Народно благостање
Страна 156__
— Usled poskupljenja zlata povećana je carinska ažija. Prema novoj až: ji 100 zlatnih dinara vrede 1.400 papirnih. dinara. — На место Др. Тота Господарску слогу водиће у будуће проф. Љубомир Томашић.
— U Zagrebu je osnovan institut za finansiiške nauke u sastavu v:soke ekonomsko-komercija:ne škole.
— Francuski ministar finansija g. Pol. Reno u svome govoru istakao je da svaki Francuz treba da troši manje, a da proizvodi više. Racionalizacija privrede mora da bude sprovedana na sv:ma poliima privrednog života.
— Prema zaključenom sporazumu sa Nemačkom Italija će uputiti na rad u Nemačku 30 hilj. poljoprivredn:h radnika.
— Priv.legovano a. d. za silose raspisalo je javne ofe-
=
STANJE NARODNE РАМКЕ NA DAN 29 FEBRUARA 1940
Krai meseca donosi uvek već» promene u stanju Narodne banke. U aktivi velika je promena kod razne aktive koja se smanjila za 78,1 miliona, dok su bonovi narodne odbrane porasli za 68 mil. Verovatno da je ovde sa prve pozicije prebačeno na drugu. Zaimovi po eskontu i na zaloge
Стање Народне банке (у мил. дин.)
; 31-XII| 4-XII|531-XII| 22-H | 291 AKTHBA 1937 | 1938 | 1939 | 1940 | 1940 Подлога злато у касама | — — |1.706,2/1.898,8|1.977,6|2 016.3 2020,2 злато на страни — — 75) 10,8 10,7! 107 133 Укупно — |!.719,71.909,61.988,4 2 027,! 2.083,6 Па АРА SOSU KC евизе које не улазе RO КОЈЕ 46 УМУ У | 4532 баад| тапо| 8389) 9083 Кован новац: у никлуи сребру = — | 360,0! 330,0 317,5 489,8 463,1 Зајмови: на менице — — — — |!.400,5]1,707,7|2.085,2|1,814;2 1.814,1 на хартије од вреди. — |_263,0| _ 63,6) 138,0|__ 74 1 743 Укупно — |!.662,5 1.771,3)2.223,3)1.888,4|1 889,2 Хартије од вредности — 198,1 258,6 408,3 404,83 404,3 Ранији аванси држави ша 1.638,2 1,627,8 1,633,2 1.633,2 1 633,6 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни — — — 600,0)! 600,0) 600,0) 600,0| 600,0 М. Ф, по Ур, од 24 УШ и 161Х 1939. — __ 834,1| 839,4 839,4 Есконт бонова Нар. одб. 558,0)1,544,0|1 612,0 Вредности рез. фонда — 165,8] 223,51 233.0 2310 231,0 Вредности ост. фондова| 295] 337 37,8] 37,7 307 Непокрет., завод за израду новч, и намештај 160,4! 185.1! 1750) 1806! 181,5 Разна актива — — — |2.087,2)2.147,5/2.583,3|2.389,0)2.260,8 ПАСИВА 'Kanuran — 1600) 180,0) 180,0) 180,0/ 180.0 Резервни фонд — — — 2000) 236,7! 2477! 248.6) 248,6 Остали фондови — — 34,1) 37,5) 39,6) 39,9 39,9 Новчанице у оптицају EI 5,858,7 6,920,7 9.697,8 9.91 1,8 10071) Обавезе по виђењу: потраживање Државе 17,8 33,1 52,5 60.0 46,5 жиро-рачуни — — — 1.433,0/1.080,0/ 899,011.065.1] 95+,1 разни рачуни — — — 1.047,7] 980,1 766,51!,098 2/1.111,5 Укупно — |2-499,1|2.093,2/1.718,1|2.229 3]2,112,1 Обавезе са роком — —| 50,0) 30,0) 100,0| 100.0| 100,0 Разна пасива — — —"| 363,3|- 232,7 -339,9 337.4! 342,2 _ Оптицај и обав. по виђ. |8.291,3/9.014,0|11,416.)|12,411.2)12,184,5 Укупна подлога: + 28.559) прим, — — |2.202,12,453,9)3.181,5|3,243,4|3.253.7 зл. у кас. 28.596 прим. |2.102,5/2,440,0/3.161,2/3.226.18,232,3 укупно покриће — — |2654% 2722%/.|2786% |2657 У |2070% покриће у злату — — |26440/ | 27060/,|2771%2642% |2652%
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
Бр, 10
'rat:vne licitaćije za izrada maš:nskih postrojenja i električnih
instalacija za Žžitni silos u Beranima, po projektu društva. Lićitacija za mašinska postrojenja održaće se 20 aprila 1940, u 11 časova,.a za ćlektrične instalacije 22 apr:la, u ]1 časova,
'obe u prostorijama Društva, Beograd, Ob:lićev venac br. 2/IV.
Sva potrebna obaveštenja kao i licitacioni e:aborati mogu se dobiti u Sekretarijatu Društva, po ceni од 120.— d:nara za elaborat za mašinska postrojenja i po ceni od 80.— dinara za elaborat za elektr:čne instalacije.
Osim ove raspisana ije licitacija za izradu mašinskih postrojenja i podnog skladišta žitnog silosa u Petrovgradu od ukupno 13.750 tona zaprem:ne, po projektima Društva. L:citacija će se održati 20 apri:ta 1940 godine, u 11 časova pre podne,
КОЊУНКТУРА
prvi put posle Više nedelia nisu smanjeni. Ima već nekoliko nedelja da se žlato u kasama povšćava za 6—8 miliona, ali još više pada u oči porast kod deviža koje ne ulaze u podlogu. Od početka januara njihov iznoš popeo se sa 730 na 908,3 miliona, samo ove nedelje za 69,4 miliona, a to je takođe jedan od razloga povećanja opticaja novčanica. Opticaj kovanog novca povećao se za 19,7 mil.
Obaveze po viđenju smanjile su se za 111,93 mil. na 9.119,1 mil., i to potraživanje države smanjilo se za 13,3, žiro računi za 111 mil., a razni računi porasli su za 13 miliona. Razna pas:va povećala je za 4,8 mil. Opticai novčanica povećao se za 160 miliona i przšao prvi put 10 milijardi (10,071,9). Opticaj i obaveze po viđenju porasli su za 43 mil. na 12,181,1 mil:ona.
Beogradska berza
Izveštajna nedelja od i-III-—7-III 1940
EFEKTNO TRŽIŠTE
Imamo pred sobom statistiku obrta u februaru i. 8. Čitava knjiga mogla bi se da nap:še iz upoređenja februara ove godine sa februarom prošle godine. Ove godine februar je imao 29: дапа 1 obrt 9,5 mil:ona dinara; a laniske godine obrt je bio 28,5 miliona dinara na dvadeset osam dana. То znači lanjske godine bio ie prosečan dnevni obrt preko jednor miliona, a ove godine ciglo 300.000 dinara.
Još su interesantnije promene u strukturi obrta. Pre svega ove godine imamo 350.000 din. obrta u 6% šumskim agrarcima, kojih prošle godine nije uopšte bilo. Naikotosalnija je promena kod Begluka čiji ie obrt opao za pun:h 9096: од 7,68 топа па 0,72. Tu se lepo vidi kako je prestanak emisija ovog papira blagotvorno deistvovao na njega i na njegov kurs. Drugu ogromnu promenu nalazimo kod Investicionog zajma čiji se obrt povećao za pržko 150%. Dugo godina ovaj papir je bio u potpunom miru i tek je u 1939 g. počeo da se pojavliuje gotovo svakodnevno na berz:. То је imalo za posledicu da je njegov kurs, koji ie već bio prešao sto, sad stalno ispod pari. 50% opao je obrt kod 7% Blera, Ratne štete, akcija Agrarne banke i Narodne banke. Ма се!ој
liniji imamo dakle smanjenje obrta. Očigledno je da postoji
i izvesna apstinencija kapitalista prema državnim hartijama, iar prema kapitalu koji je slobodan i koji bi mogao da se plasira u državne hartije tražnja je i suviše mala.
I za ovu nedelju moglo bi se reći da na berzi nema ničeg novog. Ima promena, ali· one nemaju nikakvog načelnog
ni trajnog: značaja. Tako: je na primer obrt u poslednjoj ne-