Народно благостање

Страна 186

чине 56 пећи. Капацитет производње са овим новим инсталацијама повећао се за 30% тако да сада дневна производња износи преко 9 хиљ. кгр. алуминијума.

— Управа Јадранских бродоградилишта у Сплиту "води преговоре са Југословенским челиком о испоруци по"рребних количина гвожђа, челика и другог материјала потребног за оправку и градњу нових бродова. Ако би преРовори успели наша изградња бродова потпуно ће се еманциповати од иностранства.

" - — У Турској се подиже нова фабрика за прераду лана и кудеље у близини Кастамону-а. Машинска постро[ба за ову фабрику лиферује Италија.

ТРГОВИНА . -- — У С.А. Д. смањио се извоз нафтиних производа "за 3,2% у периоду септембар—децембрар 1989 године према истом: периоду 1938 године. Мако се у први мах мислидо. да. ће због рата у Европи доћи до великог повећања извоза десило се је супротно од овога у првом реду због ограничења цивилне потрошње у већини држава, због употребе бензина само за најнужније потребе и због те: шкоћа услед рата око превоза ове робе преко Океана. У истом периоду извоз петролеја према Немачкој сасвим је изостао: због блокаде. Према Канади, Јапану и Шведској он'се знатно повећао. Производња нафтиних деривата већа је у 1939 г. него у 19838 за 6,3%. i · -- У Букурешту су основана два немачка друштва: „Солагра“ и „Данугран“ са задатком да извозе румунске · пољопривредне производе. „Солагра“ располаже акциским капиталом од 10 мил. леја и има за циљ да се бави културом, куповином, продајом и извозом уљаних плодова. Друштво „Данугран“ је контролисано од извесног броја увозника цереалија из Хамбурга који имају највећи број акција и заинтересованих у капиталу Румуна и Немаца из Румуније. Ово друштво је основано са циљем да се баве трговином, прерадом и извозом цереалија, сточне хране и других земљорадничких производа.

— Румунски извоз стоке у 1939 години показује тежњу ка Немачкој и Протекторату. Тако, извоз свиња у Немачку: је скочио на 98% према 96,8/ у 1988 години; свежег меса. на 91% према 719 и говеда на 51%. Карак_теристично је повећање у тој години укупног румунског извоза свежег меса за 333% према 1938 години.

__— У Данској се оснива централа за увоз и расподелу. угља и кокса. Она ће стајати непосредно под контролом државе и финансираће се из доприноса увозника У сразмери са увезеним количинама.

— Румунски се увоз удвостручио за последњих 5 година. У 1935 години целокупан увоз износио је 10,8 милијарди леја а 1939 године 22,9 милијарди. До овако великог“ повећања дошло је због већег увоза по тонажи и због поскупљења увозних предмета. Вредност једне увезене тоне повеђала се од 20,3 хиљ. на 31 хиљ. леја. Ово повећање је: нарочито било значајно у поређењу са 1938 годином према којој се увоз у 1939 смањио за 82 хиљ. тона док се по вредности повећао за 4,1 милијарду леја.

— Руски трговински делегат понудио је Бугарској петролеум у замену за дуван. Због ове понуде почела је у "Бугарској да скаче цена дувану.

— »Jugopromet« zadruga za trgovinu s. o. |. u Zemunu pretvara se u akcionarsko društvo sa sedištem u Beogradu. "Glavnica će iznositi 1 mil. din. Upis akcija 21 marta a pret"ћовт! гђог 22 тапја 0. 2.

- — На интервенцију министра трговине и индустрије приликом његовог бављења у Берлину, немачка влада је издала налог да се одмах отпочне са лиферовањем нашој земљи 5 хиљ. тона челика и 3 хиљ. тона сировог. гвожђа.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 12

Испорука ће се извршити у 4 једнаке тромесечне рате. На ову испоруку Немачка се била обавезала још октобра месеца 1939 године,

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Немачка је поново затражила од Румуније да се повиси курс марке. Овај захтев Немачке дошао је због повишења цена у Румунији услед чега се извоз у Немачку не рентира румунским извозницима. Крајем децембра прошле године утврђен је био курс на 49 леја док је Немачка тражила да се подигне на 79 леја за једну марку. Приликом нових преговора вероватно је да ће Немачка поновити овај свој захтев.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Rumunska vlada Oda je parlamentu predlog budžeta za 1940/41. Rashodi iznose 95,4 milijardi leja za 3,3 milijarde više nego u sadašnjem. Radi pokrića povećanih rashoda zavedeni su novi porezi na dobit ratne industrije, trošarina na alkoholna pića, porez na luksuzne artikle i povećane stope postojećih poreza.

— Predlog budžeta Beogradske opštine za 1940/41 iznosi 424,5 mil. din., za 51 mil. više od sadašnjeg. Lični rashodi su povećani za 16,5 mil., a materijalni za 35,1 mil. Vanredni rashodi iznose 20 mil., za 600.000 manji od onih u sadašnjem budžetu. Predlog je uravnotežen. Predviđa se zavođenje prireza na neograđena zemljišta koji će iznositi 100% državnog neposrednog poreza. -

— Za budžetsku 1940/41 godinu finansiranje državn:h rashoda vršiće se za prva 4 meseca pomoću dvanaestina usled čega je doneto rešenje da i finansijski zakon ostane na snazi sa izvesnim izmenama sve dok se budžetiranj> bude vršilo dvanaestinama.

— »Hrvatski dnevnik« raspravljajući sa »Trgovinskim glasnikom« o budžetiranju Banovine Hrvatske između ostalog kaže i ovo: »Kakve će prihode imati Banovina Hrvatska to će zavisiti od finansiske nagodbe, ali svakako dolazi u obzir u prvom redu kao prihodi Banovine Hrvatske neposridni porezi, eventualno bez poreza na poslovni promet koji se plaća pri uvozu zajedno sa carinama. Dalje dolaze u obzir kao prihodi Banovine Hrvatske sve takse koje se ubiraju na području banovine, dok državnoj zajednici ostaju carine i prihodi od monopola, ali moglo bi se s pravom tražiti, zbog rđavog iskustva, da Banovina Hrvatska upravlja i monopolima«.

— У Бугарској влада намерава да заведе нове таксе на угаљ и то по 35 лева по тони мрког угља, 50 лева по тони каменог угља и 70 лева по тони кокса. Угаљ и кокс за државне потребе ослобођени су ове таксе као и угаљ који се извози за коксирање.

НОВЧАРСТВО

— Пошто је већи број предузећа навео као разлог да им није познато у чијим се рукама налазе акције, домаћих људи или странаца, с обзиром да акције гласе на доносиоца, девизна дирекција Народне банке упутила je један нов циркулар у коме тражи допунска обавештења O пријавама акциског капитала иностраног власништва. Сва предузећа која нису дала податке о пореклу и власништву свога капитала дужна су да то учине што пре. У случају када им није познато у чијим се рукама налазе акције добиће ове податке приликом исплате дивиденде од подносиоца купона за наплату.

— Девизни одбор донео је одлуку да се износи слободних девиза које према постојећим прописима извозници реализују у „трансферним" динарима не морају спроводити преко берзе. Исто тако утврђено је да се обрачун туристичке марке врши по курсу од 14,80 динара за једну марку.