Народно благостање

30: март 1940,

Terminski kursavi sredinom nedelje bili su sledeći:

vV VII IX—X 'Vinipeg centi bušel 893/4 907/8 92 љ : Čikago centi bušel 1051/a 1087/s _ 10833/8 :B. Aires pez. Kv. 7,50 7,83 = 'Roterdam hfl. kv. 10,05 9,90 9,80

Domaće tržište pšenice ove nadelje bilo je u znaku 'hose. Mlinovi su tražili nešto više, ali je ponuda ostala ogra-ničena pa su usled toga cene porasle. Na Tisi cana se popela -na 213—215, a notica za otvaranje plovidbe dostigla je 220—225 „din. Ostale provenijencije notiraiu 205 do 212 din. Proizvođači _su vrlo uzdržliVi i teško, se odlučuju da prodaju makar i najmanju količinu. S obzirom ma to nija isključeno da cena ide još na gore, a pogotovo ako se potvrde vesti da je jaka zima na mnogim mestima nanela prilične štete usevima. Pri tome ne traba zaboraviti ni to da je s jeseni znatna površina :ostala nezasejana (prema nekim podacima nezasejana površina iznosi oko 200.000 ha.) pa će svakako i to biti od uticaja po budući razvitak cene pšenice. U svakom slučaju jedno jž jasno, a naime da će se proizvođači, imaoci rob, uzdržavati 04 ргодаје do krajnjih granica smatrajući da je u današnje vreme bolje imati robu nego li novac.

Izvozni paritet prema ceni za efektivnu robu u Roterdamu bio je sredinom nedelje 104—106 din. baza Novi Sad.

Kukuruz. — Na prekomorskim tržištima kukuruza situacila se i u ovoj nedelji nije izmenila. Čikago je popustio za jedan poen u nameri da se do dolaska nove argentinske robe izveze što veće količine. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede zalihe kod farmera na dan 1 januara iznosile su 4,900.000 vagona ti. 81,8/ ukupne berbe 1939. To su najveće zalihe kukuruza u posleratnom periodu. S obzirom na to prirodno je da S. A. D. ulažu veliki napor da iskoriste sadanju cemu i izvezu Što veće količine, ier će pojava argentinskog viška od kojih milion vagona neminovno izazvati pad cene. Velika berba u Argentini pak donela je i velike brige. O brzom izvozu tako velikog viška ne može biti ni reči. Još manjzč ima mogućnosti da se veći deo viška magacinira. A farmeri znajući da pretstoji katastrofalno srozavanje cene Vvrša sve veći pritisak na vladu da garantuje minimalnu cenu. Sadanja cčena od 4,50 pezosa za kv. već davno se ne pamti. Proszčna cena poslednjih godina iznosila je: 1936 с. 5,24, 1937 г. 6,79, 1938 г. 7,38 pezosa. Početkom ove godine cana je bila 6 pezosa. Sada farmeri traže cenu od 4,50 pezosa, ali bi se zadovoljili ) sa 4 pezosa. Vlada se, sasvim prirodno odupire svom · snagom zahtevu farmera, ier zna vrlo dobro da će pri svakoj minimalnoj ceni, s obzirom na ogroman izvozni višak, na velike zalihe kukuruza u S. A. D., veliku skupoću transporta i oskudicu tonaže morati da eadoplati teške milione. Čikago za mai notirao je 57.— centi za bušel.

Hosa na domaćem tržištu nastavila se i u ovoj nedelji. Tražnja ie Još uvek prilična, a ponuda veoma ograničena. U suficitarnom području cena ie dogurala do 170 din., a izvesne manje partije rađene su i preko ove cene. U krajevima koji su upućeni na uvoz kukuruz je prešišao 200din. i skuplji je је od pšenice. Stočarski i pasivni krajevi uslad skupoće kukuruza dovedeni su u veoma tešku situaciju.

Stoka. — Na tržištu stoke, naročito svinja, vlada čvrsta tendencija. Dovozi su ne samo mali nego i Sve maiji pa su usled toga cene u skoku. Teške svinje plaćaju se već preko 12 i do 13 din., a cene lakših kreću se između 11 i 12 din. Usled smanjenog dovoza izvoz za april mesec prema martu

· prepolovlien je, ali pitanje da li će se u celosti iskoristiti i ovako reducirani kontingenti. Zavod je ove medalje povećao - "cene i to: za sve klane svinje za 1,20 din. tj. za prvu klasu na“ 13 "din: za Mg. Za goveđa cene su povećane za izvoz u

НАРОДНО" БЛАГОСТАЊЕ

Страна 207

Nemačku za 0,50 din. tj. 9,75, a za izvoz u Italiju za 0,25 din. odnosno za din. 9,95 na din. 9,50 za kg. Izvoznici ističu da su i ovako povećanz cene miske pa da se izvoz ne rentira. Nešto je lakša situacija kod goveda kod Kojih, naročito u drugoj i trećoj klasi, ima relativno dovoljne ponude. Jača ponuda kod goveda đobrim delom posledica ja oskudice i skupoće stočne hrane. Prima goveđa čija je ponuda minimalna prodaju se po 7,50 do 8 din., a ostala slabila roba 6 do 7 din. kg. živa vaga.

Vino i rakija. — Polovinom prošle medelje Prizad је počeo sa intervencionim kupovinama rakije, a ovž nedelje počeće i sa kupovinom vina. Za rakiju plaćao jie 4 din. na bazi 10 gradi odnosno 25 hektolitarskih stepeni, a otkup je vršio na taj način što je od pojedinih proizvodjača, u prvom redu naisiromašnijih i naipotrebnijih, preuzimao do 300 litara. Proizvodjači na tržište dovoze po izvesnom redu ustanovlienom od odbora odredjenih da vode o ovome računa. Madjutim, kao što je bilo očekivati, desilo se na svima tržištima da su pored odredjenih proizvodjača rakiju dovozili i drugi i da su količine dovoza bila veće od onih koje je Prizad mogao preuzeti. Čim se na tržištu javila količina koju Prizad miie otkupio javile su se 1 dve ceme. Na nekim pijacama trgovci su OVU r4akiju kupovali po 2,40 do 2,50 din. litar, dakle sa razlikom izmedju cena koju je Prizad plaćao od skoro 40% Time je intervencija na prvom koraku pretrpela neuspeh, a to se moglo unapred očekivati s obzirom na način na koji ie zamišljeno njeno sprovodjenje. Da bi se sprečilo širenje nezadovoljstva medju proizvodjačima do čaga će svakako doći i uštedili veći gubitci državnoj kasi bilo bi najcelishodnije da se sistem intervencije što pre postavi na ekonomsku bazu. Vino se trguje po sladećim cenama: Vršac bolji kvalitet 21, slabila vina 1517, Matejevac 16, Negotin 13-—17, Kruševac 18—24, Dalmacija 22—98 din. po maliganđu.

Сваки напредак 7 пронмзводњи =

тпотреби, сђе знање им сва иску-

ства, што су мх од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

lugoslovensha STANDADPD —– VACUUM Oil ЗАГРЕБ

Company d. d, БЕОГРАД