публика од својих прихода одвојила онолико колико је потребно држави, тако да не би било потребно да се повећа оптицај новчаница. Међутим, кад се повећају порези, смањиће се могућност штедње код великог дела публике. Повећање пореске стопе осигурава веће пореске приходе, али ако смањује штедњу, оно не одстрањује опасност инфлације, уколико и мањи износ који се покрива зајмом не може да се добије без помоћи новчаничне банке. Министри финансија, повисујући порезе да би водили што здравију финансиску политику, стоје пред опасношћу да пусте инфлацију кроз прозор пошто су покушали да је истерају на врата. |

Нормално је да се уштеди онај део прихода који прелази свакодневне потребе. Граница тих потреба је толико индивидуална, да расипник не може да уштеди ништа код највећих прихода, а тврдица то може и код најмањих. Ове појединачне крајности изравнавају се у укупној националној штедњи, тако да она претставља вишак преко нормалних потреба нације. |

Међутим, у рату потрошња не може да се одржи на нивоу мирнодопске. Више се производи за рат, а мање за потребе потрошача, па је већ сама ограничена количина потрошних добара разлог да

појединци ограниче своје потребе. Ако њихов нов-

чани приход остане непромењен, његова реална вредност ће се смањити, јер они неће наћи онолику по-

нуду колика је била пре рата, Кад се смањи понуда,

___МАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

а тражња. остане непромењена, морају да скоче цене, То је пут у инфлацију: Све када држава у. рату не би имала веће финансиске потребе, морала. би она да смањи тражњу појединца. Према томе. штедња у рату има двострук циљ: да ограничи потребе на обим који може да буде задовољен, и да. се скупе средства потребна држави за финансирање рата. | | TI

- Рат намеће тако читавој нацији аскетизам, Ha” ако му се она не подвргне, инфлација је неизбежна, Али ако су трошкови рата велики као у садашњем, тешко да може и највећи ратни ентузијазам какав се јавља првих дана, да читаву нацију наведе на самоодрицање које би било потребно. И доиста ни у једној зараћеној земљи самоодрицање није толико, да би министар финансија могао да буде без бриге. У Енглеској радници постављају захтев, да се наднице повисују аутоматски како скачу цене. Тиме је речено да желе да њихова потрошња не буде смењена у рату, а они чине већину енглеске нације. Они би могли да штеде и пошто им се повећају наднице, али мало је вероватно да ће то да уследи, Зато је Кенз предлагао обавезну штедњу о чему смо већ писали, што је влада одбила, јер би реакција на-то била иста као и кад би се за износ обавезне штедње повећали порези. Место-обавезне штедње влада препоручује добровољну, одричући се да у ту сврху предузме другу меру, осим пропаганде.

Други начин ограничавања потрошње, осим штедње, је рационирање. Немачка га је увела одмах на почетку рата, а сада се то постепено спроводи и у Енглеској. Ако је рационирање одлично спроведено, и ако поред тога добро функционише контрола цена, онда ће и потрошња појединца бити ограничена количином добара која му се стави на расположење, а не количином новца којом располаже. Према томе добро организован систем рационирања потрошње, уз контролисане цене, има повољно дејство на штедњу. Споредно је колики су приходи, кад се може да потроши само један њихов део. Новац који преостаје не може да се употреби друкче него као уштеђевина. Па ипак и у Немачкој је поведена акција за штедњу. Потребе рата су толике да никад није превише коликогод се уштеди, и зато треба индивидуално самоодрицање да иде даље од мере која је предвиђена рационирањем. Говорећи почетком јануара о политици ратних финансија, министар привреде Функ казао је да стожер те политике чине лорези, али да порези не смеју да се повећавају толико да гуше производњу. Зато је потребно да се повећа штедња како би држава имала одакле да зајми. Да би тај апел наишао на одјек, он је обећао да ће влада наћи начина да награди овакве штедише. У чему ће се састојати награда није речено: Мисли се да би то могло да буде у облику пореских олакшица. |

Ограничавање потрошње и повећање штедње, потребно је једнако у свим зараћеним земљама, али, док се то у Енглеској може да постигне само до“ бровољним одзивом, у Немачкој може добровољно, и путем рационирања потрошње, У Енглеској Је. одзив био доста добар, јер је за седам недеља пласирано за 50 милиона фунти стерлинга бонова на-. родне одбране који су намењени ситним штедиша“ ма. У каснијој фази рата, кад трошкови порасту, а, исцрпу се уштеде које сад још потичу из времена