Народно благостање
"Страна 206
"родније да се више траже Беглуци Или Шумски аграр за које се зна да се више не производе» То је питање погодило центар проблема нашег ефектног тржишта. Дабоме "да би природније било за купце да пре свега купују па"пире који се не производе. Они би то радо и учинили, али им не успева. Узалуд се тражи роба, понуда се не појав_ љује. Према томе тражња има једини ефекат да скоче курсеви н да тиме у будућности набавка истих папира по"скупи — уколико се уопште појави понуда. Купци су престали уопште да помињу Инвестициони, оба Блера, Селиг"мана, оба #'/ аграрна, па чак и Беглуке из простог разло_га што, како рекосмо; то води скоку курсева, а не и послу. Далматинци се нуде и купци их прихваћају. Али су се купци толико срушили на Далматинце, да је ипак скочио курс. -
Берзанским жаргбоном се каже „нема робе“. Ми смо то у прошлом броју подвукли Као оригиналну и необичну чињеницу да нико не испушта робу из руку. Ово превиБају неки берзански известиоци кад падају у песимизам У _ погледу ситуације на берзи. Кад имаоци многобројних ми"лијарди динара државних хартија не пуштају комаде из "руку, онда је то сјајна ситуација. Погрешно би било рећи "да нема ни тражње. Напротив ње има, сваке недеље се обрне по неколико милиона. Највећи део тога иде у приватне руке. Да се нешто капитал резервише, то је ван сваке сумње, али је већ последње недеље томе капиталу постало вруће под ногама кад је видео како курсеви БА ју Pope.
Курсеви старих папира близу су максималним курсевима, који су уопште забележени последњих година. Селигман није никада био виши од 103. 8/• Блер је био та=-кође максимум 103. Народна банка није никад била виша "од 7.850. Ти су курсеви већ постигнути или су врло близу. "А стари папир, који јако заостаје, је Ратна штета. Ни на"радна привреда ни имаоци државних хартија од вредности "немају разлога да буду незадовољни оваквим стањем на "ефектном тржишту.
'Обрачунски курс долара је непромењен 4455.
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Курсеви фунте стерлинга и француског франка били су се нешто опоравили крајем прошле и почетком ове недеље, али За последња два дана опет су знатније попустили. До пада је дошло, као што смо писали, због појачаног одлива страних капитала из Енглеске. Али пошто су а купци очекивали да би курс могао још да попусти огра'ничили су тражњу и тако је. дошло до овог новог пада, за читавих десет поена последњег дана према почетном. У Лондону се сматра да ће се падање ускоро зауставити, зато што у Лондон већ долазе извесни капитали из земаља стерлиншког блока, а с друге стране мали су још износи страног капитала, за који се рачуна да ће се кре-
вути само ако се политичка ситуација Енглеске погорша. Енглеска новим трговинским уговорима приступа размени у клирингу, па ће и због тога слободно тржиште фунте губити од свог значаја. Са Норвешком је клиринг предвиђен стопроцентно, фунта за фунту, са Шпанијом тако да ce 45% износа који се у Лондону уплате за рачун шпанског извоза имају да употребе за куповање робе у Енглеској, 459» за куповање у земљама блока стерлинга, а 10% се резервише за службу дуга. Са Шведском је опет нешто друкчије уговорено. Од уплата у клирингу један део може Шведска да употреби за своја куповања изван земаља блока стерлинга и то у Бразилији и Белгији и у ту сврху биће јој одобрене слободне фунте. Белгиски франак и даље показује тенденцију на више. Немачка марка ради
се по: службеном курсу У промпту, али у термину јако ска“ |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр.'13
че. Прошле недеље појавили су се. термински послови ултимо април за #Љљ поена изнад промпта, а у току ове недеље скакао је брзо даље на 1487.50, 1490 и сада се ради по 1500, са тенденцијом да иде на више. Грчки бонови имају такође нешто бољу ситуацију, скочили су на 32,75 а бугарски динари стоје чврсто на 98.
Слободно тржиште =
201 280500 25-HM об! 27588 028 1 Лондон 902.30 165.75 204.30 20961 19755 192.75 Париз 115.85 93.95. 11585 11480 11024 108.64 Њујорк 55.— 4455— 55— 55.— 55— 55Женева 193318 1000— 123318 1233.18 128318 1233.18 Амстердам 2919.55 2367.50 2919.55 2919.55 2920.17 2920.17 Брисел 93721 760.— 937.21 936.90 935.67 939.06
Приватни клиринг
Берлин - 14808 | __ | (80 „1480. 1480. 1480 Берлин т. — — 1487.50 1400.— 1500— 1500Dpu. GOH. „ d—— — 393.50 — 32.75 32.50 Софија 98— — — — — 98Милано 236.30 _- 236.30 236.30 236.30 286. 30
Обрт је био ове недеље необично велик, 51,5 милиона, према 38 мил. претходне недеље. Лавовски део отпада на немачку марку 31,533 хиљаде. Слободне валуте не објављују се више у укупном износу доларског обрта, него засебно, тако да се добија бољи преглед трговачких веза са иностранством. Зато је обрт у доларима мањи него што је показиван раније, 10,665 хиљада, фунта стерлинга 1764 хиљ. холандска форинта 396 хиљ. данска круна 8 _хиљада, белгиски франак 3,420 хиљ., француски франак 3 хиљ. фр. шв. фр. 2050 хиљ., бугарски динари 169 хиљ. и грчки бонови 1530 хиљ. Иако. је обрт много већи ипак задовољено је само 20—380% тражње, нешто више него претходних недеља.
У Цириху девизни курсеви били су следећи: 31-XII-37 31-XI-38 31-ХП-39 9041 27-1
Париз 14.68 #1.62290 10— 9.395 8.94 Лондон 21.69 20.63 17.65 16575 „1602 Амстердам 240.60 240.60 237.37 236.75 236.80 Њујорк 432.50 441 — 445.90 446.— 446Брисел ____ 74.70 74.75 75.85 75.875 Милано — 92.50 92.595 22.525
Robno tržište Pšenica. — |! ove nedelje na prekomorskim tržištima pšenice nije bilo nikakvih promena. Čikago se držao vilo
čvrsto, kursevi su porasli za jedan do dva pozna, ali je u osno-
vi tendencija ostala nepromenjena: stabima. Porast kurseva dovodi se u vezu sa odlukom Ministarstva olioprivrede da ubuduće izvozne pramije za pšenicu daje i za transporte koji idu preko Pacifika u Evropu. Međutim cena je samo neznatno porasla prema visini premije što je posledica nivoa američke csne pšenice i skupoće prevoza. Stvarno premija za ovu relaciju tek 'je dovolina da pokrije razliku između izVOZnog pariteta i američke fob cene. Vinipeg u okviru fluktuacije od dva do tri poena ostao ji» nepromenjen i u ovoj nedelji. Buehos Aires skočio je nešto malo usled veoma rđave žetve koja je podbacila ne samo kvantitativno nego i kvalitativno. Roferdam je imao nešto više notice usled daljeg poskupljenia DomorsRog frahta i osigaranja. U Rumuniji pšenica se trguje po 550 leja za 100 kg. franko utovarna stanica. U Anversu
· američka pšenica prodavana je po 300—315 din. za mtc., dok
je u avgustu mesecu cena kretala izmadu 110 i 130 din. ~