Народно благостање

17. фебруар 1940,

В. Бајкић

"Дневни листови јављају да је г. Савов, прет" доброг Винтера!"

седник Софиске трговинске коморе у свом говору у недељу 11 0. м., изнео историјат предратних настојања српско-бугарских око остварења тесне сарадње

оба народа на економском и политичком пољу. То

је све што су новине донеле; међутим, за онога, који

добро познаје ту историју, врло је важно шта. Је:

казао. јер је та историја више но жалосна, жало-

ба прећутати, нити се она може прећутати. Она се чак може употребити и у оваквим моментима, као што је било братимљење 11 т. м., али само као опомена да економију не треба спуштати на ниво слушкиње политике. 10 –

Не знамо да ли је г. Савов помињао и несуђену царинску унију између Србије и Бугарске из 1905 год. Она је најважнији и најтрагичнији догађај у историји Срба и Бугара од ослобођења од Турске. Ако јесте, мора бити велики мајстор речи, па да тиме не поквари добро расположење; а ако није пропустио је најважнији догађај из историје рада оба народа на економском зближењу.

_- Сад после оснутка југословенско-бугарске трговинске коморе мислимо да можемо и ми рећи неку реч о томе догађају.

У два часа после поноћи, између 31 децембра 1905 и 1 јануара 1906, пробудио ме је снажан лупањ у врата собе хотела „Викторија“ у Бечу. На мој улит ко је, јавио се г. Винтер, репортер листа „Винер Табглат“, мојдобар познаник, с ким сам имао готово свакодневно сусрета. Крајње узбуђен упао је г. Винтер у моју собу и сав задуван запитао ме: „Каква је то царинска унија између Србије и Бугарскег“. .

Како ја нисам умео ништа да одговорим, ом

дента из Софије депешу да је Бугарска влада поднела Собрању предлог закона о царинској унији са Србијом. Пошто сам се мало прибрао, насмејао сам се и уверио га да је то само једна патка, да такви уговори никад до сада нису били тајни и да је немогуће замислити да постоји такав један уговор између две земље, а да један члан делегације, а вероватно и сви, немају појма о.томе. Г. Винтер је на то одговорио, да је та вест извађена из полуслужбеног софиског листа „Дневник“. Ја сам ипак најенергичније оспорио постојање таквог уговора и г. Винтер је донео у сутрашњем броју, у продужењу софиског саопштења, мој енергичан деманти. (У другој половини 1905 год. преговарала је Србија са Аустро-Угарском за нов трговински уговор. Преговори су вођени неколико месеци у Бечу; Србија је била заступљена делегацијом на чијем су челу били: тадањи посланик у Бечу д-р Миша Вујић, посланик у Риму, д-р Милован Миловановић, бивши министар, д-р Мика Поповић итд. И моја је маленкост била у

саставу делегације. Ја сам, између осталог, имао за

задатак да одржавам везу са штампом). | ___Када сам у јутру дошао у наше Посланство,

затекао сам већ скупљене делегате и експерте, о-

збиљних, управо забринутих лица. Како сам ушао,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____

упитах.

___ Страна 99 _

МИ ИБУГАРИ

Г ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА

ослови ме г. д-р Вујић: „Ала сте Ви насамарили — Ваљда нећете да кажете да постоји одиста царинска унија између Србије и Бугарске» одговорих му. - — Постоји, дакако! "“== Како да ја то не знамг — јер је то била државна тајна, која се није

снија од политичке историје. То не значи да њу тре- ~ могла поверити Вама, опозиционару, који сте уз то

водили оштру полемику са Министром финансија. —- Зашто се тај уговор држао у тајностиг

— На наш захтев, управо на мој, одговори д-р

Вујић. О уговору је преговарала Пашићева влада, а

потписала га самосталска. Но пре него што га је потписала, позвала ме у Београд ради консултације. ја сам стао на гледиште да би тај уговор очајно погоршао шансе престојећих преговора за трговински уговор са Аустро-Угарском — за који је створена

_најповољнија атмосфера. Влада Љубе Стојановића

је прихватила моје гледиште и при потпису услови-

ла да се уговор држи у тајности све док Србија не

буде закључила нов трговински уговор са: АустроУгарском. Бугари су на то пристали, додајући, да и они имају у исто време да преговарају за нов трговински уговор.) Е Наши делегати, који су с њима преговарали у Београду, Сава Кукић и г. др. Влада Марковић са-

стајали су се често са својим бугарским колегама.

„Зашто онда да бугарска влада подноси уго-

· вор собрању односно. предаје јавности у тренутку "кад ми стојимо пред потписом трговинског уговора који је испао неочекивано повољан по нас2"

— „То је оно што ме мучи откако сам чуо за

додаде да је редакција добила од свога кореспон- _ то, одговори д-р Вујић. Послао сам депешу у. Бео-

град, да ли је то било са пристанком или знањем наше владе. Али сматрам да је то искључено, то би била неурачунљивост. ј

- —- Значи да су Бугари погазили обавезу ди-

„скреције 2

— Изгледа тако...

— Зашто питах даље. i

= Види се да нисте политичар, упаде-д-р, Милован Миловановић. У Србији се сваки политички

„акт објашњава само. унутрашње политичким O03M-

рима. Царинска унија са Бугарском је буџа коју је Баја (Пашић) Подметнуо самосталцима. Да би она произвела дејство, морала је бити објављена.

· | = Зар је толико велики утицај Пашићев у Со-

"фији2 запитах д-р Миловановића.

— „Свакако већи него самосталаца; али није искључено да су Бугари тиме и неки свој посао свр-

шили. Видеће се ускоро."

| — „Али та буџа може да падне и под ноге Србије" приметих ја. o

___|) Тако је и било! Истовремено су и Бугари преговарали у Бечу преко једне делегације, чији су чланови били они исти, који су пре тога преговарали за царинску унију у Београду (гувернер Бојев, начелник Германов итд.).