Народно благостање

30, март 1940,

mačke železnice preopterećene, snabdevanje industrije ugljem može lako da zapne. U zadnje vreme izvesne količin> kupljen su u Jugoslaviji i Bugarskoi, ali ie sve to malo, kad se uzme u obzir da Italija godišnje uveze oko 12 mil. t, a od toga otpada na Nemačku 9 mil. t.

Drugi važan problem koji se ima rešiti to su nadnicž i cene. Poslednie povišenje nadnica izvršeno je u martu 1939. Ali od tada su cene porasle, a tako isto i socijalni doprinosi tako, da se više ne oseća dejstvo tog povišenja. Sada se oseća potreba za novim povišeniem mnadnica. Samo to nije prosta stvar s razloga što će to izazvati skok cena, a on će opet otežati izvoz koji vlada želi da poiača pod svaku. cenu. Vlada se trudila da deistvo poslednjeg povišenja nadnica na cene neutrališe produženiem radnog vremena. U tom pravcu verovatno će se kretati njena politika i sada. Osim toga poјасапа је kontrola cena u cilju sprečavania spekulacije. Ipak se porast cena nije mogao sprečiti, pošto su ga izazvali faktori na koje vlada nema uticaja, Rao skok cema na svetskom tržištu, povećanje troškova prevoza morem iftd., Bali ga je jednim delom izazvala i vladina poreska politika. Stupanjem na snagu opšteg poreza na poslovni promet u januaru O. g. imalo ie za rezultat skok cena za 10—15/e

U spoljno-trgovinskoi politici zapaža se ista tendencija

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 201 _

kao i dosada: ograničenie uvoza i što veći izvoz da bi se smanjila pasiva trgovinskog bilansa. Za pojačanje izvoza predviđeni su veći krediti od dosadašnjih, iz kojih će se davati izvozne premije. Pored toga, vlada. garantuje kurseve valuta ne samo klirinških nego i deviznih zemalja tako đa su izvoznici osigurani od štete koja bi mogla nastati usled nji-. hovog pada. Radi stvaranja rezervi sirovina UVOZ Se -· morao. povećati i zbog toga su uvozna ograničenja ublažena.

Kako su državni rashodi zbog svih tih mera i velikih. vojnih porudžbina jako porasli, vlada je zavela porez na DOoslovni promet koji će, izgleda, biti jedan od najvažnijih poreskih 'prihoda, pošto se računa da će doneti državnoj blagajni 6 milijardi lira. Osim toga emisija blagainičkih bonova-· dala je 14 milijardi a očekivalo se svega 10. To dokazuje da vladina politika ograničeania potrošnje ima uspeha i da se postepeno stvaraju kapitali koji traže plasman tako,·da vlada može da računa sa povolinim raspoloženjem tržišta kapitala za nove zajmove. Sve to zajedno sa deviznom politikom pomoglo је da lira nije pošla putem funte sterlinga, i da je od početka rata pala svega za 4%0 prema dolaru. Važan izvor prihoda za pokriće budžetskog deficita ie našla vlada u porezima na ratnu dobit onih industriskih grana koje imaju Visoku konjunkturu zbog rata, kao na pr. rudnici žive itd.

e=—

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Због ратних прилика у свету престала је могућ-

ност набавке рицинусовог уља или рицинусовог семена у.

иностранству. Због тога се јавила потреба да се развије код нас производња рицинусовог семена до те мере како би се потпуно подмириле наше потребе. У том циљу Призад је ових дана повисио откупну цену од 420 динара на 470 динара за 100 кгр. рицинусовог семена а приликом бербе има изгледа да се ова цена и повећа.

— Откупна цена за памук 1940 год. одређена је 26 динара за килограм чистог влакна (квалитативног памука), а за памук слабијег квалитета 20 динара. Банској управи у Скопљу додељено је 120.000 динара за набавку памучног семена и друге потребе да би се унапредила производња памука, а из памучног фонда одобрено је 120 хиљ. у исте сврхе.

— Министар пољопривреде овлашћен је да употреби своту од 1,5 мил. динара из зајма код Државне хипотекарне банке за откуп земље по закону о насељавању јужних крајева.

INDUSTRIJA

— У вези са подацима о светској производњи наикла која је изнела у 1939 години 115 хиљ. тона констатује се да се никл троши у ове сврхе: за легуре са челиком око 60%, за легуре са бакром око 1097, за производњу Монелметала око 10%, за галванотехничке сврхе #/, за ливено гвожђе легирано са никлом 3%, за ватроотпорне легуре 30%/o, за никлову бронзу 2%, за хемијску индустрију 1% и 3% за разне друге сврхе,

— U Beogradu je osnovan »Gvožđar« a. d, Glavnica iznosi 1,1 mil. din. Baviće se izradom i opravkom mašina, sprava, alata, okova itd.

— Због тешкоћа око набавке сировина обуставила је рад текстилна фабрика Боре Ристића и Милошевића из Земуна.

: — На годишњој скупштини Савеза индустрије сапуна тражено је да се при министарству трговине и индустрије оснује саветодавни одбор за индустрију сапуна ка-

ко би се сва питања решавала у сарадњи са претставницима ове индустријске гране. Тражено је да се-питању сировина потребних за индустрију сапуна посвети потребна пажња како не би дошло до оскудице и обуставе рада у овој индустрији. j : — Prema saopštenju Savetodavnog odbora za (екstilnu industriju, sekcija za pamuk i svilu, pri Zavodu za unapređenje spolinz trgovine odobrila je Narodna banka za tromesečje apri—- juli uvoz sirovog pamuka u iznosu od 5,118.000 kilograma. Od ove količine domaće predionice izradiće oko 4,6 mil. kgr. pamučne pređe. Cena pređi određena je na 33,50 din. za kgr. franko predionica uz plaćanja u gotovom bez skonta. | У

TRGOVINA

— У 1988 години смањио се наш увоз из Грчке према 1938 години за 18,7%/« по количини и 12,3% по вредности. До овога смањења је дошло због опадања увоза памучних предива, сувога грожђа и смокава. Повећање увоза забележено је код калофонија и морске соли.

— Ново закљученим трговинским уговором између Енглеске и Шпаније регулисано је питање плаћања заосталих зајмова које је Шпанија закључила у Енглеској. Шпанска влада је признала право Енглеској да врши слободну експлоатацију оних сировина у којима је ангажован енглески капитал. Исто тако овим уговором регулисан је начин довоза у Енглеску из Шпаније: живе, бакра и никлене руде.

— Од 1 септембра 1939 године па до 1! марта 1940 године скочиле су цене памуку и то: сировом памуку. „мидлинг' американски за 47%, истом памуку египатском „Киза“ за 489, памучном предиву американском 1/40 за 55% а вуненим предивима за 35—65%.

— Generalna direkcija državnih želježnica odbila je zahtev pretstavnika rudnika ugljia koji su tražili da sa cene uglju povećaju za 20—295%o prema cenama ma početku 1938 godine koje su još uvek na snazi i po kojima se lif j ugalj Generalnoj direkciji. Pošto generalna екс