Народно благостање
30, март 1940.
U slobodne se računaju iznosi koji su već bili uknjiženi u momentu kada su stupili na snagu valutni zakoni, zatim iz-
nosi koji su uplaćeni u nekoi stranoj valuti odobrenoi od.
strane valutne vlasti ili potiču iz uvoza i drugih dozvoljenih transakcija. Sve druge uplate ulaze u blokirane. Sa slobodnih računa mogu se vršiti isplate u Švedskoj bez odobrenja nadležne vlasti a sa blokiranih samo sa odobreniem.
SAOBRAĆAJ
__ y 10938 години према 1938 повећао се број пут-. ника на трамвајима београдске општине за 8,4 милиона а
приход за || 4 мил. динара. Значајно је да се нарочито повећао · приход од аутобуских карата.
— Ове године ће бити успостављена кружна авионска веза између Загреба— Сплита и Сарајева док је прошле године ова линија спајала Загреб—Сплит и Дубровник.
— Da bi se pružila mogućnost našoj industriji za preradu mesa da sa daleko manjim teškoćama izvozi sveže meso na inostrana tržišta, naša država će uskoro poručiti oko 50 vagona- -hladnjača.
— Dosadašnja Jedriličarska zadruga s. o. |. »Utva« са sedištem u Zemunu, pretivorila se u akcionarsko društvo pod imanom »Utva« a. d. sa sedištem u Beogradu. Kapital iznosi 12 mil. din. i podeljen ie na 2.400 komada akcija po 5.000 dinara. Cilj ovoga društva je da radi na izučavanju problema vazdušnih letenja i njegove propagande, đuje sve vrsle aviona i jedrilica, da izrađuje i vrši popravke automobila, traktora, motocikla, čamaca, bicikla itd.
== Ш inžinjerskomi domu održao je predavanje g. inž. Vasković o stanju naših željeznica. On je konstatovao da se imovina naših željeznica smanjila od 1930 do 1938 godine za 1,4 milijardu dinara usled preopterećenosti i meobnavljania materijala. Na suprot opadanju vrednosti i broja prevoznih sredstava povećavao se bez potrebe broj zaposlenja na Žželieznicama. Naša organizacija željeznica je jedna od пајпеsavremenijih u Evropi, jer oni koji su je radili nisu poznavali osnovne principe kako se organizira jedno privredno preduzeće. Za poslednje 4 godine osoblje se povećalo za 26% na blizu _ 90 „hiliada. Za novoprimlieno osoblje potrošeno је 200 mil. dinara. Kad bi se željeznice. osnovi, mogao bi se broj osoblja smanjiti za 30 hili.,. što, Di imalo. za posledicu smanienje rashoda kod željeznica za 900 mil. dinara godišnie..
RAT I PRIVREDA
= Секретар коморе чланку о привреди Немачке за време рата, изнео је да се најважнија карактеристика система немачке привредне политике испољава на принципу директног управљања производним и потрошним добрима и њиховом контролом. Непосредно управљање производњом и расподела радне снаге, регулисање надница, цена и инвестиција, унапређе-
ње спољне трговине и снабдевање девизама као и рацио“.
нализација и дириговање потрошње развили су се за време рата у један систем координираних мера за управљање. Уоквиру овог система ратне привреде изгубио је про-
блем ратног финансирања свој некада тако важан зна-.
чај утицаја на снагу производње и потрошње. Финансирање државних издатака није више владајући привредни проблем рата као што је то било раније, али бирање методе за финансирање ипак је још увек од велике важности. |
— У Енглеској регулише се потрошња челика, да би се смањио увоз. И до сада била је ограничена тражња извесних индустрија, а последица је била да су друге, којима је. то остало. слободно. нагомилале велике резерве и тиме отежале снабдевање извесних индустрија, Ограниче-
__БАРОДНО БЛАГО CIAIĐE
da izra-
organizovale na naučnoj.
за привреду Рајха, у једном |
Страна, 203- e
ња ће се применити најпре код индустрије за потрошњу. Поједина. министарства добиће квоту за своје подручје и одобраваће на основу ње тражења појединим гранама индустрије. Индустрија челика не сме да прима поруџбине _ које не може да изврши у извесном року.
POLOŽAJ RADNIKA | — Монополски радници тражили су од Управе монопола да се повећају плате радника и то: за државну маркарницу за 20%o за раднике свих осталих монополских_ установа за 15% и да се свима несталним монополским радницима повећају наднице, рачунајући надницу од 1 јануара 1940 године и то: са надницом од 20 и.од 20—30: динара за 4096, са надницом од 30—40 динара 3a 25% са надницом од 40—70 динара за 15%.
IZ POSLOVNOG SVETA
Трговачки регистар
„Путник! а. д. Београд, упис чланова Управног одбора г. г. Монсињор д-р Ловро Радичевић, д-р Фран Ра:. тај, Богдан Николић, Крунослав Поповић, Фрања Дивић. и д-р Тодор Тодоровић. — И. М. Вајферт пивара и фабрика слада д. д. Панчево, упис чланова Управног одбора. г. г. д-р Грамберга Фердинанда, Вајса Вилима, инж. Коша Тибора, инж. Венгера Леополда и д-р Кертела Густава. „Укод' творница укоченог дрва и фурнира д. д. Сушак, упис члана управног одбора г. д-ра Алекснадра Штулхофера. — Посавска штедионица д. д. Сисак, упис промене. 85 36, 54 и 63 друштвених правила. | -
Зборови акционарских друштава
30 март — Босна-филм д. д. Загреб (редован). Удружена пољопривредна фабрика шпирита, Земун (редован). — Горњо-бачко удружено паромлинско д. д., Суботица (редован). — Српска привредна банка д. д., Загреб. (редован). |
31 март — Молска штедионица, Мол (редован). Господарска штедионица JL д., Леград (редован).
2 априла — Шумско господарство и експлоатација
д. д., Загреб (редован). — Шумска индустрија „Пале д.д, Загреб (редован). | 3 април — А. Б. Ц, трговачко д. д., Загреб (редован). 4 април — Контролна банка за трговину и индустри-
iy ). д., Загреб (редован). — Хрватска банка за промет са некретнинама д. д., Загреб (редован). 6 април — Сремска електрана д. д., Сремска Митро-
вица (редован). —- Прва бјеловарска творница сухомеснате робе Јосипа Свободе и синова, Бјеловар (редован). Анте Берковић и синови д. д. Бродски Варош (редован).
„Витал' д. д. творница хранивих средстава, Загреб (редован). 8 април — Промет д. д. отпремничко и превозно пло-
дузеће, Сушак (редован). 9 април — Фабрика порцулана и мајолике д. д, Нови. сад (редован).
10 април — „Хелиос“ индустријско и трговачко д. д: Загреб (редован). | 14 април — Фабрика канапа, ужарије и текстилне
индустрије д. д, Оџаци (редован).
16 април — Унио хотелска Љубљана (редован).
18 април — Гранд хотел „Слобода" д. д., Нови Сад (редован).
20 април — Чаковечки паромлин и муњара д. да. Ча-. ковец (редован). Дисконтна банка д. д., Загреб (релован). 21 април — Висунг а. д. Београд (редован). Дунавска банка, Београд (редован). — Домаћа индустрија 34-.
ин ставинска, Д.- Ду: