Народно благостање

16. март 1940,

Из уреди штаа -

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 163

· преуређење државе и подела | ПРО РНИЕ дугова

Приликом преношења надлежности са државе на бановину Хрватску појавило се било мишљење у

хрватској штампи да је преношење само формал- ност, и да је банска власт компетентна у свим по- вантан за финансије осталог дела земље. словима за које то предвиђа уредба о бановини Хр- |

ватској од момента кад је образована. Ми смо се

сложили да преношење надлежности има више технички значај, да је правно банска власт компетентна од момента свог образовања, али да има послова где ће та компетенција бити без садржаја док се не изврши пренос. Специјално то важи за бановинске финансије.

Чланом 3. Уредбе о бановини Хрватској призната јој је финансиска самосталност. Самосталност се састоји у самосталном прикупљању. одређених прихода и извршењу расхода предвиђених буџетом бановине. Остављено је за касније да се одреди који ће извори прихода припасти бановини, а који ће остати држави. Посебном уредбом има да се реши питање припадости и поделе државних фондова, имовине и дугова, Док се не изврши ово разграничење државних финансија од бановинских, бановина Хрватска добија од државе У“ кредита одобрених по бупету за 1939/40 годину. Финансиска .самосталност може до разграничења да дође до израза само у томе што банска власт може да располаже слободно_ износима које прими за бановину Хрватску о "државе, | " Према службеним. изјавама финансиска само| сталност бановине Хрватске ступа на снагу 1. априла т. г. — датум кад треба да ступи на снагу и нов буџет. Сасвим је природно да је финансиска управа бановине Хрватске још од првога дана почела да припрема буџет, који такође треба да ступи 1. априла ове године. Посао је много тежи но нормално, јер је то први буџет бановине Хрватске. Проносе се разне вести у новинама о величини тога буџета.

У последње време почела се да води и полемика и = „међу Србима се појавила оштра критика на хипотетичну висину хрватског буџета. Мислимо да је то.

"погрешно. Хрватска може да утврди самостално "само буџет расхода. Као финансиски самостална држава она је у томе неограничена од стране са„везне државе. Може бановина · Хрватска да штеди „и да расипа, али то не тангира ништа остали део

земље. Заблуда је на српској страни, да приходи.

:KOjH ce имају доделити бановини Хрватској зависе год величине буџетских издатака, које једино може да „изради самостално данас бановина Хрватска, пошто "буџет прихода има да буде резултат "споразума са савезном државом, По духу уредбе ипо природи „савезне државе то раздељивање прихода може бити само на један начин: одређивањем дажбина које ће припасти бановини, односно бановинама кад и дру: "ре-буду основане, за разлику од дажбина које: остају

(у корист савезне државе. Не могу. Хрвати доћи са.

"буџетом- расхода под. Ha9yYOM да врше поделу прихода. ватској прип нама, -

ају аутоматски и e Oj ниј дна зввсђа пуно -

"Угарском и њезиним наследницама. говора о распадању државе и о њезиним наследни-

Исти приходи који се буду дали бановини Хр„ осталим (банови-_

"која би: била додељена само једној бановини. У пи|| тању је систем, а не казуистика. Понављамо да је

буџет расхода бановине Хрватске потпуно иреле-

Али кад већ бановина Хрватска мора бити пот-

пуно самостална од !. априла, онда се логички има

да реши пре тога друго једно питање, које се по нашем мишљењу ни у ком случају не може да реши у смислу Уредбе. Реч је о подели државних дугова

између савезне владе и бановине, односно бановина. Од како смо добили Уредбу о бановини Хрватској у руке ми се у чуду питамо како је оваква одредба

"могла доћи уопште у Уредбу. Никакве везе не може "да има питање државних дугова са питањем пре-

уређења државе. Могу да постоје и постоје из прошлости самоуправни дугови, који ће остати само на

самоуправама, без обзира којој бановини буду при-

пале. Међутим, државни дугови се не могу уопште да: деле, јер они припадају савезној држави. Дугови се деле само онда кад се распада држава која дугује и кад следствено с обзиром на интерес поверилаца имају државе наследнице да приме одговарајућу квоту дугова. Тако је био случај са АустроОвде нема ни

цама, Овде је била и остаје Југославија, као држава која преуређењем даје велике ауан ој OM бановинама. Ми рекосмо да се у чуду питамо како се могло доћи на мисао да се деле дугови, То значи да савезна држава не треба да има никаквих дугова у будућности, а да све дугове треба да приме бановине. Тога нема ни у биосколу, а камо ли у животу

„или у историји. У свима савезним државама главни сдугови падају на савезну државу, а поједине др"жаве имају дугова у колико су их |O 0 у току

свог самосталног живота. Идеја о подели дугова могла је ПонИћИ само

Гиз тезе да је Хрватска оштећена од стране Југославије и да јој ова дугује репарације. Јер. у том слу-

чају би се репарација могла дати. Хрватској врло лако путем преноса врло малих дугова на њу. Не поричемо: да се и такве идеје налазе; у атмосфери Југославије. Има их и луђих. Зна се да је г. Бичанић написао књигу која се зове „Економска под-

· лога. хрватског питања". Али се зна и то да пре ње-гове књиге, која је. изишла пре годину дана,

нико никад у Хрватској није дао хрватском покрету економску основу. Идеологија хрватске сељачке странке у погледу уређења државе чисто је националнополитичка, чисто идеолошка, слободна од сваких економских примеса, а.камо ли од какве економске подлоге. Ни једног тренутка нису Хрвати мотивирали свој покрет економским консидерацијама,.

· „Уосталом, није ни-то важно-да ли су и меро-

давни 'у хрватском сељачком покрету у последње _време почели да мисле економски и да гарнирају свој програм и економским примесама..То није важно. Важно је то да Југославија остаје са целим својим) JD M каква. e. „данас O Ope. Mane