Народно благостање

Страна 106

ђународног комитета за чај потрошња 1939 је знатно је порасла према 1938 и због тога је изцрпена квота пове; ћана. од 90 на 9590.

_- — Талијанска влада је прописала уредбу о увозу без царине пшенице, кукуруза, сточне хране и извесних врста рибе за индустрију конзерви.

SOCIJALNA POLITIKA

= Благајна трговачког, болесничког и потпорног друштва имала је све досада најнижу стопу доприноса за случај болести од 399, док све друге благајне имају стопу од 42%. Због тако ниске стопе 1988 је благајна завршила са дефицитом. Да се то и у будуће не понови, O? брено јој је да стопу повиси на 42%.

JAVNE FINANSIJE — MuHHcTap финансија Чешко-Моравске je ових

дана дао саопштење о стању државних финансија. Одр. жана је не само буџетска равнотежа него се могла иззр-

шити и амортизација неких старих државних дугова. Амор-.

тизаци.ом знатног дела благајничких бонова и испуњењем других државних обавеза консолидовало се тржиште државних папира. Курс 4:/2%/0 стандардних зајмова који је у пролеће 1939 опао за 4092 опет је достигао ниво од 97 као у време емисије. Дата је пореска амнестија и осигурана анонимност улога да би се улило поверење сопственицима капитала. Повећање плата н надница приватних чиновника и радника довело је до укидања неких одби: така од плате државних службеника а од ! фебруара 1940 дат је додатак на скупоћу, што значи повећање државних расхода за 1 милијаду К. За јавне радове у новом буџету предвиђено је !/> милијарде К. Каматна служба вршена је 1939 у пуном опсегу. Амортизација је обустављена још 1936 године.

— Предлог буџета Дунавске бановине за 1940/41 износи 199,5 мил. дин. за 6,8 мил. више од садашњег. По. већана је ануитетска служба за 15 мил. пошто ће се сле: деће буџетске године почети исплаћивати зајам за градњу путева. Прирези и друге дажбине нису повећане.

Уругвајска Блада је решила да заведе порез Ma ратну добит који ће „плаћати произвођачи меса и вуне, пошто зарађују због пораста цена тих производа у вези са ратном коњунктуром.

— Талијанска влада намерава у циљу покрића буџет ског дефицита да емитује 5% облигације са роком од 9 година. Упис ће трајати од 15 до 29 фебруара. Висина зајма није одређена.

NOVČARSTVO

— Прсшла година није била повољна за 5 великих лондонских банака. Узрок томе су велик одлив капитала ипад курсева државних папира. Ови су се пред крај године поправили због интеревнције државе, али не толико да би тиме био потпуно компензиран губитак због пада. Осим тога отписано је 11—12 мил, фунти стерлинга немачких замрзнутих кредита и потраживања од бивше ЧСР и Пољске. Укупна чиста добит свих 5 банака износила је 8,7 мил. за 7/0 мање него 1938.

— Немачка Поштанска штедионица издала је лане 12 мил. штедних књижица, просечно | мил, месечно. У току године уплаћено је 311 мил. марака а исплаћено 1649 мил. Просечан улог износи 122 марке.

— Стални привредни и финансиски саветодавни комитет америчких република у Вашингтону је решио да се оснује међуамеричка. банка- са главницом од 100 милнона долара. ен задатак биће да олакша инвестиције у земљама, америчког континента, да помаже стабилизацију валуте и. да врши функцију клириншке куће, Банка би треба-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ла да почне са радом чим најмање 5 држава ратифицира статут. Седиште њено биће у САД, чији ће долар бити база њених послова. Да не би нека нација добила доминантни положај у управи, предвиђа се да ниједна не може имати више гласова него што даје на то право посед 250% акција, па макар он стварно био већи.

— Белгијска Народна банка имала је 31. ХП 1939 државних хартија од вредности у износу од 4580 мил, франака. Од тога отпада на благајничке бонове 3300 мил. благајничке бонове Конга и Луксембурга 420 мил. и дугорочне државе зајмове 860 мил. .

SAOBRAĆAJ

— Рат је неповољно утицао на саобраћај на нашим лукама. У децембру 1939 отпловило је из њих 648) бродова са 1,04 мил. т. мање, за 942 брода са 300.786 т. Саобраћај наших бродова је опао за 612 бродова страних за 330.

— Енглеска влада је решила да изврши реквизицију бродова кад се укаже потреба за тим. Броларска друштва биће дужна да ставе влади на расположење целокупан простор својих бродова. Само онај део простора који не буде држава искористила моћи ће друштва употребити по свом нахођењу:

— Између паробродарских друштава и државе 32кључен је уговор о субвенционисању обалне пловидбе у 1940. Јадранска пловидба добиће 48 милиона динара, Дубровачка пловидба 12 мил. и Зетска 9 милиона.

— Шведска влада је поднела парламенту предлог закона о државној контроли над трговачком флотом. Без одобрења надлежне власти неће смети у будуће ниједан брод кренути на пут. Друштва морају да унапред утврде тарифу за превоз најважнијих увозних артикала из евро ских и прекоокеанских земаља, да би се постигла стабилност цена тих артикала на чије кретање у знатној мери утичу превозни трошкови. Стално повећање тарифе нанело- је досада велике штете привреди. Снабдевање земље сировинама и другим производима зависи у великој мери од увоза, а он је стежан још и напуштањем линиске пловидбе од стране извесног броја бродова и преласком на слободну која је рентабилнија.

POLOŽAJ RADNIKA

— Савез текстилних предузећа у Љубљани је решио да повиси наднице, које су у децембру 1939 повишене за 10, за 095 дин. по сату. Укупно повишење за но. следња три месеца износи 1698.

KONJUNKTURA

— Привреда Словеније у децембру 1989 имала је повољнију коњунктуру него 1938. Број осигураних код Оузора у Љубљани је износио 99.074, за 1618 више него у децембру 1938 а за 1663 мање него у новембру 1933. Пораст према 1938 потиче највећим делом од јавних радова. Број запослених повећао се код градња железница, путева и водограње за 1.506, јавног саобраћаја за 537, градња над земљом за 379 и металне индустрије за 311, а опао код текстилне за 357, прераде дрва за. 258, хране и пића за 256 и кућне послуге за 205.

— Лане је основано код нас 58 акционарских дру-“ штава са укупном главницом од 136 мил. дин. Од тога 44 · или 72,4%/) имају седиште у Београду. Главница тих друштава износи 130 милиона или 95,8%/0, У исто време преселило је своје седиште 5 акционарских друштава а 5 је основало филијале. У 1938 основано је у Београду 26 акционарских друштава са главницом од 250,8 мил. дин.

— Прошла година била је за аустралијску привреду

_ повољна, мако је пољопривреда претрдела знатну штету