Народно благостање

Страна 198

žavne vlasti na celoj teritoriji spoljnu trgovinu i trgovinu između banovine i ostalih delova države. Sem toga u nadležnosti države ostaju rudarsko zakonodavstvo, poslov} privatnog osiguranja u osiguravajućim društvima, menično, čekovno, trgovačko, obligaciono, pomorsko i autorsko pravo. Pri ovakvoj podeli poslova bilo bi neopravdano da se državne takse, koje se naplaćuju u vezi sa ovim poslovima, prenose u nadležnost Banovine. Raznoliko takseno opterećenje ovakvih dokumenata, kao što su menice, čekovi, dokumenta po osiguranju i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 13.

sl. imalo bi za posledicu značajne teškoće za privredni život. I iskustvo stranih složenih država (Nemačka pre svetskog rata, Austrija) takođe pokazuje da samo. državna vlast je nadležna za fakseno zakonodavstvo u. ovim slučajevima.

Princip jedinstva trgovačkog područja takođe traži da i neposredni porez na rente, koji se naplaćuje načinom odbitka, ostaje u nadležnosti državne vlasti, jer samo pri ovom uslovu može da se ostvari jedinstvo državne kreditne politike.

ДОГАЂАЈИ · и ПРОБЛЕМИ

Џ »Роше« од 23 о. т. uzrok рогази сепе Кикитиха падел je u besplatnim uputnicama,

konkurenciji | takmičenju КиO — : аса оКо ртбе пабауке Кикцruza. Da bi potkrepio svoje tvrđenj+ člankopisac je naveo da u zemlji ima »dovolino kukuruza do nove berbe i da će prilične zalihe biti prenete u novu kampanju«. Ovo tvrđenje pak postavio je na osnovu Zzabrame izvoza. Iz toga logično izlazi đa je prošlogodišnja berba bila Slana Ništa od svega ovoga nije tačno. )

'Polovinom oktobra m-zseca Ministarstvo poljoprivrede objavilo je procenu prinosa kukuruza na 369.417 vagona. Na osnovu toga podatka u broju od 21 oktobra, u analizi robnog tržišta, mi smo rekli:

Jedan skroz pogrešan Коmentar skoka cene kukuruza

po ishranu zemlje i po produkciju stoke odnosno svinja. »Razvitak prilika na tržištu kukuruza od tada do danas potvrđuje u potpunosti činjenicu da je prošlogodišnja berba kukuruza ne samo prema ranijim godinama osetno podbacila, nego i da je bila deficitarna. Pre toga imali smo tri uzastopne godine rekordnog prinosa: 1936 g. 518.052 vagona, 19937 2. 533.585 vagona, 1938 g. 475.587 vagona. Prema ovim godinama prinos u 1939 bio je manji za: 28,7%, 30,8% i 22,7%. Dakle, prema nekoliko prethodnih godina imali smo manje kukuruza za ijednu četvrtinu. Ako dalje uzm2mo u obzir da je u godinama rekordnog prinosa izvoZ najviše iznosio 11—192%5 1938/39 g. 9.528 vagona ili 2,0% prinosa, 1937/38 g. 62.378 ili 11,6%, 1936/37 g. 58.328 vag. ili 11,2%/o0 tek onda možemo videti koliko je prošlogodišnji prinos u poređenju sa faktičkim potrebama (uzimajući u obzir prinos prethodnih godina po odbitku izvoza) bio deficitaran. Prema tome izvoza uopšte nije moglo да bude. Ali i bez obzira na to, ako je potreba prema mprethodnim godinama ostala ista, onda ni otsustvo izvoza nije moglo da bude dovolino da bi se obezbedila unutrašnia DOtreba, daklz još uvek imali smo računski deficit.

Potrošnja kukuruza u zemlji poslednjih godina morala”

је znatno da poraste. U periodu 19935—1988 broj svinia povećao se sa 2.931.900 na 3.450.884 ili za 518.984 kom. odnosno 17,6%. Izuzev prasadi, nerastova i khrmača za priplod broj ostalih svinja namenjenih unutrašnjem tržištu i izvozu povećao se u istom periodu sa 741.912 na 968.372 kom. ili za 226.461 kom. ti. 30,5”%. Povećano svinjogojstvo apsorbovalo je znatno veće količine kukuruza. Sem toga, naročito u ovoj godini, dugotraina i jaka zima znatno je povećala potrebu za zimskom hranom koja se, nadovoljno pripremljena s jeseni, u zimske dane nadoknađuje isključivo kukuruzom.

| Nasuprot povećanoj potrebi imali smo znatno manju proizvodnju. Usled toga hosa na tržištu kukuruza počela je od prvoga dana kampanie. Porast cena u martu ne pretstav-

ija: nikakvu izuzetnu pojavu, on je samo logički nastayak"

»Ako bi ovi podaci bili tačni onda bi. 1939/40 bila deficitarna u kukuruzu sa značajnim posledicama

razvitka tržišta kukuruza od novembra na ovamo. U novembru mesecu prosečna cena (na bazi utovarnih stanica Inđija i Banat) za veštački sušeni kukuruz skočila je sa 114 na 135 din. ili za 18,4/. U decembru mesecu, kada je tražnja pDopustila pošto su stočari iskorišćavali spremljenu zimsku hranu, cene su popustile: veštački sušenog sa 135 na 130 ili za 3,79%, a povrameno suvi otvorio je sezonu polovinom decembra Za. 105—106 din. da bi do konca meseca skočio na 110 din. ti. za 3,7%5. U januaru cena povremeno suvog kukuruza raste dalje: sa 110 na početku penje se pri koncu meseca na 118 din. ili za nešto preko 7%. Ceo ovaj procenat ne pretstavlia poskupljenje pošto se jedan deo porasta cene ima pripisati smanjivanju vlage. Cena veštački sušenog kukuruza u ovome mesecu ostala ie nepromenjena, stabilna. U februaru mesecu imamo dalji skok: veštački sušeni репје зе sa 130—134 na 140—141, tj. za 7,7/0, a povremeno suvi sa 118—120 па 129—130_ ili za 8,93%. Najveći skok zabeležen ie u martu mesecu kada je produžena zima naglo uvećala potrebu za. kukuruzom Povremeno suvi kukuruz skočio je sa 135—198 na 165 din. ti. za 27%. Dakle, ako izuzmemo decembar mesec, u svima ostalim mesecima kukuruz je rapidno skakao. Od januara. meseca tempo i veličina porasta bili su sve veći. Koncem marta prema početnim cenama tekuće kampanje kukuruz ie bio skuplji za 65—70%/.

Tako veliki porast ı sadanjia visoka cena rezultat su odnosa rašpoloživih količina s jedne i potreba s druge strane. Cenu kukuruza nisu podigle ni besplatne uputnice za prevoz ni konkurencija i takmičenje kupaca. Besplatne uputnice nisu faktor koji bi mogao u tržišuom mehanizmu da utiče, na odnos ponude i tražnje; one ne povećavaju tražnju, V2ć samo opredeljuju način prevoza jednog dela kupliene robe. Ako su kupci bili prinuđeni da u cilju nabavke robe nude veće cene, onda ie logički zaključak iz toga — da robe nema, da ponuda nije dovolina da pokrije tražnju. Konkurzncija i takmičenje među kupcima, prema tome, nije uzrok sadanioi Visokoi ceni "kukuruza, već posledica odnosa ponude + tražnje, koji nema izgleda na promenu. ===-====—=— Xpparcxa jagBHocr понесена је данас отстрањивањем свега, што потсећа на централизам | i na je TaKO H Сузор дошао. Ha. _ ред. Он није чедо централизма по томе што је централ-. но тело радничког осигура-_

Једнострано ликвидирање Сузора је у супротности са споразумом од 26

августа |

ња. Напротив, у томе је дошао до израза један принцип, великог броја. Шентралистички је решаван тај проблем У свим земљама у Европи, а наше радничко законодавство и донесено је копирањем оног из иностранства. Сузор_ се. додирује с централизмом по начину како се ЊИМ управо љало од постанка, јер никад он није, постао демократска _