Народно благостање

10, фебруар 1940.

rikata po količini se povećao 0,60%, a po vrednosti 1,G6%o, одnosno ukupni uvoz bio je manji po količini 14%, a po vredпозН 59.

. Mineralnih ulja. uvezeno је u 1939 god. 15.114 vagona u vrednosti 153,1 mil. din. prema 15.469 vagona i 126,8 mil. din. u 1938 din. u 1938. Uvoz se dakle smanjio po količini za 2%, a po vrednosti se povećao za 21% usled velikog porasta cena po izbijanju rata .

Uvoz neprerađene i prerađene kože upravo se Sstropoštao; sa 875 vagona i 137 mil. din. u 1938 pao je na 166 vag. i 48,7 mil. din. odnosno po količini 83%0, a po vrednosti 65%.

Naimanje promene pokazuje grupa predmeta ishrane. Uvoz se smanjio sa 11.245 vagona i 214,0 mil. din. u 1938 na 10.851 vag. i 213,6 mil. din. u 1930 odnosno 'Do količini 4%, Ba po vrednosti 0,5%-. U 1939 g. ovu poziciju uvoza terefilo je i 486 vagona šećera u vrednosti nepunih 18 mil. din. koji ranije nije uvožen.

Kod ostalih artikala padaju u oči sledeće promene: uvoz uljanog semenja do koga је došlo zbog slabe berbe suncokreta u zemlji, opadanje uvoza uglja po izbijanju rata, smanjenje uvoza raznih industriskih proizvoda, a uglavnom svuda relativni porast po vrednosti odnosno povećanje cena.

Nemačka je, sasvim prirodno, u našoj spolinoj trgovini na prvom mestu. U našem izvozu ona je učestvovala sa (cifre u zagradi odnose se na prethodnu godinu) 873.740 tona (985.627) i 1.762 mil. din. (1.313,8). Dakle izvoz u Nemačku (stare granice) opao je po količini 111.887 tona, a po vrednosti 51,8 mil. din. odnosno po učešću sa 35,9 na 31,9/0. Naprotiv, izvoz u Češko-Moravski protektorat bio je: 185.195 tona (249.241), 769,2 mil. din. (398,3) ti. opao je po količini za 64.116 tona, a po vrednosti se povećao za 370,9 mil. din. Veliko povećanje po vrednosti, a smanjenje količine prema 1938, posledica ie promena u strukturi uvoza, jer su ovoga puta preovlađivali skuplji proizvodi (umesto žitarica i svežeg voća stoka, klinični proizvodi, metali itd.). Učešće Protektorata u izvozu povećalo se sa 7,9 na 13,9/. Ukupno učešće Nemačke sa Protektoratom zajedno bilo je 45,% prema 43,7) и 1988.

Drugo mesto u izvozu zauzela je TItalila (dok je ovo mesto prošle godine imala Engleska). Italija je time povratila svoju poziciju u našem izvozu iz vremena pre sankcija. Ona je uvezla 788.074 tone (549.684) u vrednosti 5835 т!,. din: (824,2). Мјепо иеехбе рогазјо је за 6,4 па 10,5%.

Na trećem mestu u izvozu bila je Engleska: 3666 mil. din. ili 6,66% prema 485,1 mil. din. ili 9,6/oe u 1938 godini. Izvoz u Francusku ostao je nepromenjen: 140,3 prema 141,7 mil. din., a povećao se u Mađarsku za 52,9%, Švajcarsku 74%, Grčku 3,8%, Egipat 72%, Rumuniju 27,4%/0, Švedsku 96%, Argentinu 17,4%0, Tunis 16", Palestinu 100%, Japan 100% itd. Izvoz u Holandiju smanjio se ха 46%, а и ЗАР ха 3,59. Sem zemalja u bazenu Sredozemnog Mora povećanje izvoza u druge relacije usledilo je do rata. Za vreme rata pak u tom pogledu nastupio je potpuni obrt (opadanje izvoza u Zapadnu Evropu i Skandinavske zemlje).

U praycima uvoza nastupio je mnogo veći poremećaj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 87

koji mnogo jače dolazi do izražaja čak i u podacima za celu prošlu godinu. ;

· Najvažniju promenu pretstavlia veliko povećanje Uuvoza iz Nemačke: sa 1.618,0 na 2.268,1 mil. din. odnosno za 40%. Učešće Nemačke u uvozu povećalo se je sa 32,5%/o. na 47,7/%. Uvoz iz Češko-Moravskog protektorata smanjio se: sa 580,0 na 308,9 mil. din. ili 25,2%o, a učešće u ukupnom паšem uvozu sa 10,6 na 6,5%. Nemačka zajedno sa Protektoratom učestvovala je u našem uvozu sa 54,2/e prema 431% и 1938. Usled velikog povećanja uvoza iz Nemačke | istovremenog samanjenja izvoza godina 1939 završena je sa pasivom od 506 mil. din., dok smo još u prošloj godini bili znatno aktivni (195 mil. din.). Ovai obrt u međusobnoj razmeni reducirao je klir.nški saldo i izravnao porast kursa marke.

Italija je i uvozu zauzela drugo mesto sa 556,9 mil. din. ili 11,7% prema 444,7 mil. din. i 8,9/• u 1938 g.

Iz većine ostalih važnijih zemalja uvoz pokazuje opadanje: iz Engleske 44%, Mađarske 10%), Francuske 21,3%/o0 Britanske Indije 21,5%, Argentine 33,7%/0, Švajcarske 38,6%/0, Grčke 13% itd. Iz Rumunije uvoz se povećao za 22,6%, Holandije 15%, Belgije 17% itd.

Na osnovu gornje analize možemo konstatovati sledeće glavne promene: kod izvoza: pojačanje prema neutralnim državama, a kod uvoza preorijentaciju na klirinške i geografski saobraćajno bliske zemlje, izvan ratne zone.

Od 1932 godine prošla godina bila je osma po redu sa aktivnim trgovinskim bilansom. Aktiva iznosi 763,8 ти. din. prema 72,1 mil. din. u 1938, povećala se dakle više od deset puta. Što je glavno, ovako veliki aktivni saldo došao je isključivo iz prometa sa deviznim zemljiama u kojima smo u prošloj godini znatno više izvezli no što smo uvezli. Izvoz u devizne zemlje bio ie 2.017,0 mil. din. ili 36,5%% prema 1.714.7 mil. din. ili 33,9% u 1938, što pretstavlja povećanje za 23,49%/0; uvoz je naprotiv opao sa 1.726,5 na 1.171,9 mil. din. ili 37,59%/, a njihovo učešće sa 34,7 na 24,6%. Svakako, da nije došlo do rata odnos između uvoza i izvoza kod ove grupe zemalja do konca godine znatno bi se promenio, usled čega bi i saldo bio prilično smanjen, jer je u 1938 iznosio svega 11,8 mil. din., a u 1939 popeo se na 845,1 mil .din. Najveću aktivu pokazuje trgovina sa Belgijom (999,9 mil. din.), zatim sa Engleskom (124,7 mil. din.), Francuskom 43,4, Holandijom 35,7, Švedskom 30,4 mil. din. itd.

Promet sa klirinškim zemljama pokazuje ovakve rezultate: izvoz se povećao sa 3.8839,7 mil. din, na 4.504,2 ili 5,19/o, a uvoz за 248,8 na 83.585,5 mil. din. odnosno 10,89%. Učešće klirinških zemalja u izvozu smanjio se sa 66,0 u 1938 na 63,4/o, a u uvozu se povećalo sa 65,3 na 75,93%. Trgovinski bilans s ovom grupom zemalja zaključen ie sa aktivnim saldom od 83,9 mil. din. dok je prošle godine bio pasivan za 81,3 mil. din.

Zakliučak! Naša spoljna trgovina u 1939 dobro je prošla. Izvozna konjunktura u većem delu godine bila je vrlo povolina, prodavalo se znatno bolje i po povoljnijim cenama, a teškoće sa uvozom počele su da zadaju brigu tek pred kraj godine,

ДОГАЂАЈИ Иг ПРОБЛЕМИ

KG m —

' Rat u Evropi izazvao је уеlike promene u svetskom pomorstvu; pojedin» pomorske zemlje koje raspolažu najve-

ćim trgovačkim flotama našle a KK prrur = 2 . ТЕ su se u sasvim novom stanju;

Rekvizicija celokupne · trgovačke mornarice u Engleskoj

ratne zone uputile su trgovačke flote sveta na druge puteve koji su za sada bezbedniji; uslovi rada trgovačkih mornarica bitno su se promenili, što se ogleda u basnoslovno visokim prevoznim stavovima i ogromnim premijama osiguranja. Mornarice neutralnih zemalja koje i pri sadanjim okolnostima mogu da budu uposlene, imaju sjajnu konjunkturu i sigurno