Народно благостање

30. март 1940,

институција радничког осигурања, коју би могли преко скупштина да контролишу они који је издржавају и који по слову закона имају на то право.

Принципијелно против Сузора су били Словенци. До-

некле и разумљиво, јер је ово најиндустрискија покрајина

са релативно највишом надницом, па релативно и највећим доприосима, па се зато сматрало да новац који Словенија даје за осигурање треба да остане у Словенији.

Такав захтев понавља се у Хрватској од образовања бановине, нако без подлоге, јер су у бановину дошли поред индустриских и најзаосталији крајеви земље, којима је Сузор домиривао за расходе, и није узимао за друге. Ми смо у једном чланку изнели податке, да од укупног дефицита Сузора у земљи у износу од 615 мил. на оне у Хрватској отпада 48 милиона. Према томе захтев за оцепљењем хрватског радничког осигурања у самостално не би могао да се брани ни принципијелно, ни разлозима којима се он брани, јер они не стоје, и може се разумети с једне стране као израз тежње једне бирократије која у посебном хрватском радничком осигурању хоће да затвори свој круг у коме ће она водити главну реч, а с друге стране то је рефлекс политичких догађаја на подручје социјалне политике.

Ово последње потврђује се оном журбом којом се проблем ломи преко колена у Загребу. Претставници окружних уреда с територије Бановине Хрватске, повереник Средишњег уреда, претставници ХРС-а и приватних намештеника одржали су 20 марта конференцију о ликвидацији Сувора. Испало је наиме да је ликвидација стављена на дневни ред, иако се о том није унапред ништа знало, тако да се повереник Сузора једини нашао на конференцији неприправан, док је за друге ликвидација била готова ствар. Претставник банске власти дао је том становишту службену санкцију, када је изјавио да се разграничење Сузора мора решити и да је конференција сазвана да одлучи како да се ликвидира Сузор. У току дискусије појавио се и један који је изнео нацрт Уредбе о ликвидацији Сузора.

Било је јасно да је Сузору одзвонило чим је у Уредбу о Бановини Хрватској ушло да социјална политика спада у њену надлежност. Ми се принципијелно не слажемо с тим, али ако банска власт остане код тога другог излаза нема. Можда би добро било да се питање не потеже док се мало не стиша пасија делења. Али ни у ком случају не може се Сузор ликвидирати једнострано. Међутим, изгледа да ће се тако решити његово питање, судећи по 34кључцима који су донесени на конференцији. Ту се каже да је већ готов нацрт уредбе о територијалном и имовинском' осигурању у Бановини. Банска власт би издвојила из Сузора оно што сматра да спада у њезину надлежност, а он би остао окрњен за остали део државе док се не реши питање радничког осигурања у земљи. За овакво решење повољна је околност да је седиште Сузора у Загребу и вероватно не би се ни тражило од њега да се сели, напротив. Новоосновано централно тело хрватског радничког осигурања могло“ би да наследи од Сузора лавовски део,

јер никакве квоте не" могу да поделе - извесну имовину -

као “што је например. Сузорова OUOTOT O) једна од најбољих у земљи.

Захтев за ликвидирањем Сузора образложен је као

једнодушна жеља хрватског радништва. M кад би то било“

тачно то не би била жеља информисаних. Али ми држимо да се тим иде за једним финансиским интересом. Бановина Хрватска добила би у свом самосталном Сузору тело које би могло да пласира свој капитал у бановинске хар-

тије од вредности, као што то садашњи Сузор чини у др-.

жавне.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 199

Ма како да је настао, Сузор је данас заједничка weковина 800 хиљада радника, и претставља имовинску заједницу у коју се не може једнострано дирати. Може се донети одлука само о томе да хрватски радници иступе“ из Сузора и да образују своју сопствену организацију, али“ о подели имовине и ликвидацији може се говорити само онде где буду сви интересенти на окупу.

Пре него што се постави питање ликвидације треба да се реши једно принципијелно у погледу Сузора. По споразуму од 26 августа Министарство социјалне политике надлежно је да одређује општа правила социјалног осигурања. Спада ли питање јединствености осигурања У општа начела, или не спадаг Ако је цепање осигурања пут ка његовом слабљењу, онда је принципијелно питање хоће ли се то допустити. Министарство социјалне политике требало би да остане код свог становишта да Сузор остане кровна. организација радничког осигурања. THMe ce He искључује реорганизација Сузора, напротив, она је потребна. Ако “је недостатак. Сузора у његовој организацији и начину управљања, то није разлог да буде ликвидиран, најмање једностраном одлуком власти у подручју које оп има своје се

диште.

Prema izveštaju Оптота“ и“ Skoplju za 1939, prošla godina је bila nepovoljnija od one 1938. Kod Ouzora je bilo Oosigurano prosečno 29.292 radnika i nameštenika, za 2.309 manje nego 1938, od čega otpada па muške 292.814 a ostatak na ženske.

Kako jednu od najvažnijih grana ovih krajeva pretstavlia duvanska industrija, porast ili pad radnika kod nie" odražava se na kretanju članstva Ouzora. To je sezonska industrija čiji period najintenzivnijeg rada traje od januara do jula. Prošle godine u njoj je bilo zaposleno 5.862 radnika prema 7.755 1938 i 4.131 1937. Osim nje broj zaposlenih radnika je opao još u 16 grana, među ostalim u trgovini za 98, građevnoj za 98, industriji odeće i čišćžnja za 152, tekstilnoi za 115, preradi kože i njenih surogata za 161 itd., tako da ukupan pad iznosi 3.045. Porast broja zaposlenih zabeležem ie kod 10 grupa i to za 692 radnika. Najveći je bio kod gradnje Železnica i puteva — za 398. Interesantna je pojava postepeno opadanje muške radne snage u диуапокој 1пдиstriji koju sve više potiskuje ženska Као јеуштшја.

Stanje radničkor osiguranja u Južnoj Srbiji u 1939

Karakteristične su za ovaj Ouzor dve pojave, koje. su rezultat slabije razvijenosti privrede ovih krajeva u odnosu prema onoj u drugim delovima države, a to su velika fluktuacija članstva i niska prosečna obezbeđena nadnica. Ukupno je bilo 110.075. prilava i 107.290 odjava, što znači да је ч toku 1939 svaki član 8 puta stupio u posao i istupio iz njega; a to je daleko više nego kod drugih Ouzora. Prosečna obezbeđena nadnica iznosila je 19,07 prema 18,08 din. 1938, za 5,93%/5 više. Za to vreme indeks cena na malo prema dnevnom biltenu Odeljenja za izučavanje konjunkture Narodne banka porastao je za Skoplje za 12,4 poena. Prema tome realna nadnica na teritoriji skopskog Ouzora je opala i materijalno stanje radnika se pogoršalo. Povećanje minimalne nadnice za 0,98 din. je rezultat tarifskih pokreta, usl=zd čega je znatan broj radnika prešao iz nižih nadničnih razreda u više. Najznačajniji porast je bio u VI i VII razredu sa prosečnom nadnicom od 15—90 odnosno 20—24 din. U prvom povećanju iznosi, 2.110 a u drugom 1.424.

Zbog velike fluktuacije članstva i niske prosečne obezbeđene nadnice, koja je najniža u državi, skopski Quzor stalno se bori sa finansiskim teškoćama. Prošle godine deficit je iznosio przžko 2 mil. dinara, za 1 mil. din. više nego