Народно благостање

баш _______--

= је _da će one, АЕ Ti sadašnji rat iželovani proći isto kao iza vrame prošlog svetskog rata, ti. izići znatno ojačane. Severni Atlantik, naiživlii pomorski put, pretvoren je u ratnu zonu i najopasniju oblast. Amerikanci, ŠVeđani i HoTlanđani čiji je pomorski promet najviše išao ovim putem bili ·su prinuđeni da ga skoro potpuno napuste. Takođe je Ograničen i pomorski saobraćaj između luka Severnog ı Sredozemnog mora; težište trgovačkog pomorskog заођгтасаја ргеђаčeno je sa evropskog severa na jug. Uprkos ograničenju Dpo“morskih puteva u trgoVačkoj mornarici nije se osetio suVvišak; šta više, pojavila se oskudica tonaže i velika borba za tonažu.

Svetska trgovačka flota početkom 1939 g. imala je 67,85 mil, bruto register tona (brt) što prema 1914 g. kada je raspolagala sa 49,09 mil. brt. pretstavlja povećanje za 38,50/0. Od ovoga na Englesku i Francusku, koje su morale veći deo svoga trgovačkog brodarstva da upotrebe u vojne svrhe, otpada oko 99 mil. tona ili 32%/s. Nemačka flota koja је isključena iz saobraćaja pretstavlia 4,25 mil. brt. Nasuprot ovome stoji tonaža neutralnih Zžemaljia (uglavnom skandinavskih, Holandije, Grčke, Italije, Japana i SAD) sa 33,5 mil. tona. Engleska trgovačka flota, prema stanju 1914 kada је raspolačala sa 19,26 “Mil. brt. sa šsadanjim 17,78 mil. brt. manja је za 7,7%0, a njen ·ddeo u svetsko} trgoVačkoi floti pao je sa 8990 na 260/o. Sama činjenica da skoro jadna polovina brodafskog prostora otpada na zaraćene žemlie dovolina je da ukaže na mogućnost dskudice tonaže. Toliko pre, što je sadanji rat apsorbovao u voine svrhe daleko viće trgovačkih brodova od prošlog svetаков гађа. Udvojenjem sistema konvoja u Engleskoj, kontrolne službe i zbog velike opreznosti pri putovahju (menjanje „pravca) usporen je saobraćaj do te mere da se samo Zbog ovoga nadostatak prostora procenjuje na 25% ranije potrebe. Dakle, da se podmiri ranija potreba u saobraćaju trebalo bi pod sadanjim prilikama više 25% prostora. A povrh toga ni trčovačka flota nile mogla da bude u potpunosti iskorišćena Ža robni promet, jer je veliki broj trgovačkih brodova morao да bude upotrebljien za vojne transporte.

Englesko i francusko brodarstvo postalo je neđovoljno. Nemačko i još fiekih neutralnih žemalia koje leže na obalama fatnih pomorskih zona isključeno je iž prometa. Usled toga, sasvim prirodno, morala se pojaviti oskudica prostora, Sem ·oflog za putnički saobraćaj čiji su brodovi najvećim delom povučeni i privezani. Brodarstvo je postalo ne samo nedovoljno, nš80 i vrlo skupo. Švedski indeks pomorskog podvoza · (1935 = 100) izgleda ovako:

Avgust Novembar Decembar Dolazeći brodovi 136 454 467 ·Odlazeći 5 114 556 595 Skuphi indeks 195 505 531

Početkom januara za prevoz jedne tone pšenice iz ATgentine u Englesku plaćano je 70—80 šil. (pri ceni pšenice od 60=—70 šil.) prema 25—30 šil. pre rata; za prevoz tone pamuka iz Meksika plaćano je 105 šil., a za pravož žita iz Australije 100 šil. itd. Rate osiguranja za prekomorske prevoze u Englesku skočime su за 5—10 šil. za 100 funti sterlinga vrednosti na 70 do 80, a za neke artikle i puteve i preko 100 šil. Ovakvo stanje u prometu sa Evropom nije ostalo bez reperkusila i na ostali morski saobraćaj. I u morima van ratne opasnosti (Bliski Istok i Tihi Okean) došlo ja do poskupljenja pomorskog podvoza, jer brodovi idu u druge, Uunosnije relacije.

Nedostatak brodatskoĆ prostora takoreći па затот роčetku rata pretstavlia vrlo karakterističnu pojavu kako za za-

| тасепе tako i za neutralne zemlje; za prve ona je značajna за gledišta njihovog ratnog potenzijala, a za druge kao faktor jedne izvanredne konjunkture, naravno pod pretpostavkom da rat ostane ižolovan. Nedostatak trgovačkih brodova imao je

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

= Бр, 6.

та зада дуе posledice: prva je velika borba та 'tonažu u sveti, a druga proširenja uticaja državne vlasti na trgovačku ови. Zaraćene zemlje, problem nedostatka tonaže mogu да тебе па dva načina: izgradnjom novih brodova i kupovinom, Однозпо zakupom brodova drugih zemalia. Za vreme prošlog rata Engleska je imala u žakupu pola trgovačke morriarice heutralmih zemalja. Prvo fešenje s obzironi na akutnošt potrebe nije 2dadovoljavajuće. lako brodogradilišta rade punim kapačitetom ona ne mogu da роктји mofnentanu, hitnti potrebu, Za čije se podmirenje mora da traži drugi izlaz, kupovina i zakup. Tfgovina brodovima neutralnih zemalia postala je vrlo živa, Cene su u stalnom skoku. U S.A.D. i pored Zakona 6 fisutr2lnosti koji izrično zabranjuje prodaju i prenos domaćih brodova na strane zastave, brodovi se prodaju danomice. ijsled opasnosti da flota bude znatno smanjena, pojedine zemlje. već su preduzele zaštitne mefe; Švedska je zabranila ižvoz brodova, a Norveška uvoz starih brodova. Što se liče žakupa brodova neutralnih država od strane zaraćenih žemalia DrVe nzmaiju veliki interes s ozbirom na sadanie visoke prevozne stavove koji brodovlasnicima donose znatno Veće dobiti.

Ovakva situacija nagnala ie Englesku da мес зада роmišlia na rekviziciju trgovačke flote. Prva mera vlade po izbijanju rata bilo je maksimiranie podvoznih stavova. Tako određeni stavovi ostali su na snazi do konca novembra kada su, usled sve većeg nezadovolistva brodovlasnika, bili povećani. Ali i posle toga povećania između engleskih stavova i stavova brodova neutralnih zemalja ostala je valika razlika na štetu prihoda engleskih brodovlasnika. Vlada, međutim, nije volina da dalje povećava stavove, odnosno troškove rata. Usled toga je rešila da u februaru izvrši opštu rekviziciju irgovačkih brodova. U prošlom ratu Engleska je ovoj meri pristupila tek 1917 godine; do konca rata bilo je rekvirirano: 37% brodova linijske plovidbe, 65" slobodne plovidbe i 54% tenkova. Ovoga puta radi se o rekviziciji celokupne trgovački flote koja će ubuduće raditi u državnoj režiji.

Обична појава рата је 0оскудица у животним намирницама, а то онда изазива потребу што веће рациона: лизације потрошње. Карактеристично је за такав период стварања јавних кухиња. менза, кантина при предузећима итд. за исхрану сиромашнијих слојева. У мирно време кад има свега у изобиљу њихов је број релативно мален, пошто индивидуални укус у њима тешко може бити задовољен. У свим земљама оне имају социјалнополитички значај. У оним са диригованом привредом у њима се гледа инструмент за регулисање потрошње у времену када се ова мора ограничити.

Колосалан развој јавних кухиња у Немачкој.

У Немачкој значај ових заједничких кухиња је много више цењен него у другим земљама. Велика предузећа су предњачила увиђајући велику корист од њих за пове Бање производности“рада. Радницима је тако омогућена топла храна наместо хладне, а то се онда одразило у њи: Ховој већој способности и расположењу за рад. Управе предузећа обично дају извесне дотације овим кухињама да би оброци били обилнији и јевтинији. Њихов број за последње 2 године је стално у порасту. За време Светског рата постојало је при предузећима свега 528 кухиња које су давале 230.000 оброка дневно. Поред њих 1917 било је још 1700 кухиња разних хуманих организација | и општина са 1,7 мил: оброка дневно: Нагли пораст производње У индустрији последњих година изазвао је живу тражњу радне снаге и потребу за повећањем њене продуктивности. Број кантина У предузећима је растао: Пре садашњег рата он је износио 9600 са преко 4 мил. оброка,