Народно благостање

Страна 164

рестрикције) и да према томе њезине дугове она има сама да сноси. Ми немамо ништа против тога ако бановина Хрватска жели да растерети савезну државу у погледу дугова; што се нас тиче, који имамо да добијемо своју бановину, ми изјављујемо категорички да од Југославије не примамо ни паре дуга, Она је способна да сноси своје дугове ма каквим поводом они били закључени и ма како били

iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___ Bolji

потрошени. Ми нисмо пали на теме да правимо рачунице о томе како су трошени државни дугови, јер нисмо вољни најзад да идемо у лудницу, а онај који би то покушао тај би сигурно дошао до луднице. Дугови се сносе по економској снази грађана. Југославија, као земља која ће имати свој велики порески систем оствариће тај принцип остварењем начела правичности у пореском систему.

УТО, кеја 5 рока

(Svršetak)

V. SAMO OGRANIČENJEM PROIZVODNJE MOŽE SE PODIĆI CENA VINU

Vino je prvi agrarni proizvod koji je posle rata zapao u krizu. Kriza je izbila u prvoj godini regularne proizvodnje u novim državnim granicama izvam kojih je ostalo više potrošačkih centara prema čijem se kapacitetu potrošnje razvijala i proizvodnja pre rata. Između normalne proizvodnje i potrošnje javila se odmah razlika u prenosnim rezervama. Dobre godine dovodile su redovno do hiperprodukcije. Sve mere da se produkcija smanji (ograničenje proizvodnje teritorijalno na tipično vinorodne krajeve, — i po vrsti — zabrana sađenja direktora) ostale su bez ikakvih rezultata. Sitni partijsko-politički interesi i kod ovoga bili su važniji i jači od nacionalno-ekonomskih interesa koji su nalagali smanjenje i kvalitativno unapređenje proizvodnje kao jedino i pravo sredstvo za saniranje prilika u proizvodnji vina. :

Pa ipak ako se uzme u obzir da se proizvodnja i pored toga sistematski povećavala to je samo dokaz da stanje nije ni iz daleka tako kritično, sem u izuzetnim godinama velikoga roda, kakvim se prikazuje. Da je stanje u istini očajno sigurno je da niko pametan ne bi vršio investicije i da bi se obrnuo drugim kulturama, bar u predelima koji nisu specijalno vinorodni.

Površina pod vinovom lozom uvećala se sistematski: 1929 g. bilo je 181.288 ha., 1934 g. 198.022 ha., 1938 g. 218.633 ha. U 1938 prema 1929 g. površina pod vinogradima povećala se za 20%, a prema 1934 g. za nepunih 10%. U 1938 zvanična statistika navodi da je pod hibridima bilo 16.884 ha. ili 7,6% ukupne površine. |

Zasađena površina vinovom lozom u osam banovina kretala se poslednjih deset godina ovako:

1938 + ili —

|% prema

1929/33 1934/38 1938 1929/33

Vardarska 11.346 12.558 18.567 + 19,4% Dravska 22.459 25.991 27.088 + 20,59 Drinska 2.765 2.813 3.188 + 15,27 Dunavska 48.758 51.768 53.298 +. 9,47 Zetska 6.318 5.888 6.209 — 1,890 Moravska: 21.855 27.851 29.947 + 37,19 Primorska 34.532 39.687 40.807 . — 18,59%0 Savska 41.047 42.951 43.495 + 5,7%

Relativno najveći porast bio je u Могаузкој ђаnovini što je razumljivo s obzirom na otsustvo banovinske trošarine. Zatim dolaze Dravska, Vardarska i Primorska banovina. U Dunavskoj banovini, s obzirom (да na nju otpada četvrtina ukupne zasejane površine i da su terenske prilike najmanje pogodne za ovu kul-

turu, porast je ipak bio relativno znatan. Osim Zetske banovine, u kojoj je površina ostala nepromenjena, u svima ostalim banovinama imamo dakle osetan porast zasađeme površine i to posle velike vinske krize 1931/32 godine.

Prosečna proizvodnja vina u 1934/38 prema 1929/33 povećala še za 11%. U istom periodu proizvodnja žitarica, izuzev kukuruza, uvećala se Svega za 3,6%, a porast stanovništva bio je 13,2%. Dakle, dok je vino držalo korak sa kretanjem stanovništva proizvodnja žitarica uvećala se svega za jednu četvrtinu prema priraštaju stanovništva odnosno za 1/3 prema pove= ćanju proizvodnje vina.

Proizvodnja u vagonima po pojedinim banovinama kretala se ovako:

+ ih — ">

1938 prema

1929/33 „1934/38 1938 1929/33

Vardarska 1.915 1.671 3.178 + 142,0%љ Ргаузка 3.843 3.482 3.984 = 9,000 Drinska 627 532 651 + 3,890 Dunavska 9.508 12.902 13.793 + 45,19/6 Zetska 1.211 1.077 1.225 + 0,89 Moravska 4.690 6.266 7.704 + 64,19/0 Primorska 6.315 6.819 6.628 + 4,8 Savska 9.570 8.486 9.425 — 1,69/e

Za plasman viškova proizvodnje tj. preko onoga što se potroši u domaćinstvima proizvođača, teorijski postoje tri mogućnosti: potrošnja u prirodnom stanju neproizvođača u zemlji, izvoz u inostranstvo u prirodnom ili prerađenom stanju (vinski destilat) i upotreba u industrijske svrhe. Potrošnja neproizvođača u zemlji, kao i kod svakog drugog proizvoda, pretstavlja nepoznanicu. Kvantitativno uopšte se ne može izraziti, već se samo posredmo može zaključiti da li se povećava ili opada odnosno stagnira. Ako je posmatramo u odnosu na razvitak kupovne snage poslednjih godina, onda je verovatho, s obzirom na veliko povećanje broja radnja za točenje alkoholnih pića (broji kavana i ugostiteliskih radnja u periodu 1934/37 povećao se sa 34.915 na 39.575 ili za nešto preko 13%), da se potrošnja povećala. Ali je sigurno da to povećanje nije držalo korak sa povećanjem proizvodnje; toliko pre, jer su cene vina u maloprodaji ostale za sve vreme trostruko i četvVOrostruko više od cnih po kojima vino prodaje proizvođač.

_ Izvoz je u najjačoj godini izneo svega 4,5%

ukupne proizvodnje. Najveći izvož bio je u periodu

važenja izvozne carine od 100 din. po hektolitru (od 1930 do 20 aprila 1932 god.). Prosečni godišnji izvoz