Народно благостање

Страна 100

— Могла би, одговори Миша Вујић, али држим да неће, постоји у закључном протоколу једна клаузула, коју бих ја назвао вентилом сигурности, а по којој се уговор може једноставно да напусти (таПеп Таззеп) ако би из ње потекле трговинско-политичке тешкоће за Србију.

— Нека би било тако! одговорих. Али ја постајем песимиста. Ви знате да преговори Бугара са Балплацом стоје одавно на мртвој тачци због вете-

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 11

= Бре“

ринарне конвенције, коју овај не да Бугарима, 2 коју је нама дао. И у осталим деловима уговора ми

смо добили много“ веће концесије него Бугари. Све

су то неочекивани резултати, добивени у тој „повољној атмосфери", како рекосте. Ако се она наоблачи, онда оде и ветеринарна конвенција."

Да овде завршим своје успомене. Њихова 06јава ће доћи на ред кад се европска атмосфера разбистри, | | | |

· УЗДРЖЉИВОСТ (ОСНИВАЧА ЈУГОСЛОВЕНСКО-БУГАРСКЕ ТРГОВАЧКЕ КОМОРЕ

Има врло много историчара, политичких писаца и економиста, који сматрају да је прва клица Светског рата 1914 у томе акту бугарске владе односно, у консеквенцијама које је из тога извукла Аустро-Угарска. То је и моје мишљење. “

Ако је то тачно, онда бисмо имали Бугарима да будемо захвални, јер је из Светског рата пониКла Југославија.

_ Не износим ово у намери да помутим радост услед оснивања Југословенско-бугарске трговачке коморе, као што свакако то није чинио ни г. Савов. Гледиште „Народног Благостања“ у погледу односа између Срба и Бугара односно Југославије и Бугарске, познато је. Ми сматрамо да Југославија није завршила свој животни задатак, док Бугари стоје ван ње. Зато није потребна никаква политичка пертурбација у Бугарској, нити лишење Бугара добара, до којих они држе. Није потребна персонална унија за то. Ми смо то гледиште више пута изнели у „Народном Благостању“. И даље! Кад је писац ових редака у јануару 1935 год. на универзитету у Минхену одржао предавање о Балканском пакту, пришли су му бугарски студенти и захвалили на топлим речима, које смо имали за Бугарску. Кад је у јануару 1937 год. закључен уговор о вечитом пријатељству са Бугарском, ми смо одржали предавање, у коме смо тај акт означили за један знатан корак на путу ка зближењу Југословена с Бугарском. После тога предавања пришао нам је један дугогодишњи · дипломата, који је био наш дипломатски претставник и у Бугарској, и готово љутито добацио: „Ти не познајеш Бугаре!" |

Пре Светског рата у теорији трговинске политике постојало је велико поглавље, у коме се про-

учавало питање да ли је могућан однос економског“

пријатељства између двеју држава без политичког пријатељства. Мишљења су била подељена. Теоретичари су нагињали гледишту, да је то могућно; практичари су стајали на супротном. Искуство после Рата иде у корист другог. Политички моменат је толико изишао у прву линију после Светског рата, да је доминирао свим осталим међународним односима па и економским. То је била прва етапа реакције коју је донео Светски рат. Друга је била још гора, то је она у којој се економија употребљавала за прикривање политичке стварности или — за параду. По теорији, да политика доминира економијом требало је да између политички пријатељских народа наступи и дебело економско пријатељство: Ту је доктрину заступала Мала Антанта, али, кад

што је познато, никада није успела да то приведе.

у дело. Није клаузула највећег повлашћења била. сметња да се између чланица Мале Антанте годинама не створи интимнији економски однос; однос који би се разликовао од односа према другим зем-.

љама, индиферентним или непријатељским. Да она није била сметња најбољи је доказ чињеница, да су преференцијалне царине на пшеницу, чим је то препоручено од стране Друштва народа, биле брзо реализиране. Али у колико су се чешће претставници чланица клели у потребу економског зближења, у толико су мање на томе путу напредовали.

И обрнуто, кадгод је државницима било потребно последњих година да сакрију затегнутост политичких односа, покушавали су да маркирају пријатељство у економској области. То важи на пр. за покушај Чехословачке да направи један средње-езропски економски блок у коме би Аустрија и Мађарска имале да играју нарочиту улогу. Претседник Хоџа се трудио свим силама да то приведе у дело с Аустријом, али без успеха, јер је, као што рекосмо, атмосфером доминирало осећање да се не може ни економски пријатељевати са народом с којим се политички не пријатељује. _

Бугари су некад од нас тражили Македонију. Доцније само заштиту мањина. После посете Краља Александра односи су пошли на боље све до вечитог пријатељства. Бугари желе да забораве прошлост. Ми смо у том погледу претходили. Бугарима. Судбином Србије и Југославије управљао је дуго Никола Пашић, који је имао бескрајну слабост према Бугарској. Бугари прећуткују списаније свог државника Цанкова о томе питању; и ми смо сматрали за своју дужност да о томе ћутимо. Иако нам та књига стоји пред очима већ толико година, никад ни речи о њој нисмо написали. И ми смо желели да се заборави. |

Данас је наш однос према Бугарској пријатељски не само према манифестацијама појединих организација, већ и према писаном уговору. Огромна је то ствар обавезати се на вечито пријатељство. Ми смо слаби у међународном праву, те не знамо да ли је и кад тога било, али нам се чини да је таква клаузула у једном уговору уникум добрих односа. Остало је да то осећање пренесемо односно да уделотворимо и у осталим областима, у економској на првом месту. А а После закључења“ уговора о пријатељству настао је покрет од стране привредника за зближењем. Наши су трговци и занатлије ишли у Софију, бугарски су долазили у Београд. На једном таквом састанку донесена је резолуција о Југословенскобугарској царинској унији. Једна делегација је била код претседника дра Стојадиновића да саопшти чврсту одлуку обестраних привредника. Нешто доцније састао се др. Стојадиновић са др. Кјосеивановом у Цариброду. Мислило се да се разговара о царинској унији... с. _ с

"__Југослаовенско-бугарска трговинска комора није сезам који ће отворити сва врата. Али с друге