Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 13

Страна 200

1988. Ovako veliki manijak posledica je među ostalim osetnog smanjenja broja članova, zbog čega su prihodi podbacili za 700.000 din. i iznosili 12,7 mil. din. Rashodi ne pokazuju većih promena. Lane su iznosili 14,3 mil. prema 142 mil. 1938. Kao i kod drugih Ouzora najveću stavku u rashodima pretstavlia hranarina, ali je ona kao i svi drugi izdaci ispod Suzor-ovog proseka. Tako prosečni izdaci na hranarinu bili su kod Suzora 1938 127,76 din. po članu a kod ovog Ouzora 87,40 din. Izuzetak čine izdaci koji su nešto veći od proseka Suzor-ovog (69,97 din. prema 69,03). Razlog tome su veliki broi obolenja od malarije, reume i tuberkuloze, a tih je 1939 bilo više nego 19838.

Zaostaci naplate doprinosa kod svih Ouzora zu znatni, ali kod skopskog su toliko iznad proseka. 1939 iznosili su 9,7 mil. din. i pretstavliali glavnu aktivu njegovu. To je znak neefikasnosti administracije, na koju on troši 102,69 din. po članu a za 10,52 dim. više nego 1938, dok je Suzorov prosek 19938 bio 69,30 din. Interesantno je upoređenje između izdataka na lečenje članova i potpore i administrativnih. Prvi su 1939 iznosili ukupno 83839,40 din. a drugi 109,69 po članu. Iz čega sledi da uredska birokratija troši 1/3 rashoda na sebe a 92/3 na lečenje svojih članova, a to je previše.

Резултат уписа енглеског ратног зајма није био одмах објављен и због тога су се били пронели гласови о његовом неуспеху. Моменат y KOM је дошло до уписа није био повољан, због спољнополитичке ситуације, због које су курсеви неких хартија попустили, Пре него што је дошло до уписа одлучено је да се минимални курсеви неких хартија повисе. Међутим, HaKO се још не зна тачно колико је уписано, из говора Сајмоновог види се да је зајам преуписан. Уписи до 50.000 фунти стерлинга биће одобрени у пуном износу, а што је преко тог износа само 821/50/.

Папир се појавио на тржишту и котирао за 0,5% испод пари. колико му је предвиђен курс. Касније се мало опоравио, али остао је ипак за 0,25% испод пари. Иако је припреман упис дуго времена и одабран моменат који је сматран најповољнијим, ипак су догађаји покварили расположење у задњи час. Трансакција је велика, јер треба да се уплати 300 милиона, а то је више од половине укупног новчаничног оптицаја. Мпак трансакција неће бити тешка, с једне стране зато јер се зајам уплаћује У ратама, а с друге стране зато што је новчано тржиште ликвидно и велике суме су спремљене за уплату зајма. Добар део зајма биће практично замена инструмената летећег дуга за дугорочви. Влада је наиме финансирала рат правећи летеће дугове, а бонови издани у вези с тим имали су карактер платежног средства. На тај начин стварана је- велика ликвидност на новчаном тржишту, а закључењем дугорочног зајма биће повучен један износ тих бонова, тако да зајам претставља извесну санацију новчаног тржишта, јер делује против инфлације.

Успех и Неуспех енглеског ратног зајма

a нит

ренин Poljoprivredna komora DunavPovoljne strukturelne pro- SkRe banovine objavila je izтепе u poljoprivredi Du- Veštaj o svom radu u 1939 го-

navske banovine dini u kome je iznela vrlo in| teresantne podatke o razvoju

poljoprivrede na svojoj teritoriji poslednjih 10 godina. U njemu se ističu dve karakteristične pojave: postupna intenzifikacija stočarstva i povećanje proizvodnje industriskih biljki.

Od poljoprivrede živi u Рипаузкој banovini 74,7% stanoyništya prema 76,6% u celoj državi, Na 100 ha poljopriv-

redne površine krajem 1988 bilo je 70 stanovnika koji su. Živeli od polioprivrede a na 100 ha oranice 87, dok su u celoj državi ti brojevi iznosili 82 odnosno 157.

Interesantna je pojava kretanje površine pod kukuruzom i pšenicom. Od 1929 do 1988 u celoj državi smanjuje se površina pod pšenicom, a stalno povećava ona pod kukuruzom. U Dunavskoj banovini taj porast nije stalan. Do 1934 površina pod kukuruzom naglo rast», 1935 i 1936 malo opada, 1937 raste a 1938 je opet nešto opala. Uglavnom ije odnos između pšenice i kukuruza takav da daje poljoprivredi ove banovine karakter dvopolinog gazdovanja, pošto se pod kukuruzom nalazi 45%/o oranice a pod pšenicom 41%. U celoj državi taj odnos je 37% odnosno 30%.

U isto vreme opada površina pašnjaka i livada, nestaje sve više bara i trstika a podižu se vinogradi i voćnjaci. Kraiem 1938 polioprivr>zdna površina zauzimala ie 86,8%/o celokupne površine i za poslednjih 10 godina povećala se za 3,2%/6. Za to vreme porast stanovništva pokazuje veći tempo i iznosi oko 15%. Kako je prinos po ha relativno mali u celoj državi — u Dunavskoj banovini on je nešto iznad državnog proseka, a povećanje poljoprivredne površine ima svoju granicu, nameće se potreba intenzivirania, tai proces u Dunavskoj banovini vrši se postepeno. Sporost njegova napredovanja Doslzdica je oskudice kapitala i rascepkanosti poseda. Naiveći broj gazdinstava (34%) imaju posed od 92—5 ha, zatim dolazi ona sa 0,50—2 ha (32%) i ona sa 5—10 ha (20%). Ta mala gazdinstva [eško dolaze do kredita za kupovinu poljoprivrednih sprava i veštačkog đubriva. Osim toga veliki broj gazdinstava nemajući dovolino svoje zemlje uzimaju tuđu pod zakup, što znatno povećava troškove proizvodnje. Po podacima komore preko 80% gazdinstava poseduje jedva polovinu svoje zemlje. Dosada je proces intenzifikacije nailače došao do izražaja u stočarstvu, što se vidi po povećaniu površine pod stočnim bilikama i smanjenju ona pašniaka i livada. Od 1929 do 1988 prva se povećala za 6%0 a druga smanjila za 2%5. To pokazuje da stočarstvo u ovim krajevima prelazi sve više na stajsku ishranu. Ono je posle velike privredne krize po količini nešto napredovalo. Od 30 komada na 100 ha 1984 broj krupne stoke ije porastao na 32 1988. Ali najveći napredak zabeležen je kod sitne stoke, i to kod svinja, čiji se broj povećao od 97 komada na 100 ha 1939 na 42 komada 19838.

Karaktristično je povećanje proizvodnje industriskih biliki. Od 1933 porast je skoro neprekidan osim kod šećerne repe. Od celokupne površine zasejane tim bilikama u državi, najveći deo otpada na Dunavsku banovinu, tako od šećarne repe 80%, kudelje 55% i uljarica 95%. Naša proizvodnja industriskih biliki uglavnom zadovoljava potrebe industrije. Ona će se s vremnom povećavati. Napredovanje industrijalizacije i porasta stanovništva su najveći potsticai za to kao i za intenzifikaciju stočarstva. ==c:=-======== > Hat je pospešio talijanskš autarhističke težnje u najvažnijim privrednim granama, kao na pr. industriji železa, goriva i pređe, Mere koie je vlada pDoslednjih meseci preduzela idu za tim da se ubrzanim tempom izvedu radovi predviđeni po planu za duži rok i da se tako za kraće vreme od predviđenog pojača ratni potencijal privredz. U tom cilju se vrše istraživanja rudnog bogatstva u Italiji i Albaniji. Ali je zavisnost od uvoza još uvek velika, naročito kod nafte i uglja. Ovih dana završeni su pregovori sa Nemačkom o isporuci 1600 vagona uglja dnevno železnicom. Morskim putem, koji je mnogo jevtiniji, Italija ga ne može dobiti iz Nemačke zbog engleske blokade, a kako su ne-

Ratna privreda u Italiji

EEE CJ ea ренин