Народно благостање
10, фебруар 1940 што значи да се сваки четврти радник хранио у њима или две трећине радника и намештеника великих предузећа. Код малих испод 100 радника, где је нерентабилно држати Заједничке кухиње, радницима се доноси топла храна из градских менза у термофорима.
Завођење ксрата на животне намирнице у почетку је неповољно деловало. Број посетилаца је јако опао. Али се то ускоро поправило, чим су заједничким кухињама допељени неки артикли који се иначе тешко добију као брашно од соје, јаја итд. Врло вероватно да ће њихов број још више порасти, али то зависи како од квалитета хране тако и од цена. М једно и друго није задовољава-
== 0 —
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 89
јуће. Цене иако су ниже од оних у ресторанима још увек су за 40 пфенига више него што би по мишљењу Радног фронта требале да буду с обзиром на куповну знагу веher дела радника. Укупан годишњи промет у тим кухињама цени се на 750 мил. мар., то је отприлике половина промета свих ресторана у Немачкој. –
Додамо ли им још око 41.000 кухиње разних установа као болница, самостана и казнених завода, у којима се храни око 1,3 мил. људи, излази да једна десетина становништва старог Рајха узима храну из заједничких кухиња. Према периоду пре Светског рата и за време њега то претставља велики напредак.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
| = Садисни дувана струмичког среза упутили су молбу министру финансија и Управи државних монопола да се изврши ревизија ценовника, пошто је садашњим ју жносрбијански дуван ниско класиран. Средњи лист херцеговачког дувана класиран је у другој категорији од ванредне до шесте класе у 12 класу, у којима се цена креће од 66 до 5 дин. по кг, а јужносрбијански од треће до шесте, у 5 класу са ценама од 35 до 6 дин. Због тога ће последњи бити у пола јевтиније плаћен од првог, иако је по квалитету бољи и више се тражи.
___ У августу 1939 одређене су цене уљарица за бербу 1940. Оне су тада биле повишене према онима 1989. Пошто су од тада знатно скочиле цене свих пољопривредних и других производа, лане утврђене цене су постале нерентабилне и министар трговине и индустрије је одредио нове: за сунцокрет 235 дин. за 1009 кг, (у августу је било одређено 185 дин.) за уљану репицу 350 дин. (275), бели мак 450 (350), сезам 520 (400), бундевске кошпице 280 (235), ланено семе 360 (330), рицинусово семе 420 (400) и памучно семе 100 (80) дин.
—- Уредба о домаћем памуку прописује да се сваке године до краја фебруара одреди минимална откупна цена "памука у тој години. Министар пољопривреде је предложио да ове године буде та цена 26 дин. по кг, Прошле године је била одређена откупна цена од 16 дин. али је на јесен памук откупљиван од трговаца и предионица по 20—922 дин. по кг.
—- Хрватски дневник пише да је оштра зима нанела велику штету у Далмацији — воћарству. На хиљаде стабала маслине се смрзло тако да се ове године не очекује род. У планинским крајевима страдало је од хладноће много стоке, а у подвелебитском каналу запажено је доста смрзнуте рибе.
— У Сплиту је одржана конференција о пресељивању сељака из Далмације у Славонију, Срем и Босну. Претставник Задруге „Земља" из Загреба је изјавио да је она осигурала за колонисте 6000 јутара земље уз следеће услове: за крчевину и ораницу без господарских зградз плаћа се 25% одмах а 75% кроз 15 година. Прве три године не плаћа се ништа, а тако исто у случају неродне го. "дине или пропасти усева услед временских непогода. За земљиште са зградама плаћа се 50% одмах а остатак кроз 15 година.
·INDUSTRIJA
— Индустрија цемента у Далмацији је запала у KDHву због опадања тражње цемента. У јануару су обуставиле рад фабрике „Сплит“ и „Лавокат“, а ових дана још две: »Адриа Портланд“ у Солуну и „Далмација“ у Каштел Сућурцу. Народна банка да би помогла извоз цемента до-
звољаваће извоз истог у Бразилију на бази компензације за кафу.
— „Међумурско петролејско д. д." Селница повисује главницу емисијом 100.000 акција по 100 дин. 25.000 комада преузеће акционари, а за остатак трајаће упис до 29 фебруара 1940. Акције ће гласити на име.
TRGOVINA
— Комитет за увоз при Народној банци је решио да ће се у будуће одобравати увоз поморанџи из Палестине на бази компензације извоза наших производа и то само једне трећине извезене робе, остатак се мора унети у земљу у слободним девизама.
— Министар трговине и индустрије је решио да се снизи премија на извоз у Француску целулозе и дрва. Код целулозе она је износила 18 дин. за 100 кг. код четинара који се извозе у Француску 150 дин. по м%, а 85 код четинара, буковог и храстовог дрва за извоз у Алжир. Сада ће она износити 14 дин. код целулозе и 66 дин. код дрва. Разлог овој мери лежи у порасту цена који је настао због живе тражње ових производа. Трговински споразум са Француском предвиђа извозни контингент од 65.000 т, дрва и 18.000 т. целулозе.
— Министарство трговине послало је нарочитог изасланика у Италију да води преговоре о одобрењу ванредног контингента од 500 вагона ољуштеног пиринча, које ће купити Призад и продавати у земљи. На тај начин обезбедиће се снабдевање земље пиринчом и спречиће се даљи скок цена.
— Комитет за извоз при Народној банци је решио да се кукуруз и пасуљ не могу извозити ни у пограничном промету без уверења о обезбеђењу валуте.
— Британска трговачка комора из Сао Паула у свом извештају пише о изгледима на извоз бразилијанске кафе. Пошто је извоз у Немачку онемогућен, а и у друге европске земље знатно опао, и сваки дан постаје све тежи, цена кафи је пала. Резерве у земљи расту све више. Због свега тога, очекује се да ће се производња кафе смањити.
— Управа државних монопола купила је велике количине соли у иностранству које ће заједно са домаћом производњом моћи да покрију потребу за годину и по дана. Купљено је у Египту и Турској по 20.000 т., Италији 50.000 т. и Румунији 40.000. Сада се воде преговори са Немачком о куповини ситне соли, Приводи се крају рад на увођењу контролних карата за продају бензина. Управа је послала карте среским начелствима и одредила количину ва свака моторна кола. Чека се само да Бановина Хрватска заврши рад на картама па да се објави наредба министра трговине и индустрије о установљењу квоте бензина.
— У вези с укидањем монопола на извоз меса Са: веза месне индустрије, о чему смо писали у прошлом броју,