Народно благостање

Страна 220

су да обављају послове у вези са прибирањем државних прихода. Министар финансија има право контроле рада бановинских органа по пословима које ови обавља ју за државу. Он врши ту контролу преко државног. фи“ нансијског инспектора у Загребу и одељења за врховну контролу. Он може у тим пословима давати бановинским органима потребна упуства и обавезна тумачења.

САОБРАЋАЈ |

—- Генерална дирекција државних железница донела је решење да се пошиљке одређене за Чешко-Моравски Протекторат морају франкирати у предајној станици до југоисточне границе. Под франкирањем подразумева се подвоз са укупно свима железничким трошковима. Ово решење: важи како за вагонску тако и за робу у комадима. — Француска је за своје потребе наручила у Бел. гији 7 хиљ. теретних вагона а ради сео погодби још за 2- хиљ. што би укупно чинило 9.000. ;

— Италија је ставила на расположење 6 хиљ. вагона за превоз угља жељезницом из Немачке у Италију. Ова вагони поред оних које је ставила на расположење и Не: мачка треба да омогуће транспорт око 1 мил. тона угља месечно сувоземним путем. Рачуна се да је Немачка до сада излиферовала Италија око 60/ од укупне годишње потрошње угља у Италији која износи 15 мил. тона. Са новим испорукама сувоземним путем рачуна се да ће се овај капацитет попети на 85%.

— На годишњој скупштини Земаљског савеза аеро: наутичке индустрије расправљано је о тешкоћама на које наилази наша аеронаутичка индустрија приликом добављања већег дела потребних сировина, полуфабриката и готових предмета за израду авиона из иностранства. На: рочито је указано на тешкоће приликом добављања из неклириншких земаља. Да би се земља обезбедила од иностранства треба радити на развијању и унапређењу наше домаће ваздухопловне индустрије која сада има у земљи пет фабрика авиона, једну фабрику авионских мотора и 30 фабрика ваздухопловног уређаја. Авиони који се израђују у главном су енглеских типова. У резолуцији се између осталог тражи да се ваздухопловној индустрији посвети највећа пажња, да се што пре приступи решењу проблема планске индустријализације, да се у циљу потпуне еманципације од иностранства приступи подизању индустрија за израду ваздухопловно-помоћних предмета и да се за све државне поруџбине ваздухопловног материјала у земљи усвоји овај начин плаћања: 50% код потписа уговора, 30% код набавака, а остатак од 2072 код испорука.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Управа Удружења индустријалаца у Београду У свом извештају на годишњој скупштини истиче да је рат затекао нашу земљу са малим резервама сировина. Рат је изазвао низ тешкоћа. Поремећени су кредитни основи, роба се мора плаћати унапред. Банке су рестрингирале кредите и тако је привреда остала без кредита када јој је најпотребнији. Крајем године прилике су се нешто поправиле. Извозна трговина забележила је значајне успехе. Рударска производња је јако порасла а тако исто и топионичка. Извоз сировог железа достигао је рекордну висину за последњих 10 година. Снабдевање домаћег тржишта металима било је углавном добро. Број запослених радника је био већи него 1938 и то у металној, машинској, хемиској и индустрији хране и пића а смањио се у дрвној, текстилној и индустрији за прераду коже и гуме. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

·___Бр. 14

— У Алжиру су као и у Француској предузете мере у циљу ограничења потрошње меса. Од почетка рата гувернер Алжира је спојио разне службе из области при: вреде тако да је створена главна дирекција алжирске привреде која стоји у уској вези са војним властима. Ова установа има три одељка: за пољопривредну производњу, за снабдевање и трговину и за пољопривредни кредит и «олонизацију.

· — У: Белгији је предузета акција да се на место стонзг грожђа чија је култура услед ратних прилика по-, стала нерентабилна почне са производњом поврћа и то: грашка, лука, купуса, салате и парадајза. До сада је Белгија увозила знатне количине овога поврћа што се треба у будуће избећи са пројектованом преоријентацијом у пољопривредној производњи,

КОЊУНКТУРА

— Према извештају Љубљанског Оузора у јануару 1940 било је 89.944 осигурана радника, за 287 више него у истом месецу 1939. Пораст је забележн код индустрије за прераду коже и њених сурогата за 1037, грађење железница и путева за 722 и јавног саобраћаја за 514 а пад у текстилној индустрији за 434, хране и пића за 278 и камена и земље за 242. Према децембру 1939 број осигураника је знатно опао (за 9133), Разлог је у првом реду јака зима, а то се види и по гранама код којих је забележен, а које су скоро све сезонског карактера: грађевне за 2189, шумско пиланске за 1074 и камена и земље за 1038, али је пада било и код текстилне за 509, прераде кожа и њених сурогата за 303 итд. Пораст је забележен једино код кућне послуге за 102. | _

РАЗНО

— За потпретседника управног. одбора Привилеговане аграрне банке постављен је г. Војин Ђуричић, претседник Београдске општине,

— За претседника Силоса а. д. изабран је г. Милан Новаковић, а за заменика г. д-р Миленко Марковић.

Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

„Југословенски челик“ а. д. Сарајево, упис чланова управног одбора г. г.: д-р Рудолфа Матеше, Салиха Мешића, Ахмеда Капетановића, Милана Мичића, д-р Крешимира Кристића и Бранка Баћа, — Загребачка индустрија свиле д. д. Загреб, упис промене 5 4 друштвених правила. — Југогума а. д. Београд, упис преноса друштвеног седишта у Загреб и промене 55 2 и 27 друштвених правила.

Зборови акционарских друштава

29 март — „Елза" паромлин д. д, Стари Микановци (редован).

30 март — Хрватска посавска банка д. д; |I (редован).

5 април — „Стеауа' завод за штедњу и DAT де До

Владимировац (ванредан). 8 април — Пилот д. д. за _ IpabePn7 индустрију, Загреб (редован). 10 април (редоваћ). 11 април — Жељезо-прометно д. д, Загреб (редо— „Текста“ д. д. за текстилну производњу, Загреб

Блектрична централа додо Ред

ван).

(редован). 14 април — Херцегновска банка д. д, Херцегнови

(редован). — Српска “штедионица д.Дд., Ердевик: (редован).