Народно благостање

6. април 1940,

iz uredništva | 17

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. · ___

__ Страна 211.

ргха ут ттааст га 19040/41 добити 21 ко јака diram ea?

L ISPAŠTANJE JUGOSLOVENSKOG NARODA

U Jugoslaviji žive tri naroda, od kojih se jedan moli Bogu ali ne veruje u njega; drugi niti se moli niti veruje u njega, a treći se ne moli, a veruje u paganske svece. Inteligencija se klanja bogohulitelju Volteru, a sveštenstvo vodi politiku.

Bog, koji je spor ali dostižan, u letu svome 1940 odluči da kaštiguje taj narod: U tom cilju mu je prvo poslao mraz od koga su pucali drvo i kamen i koji je

IL. PROTIVUSTAVNOST UREDBE

Na dan 31 marta t. g. kad je isticao budžet za 1939/1940 god. sazvao je g. dr. Šutej, ministar Нпапsija novinare u svoj kabinet i saopštio da će sutra biti odštampana Uredba o dvanaestinama za april-juli 1940/ 41 god. i dao im sledeću izjavu koju je nazvao ekspozeom uz budžet i finansiski zakon. Pre svega |e izjavio svoje žaljenje što u tome aktu nije mogla Narodna skupština da podeli sa vladom odgovornost. To još mnogo više žali jugoslovenski narod zbog toga što, po našem dubokom uverenju, ni najmamelučkija skupština ne bi prihvatila taj budžet. To je politička strana pitanja. Kod pravne g Ministar nije imao ništa da primeti. Mi međutim smatramo da je ta uredba protivustavna. U tekstu se ona zasniva na čl. 103 i 116 ustava. Po čl. 103 kad je raspuštena Narodna skupština može kruna da produži istekli budžet |aš za četiri meseca. To ovde nije slučaj; budžet iz 1940/41 god. nije produžen, već je izrađen nov. Svaka i najmanja promena u postojećem budžetu čini primenu čl. 103 ustava nemogućnom.

Još manje se može primeniti čl. 116 Ustava. koji glasi: - , . „U slučaju rata, mobilizacije, nereda i pobune, koji bi doveli u pitanje javni poredak i sigurnost države ili kad su do te mere uopšte ugroženi javni interesi, Kralj može, u tom izuzetnom slučaju, ukazom na-

rediti da se privremeno preduzmu sve izvanredne, ne-

ophodno potrebne mere u celoj Kraljevini ili u jednom delu nezavisno, od ustavnih i zakonskih propisa. Sve izuzetno preduzete mere podneće se naknadno narodnom prestavništyn na saglasnost”. 0 O

Stanje koje predviđa taj propis ustava ne postoji. Narodna skupština ne postoji ne zbog više sile, Već zbog toga što je tako htela kraljevska vlada. Ona je isto tako imala mogućnosti da stvori skupštinu pred činjenicom da je 1 aprila imao da stupi hov budžet u život. G. Ministar, i ako ni jednom rečju me dodiruje pravnu strani ovog4 akta, već, verovatno s obzira na osustvo skupŠtinč radi podele odgovornosti, navodi sledeća dva razloga žbop čega se moralo poći ovim putem: interes zemaljške odbrane i potreba preuređenia države. Po našem skromnom mišljenju ni jedan od ova а уд: та216-

-Umištio mnogo rastinja od koga narod živi. Potom je poslao potop, koji je pokrio jednu trećinu najplodnije zemlje.

# Zlo nikad ne dolazi usamljeno. Na ova ispaštanja od Boga došlo je jedno od ljudi. To je budžet za „1940/41 god. Po njemu narod ima toliko da da na ime dažbina da mora da osiromaši. Protiv kazne božje nema "leka, ali protiv zla od ljudi ima. Zavisi od čoveka hoće li se braniti.

O BUDŽETSKIM DVANAESTINAMA–

ва ne važi. Zna se da se 20—40% državnih izdataka švrši.na osnovu Vanrednih i naknadnih kredita, kredita koji nemaju nikakve veze sa budžetom. Po našem ra.čunu tih je kredita u budžetskoji godini 1939/40 .bilo "4 milijarde dinara. Za prva četiri meseca budžetske "god. 1940/41 povećani su izdaci Ministarstva vojske i mornarice za 317 miliona dinara. Ova je suma mogla biti odobrena putem vanrednih i naknadnih kredita, ko„jih će i u ovoj godini biti vrlo mnogo. Jedan veliki deo

kredita zemaljske odbrane odigrava se uopšte ovim pu-

tem. Prema fome to nije mogao biti uzrok za gaženje "ustava. Tom prilikom neka nam je dopuštena jedna primedba opšteg karaktera, a u vezi sa interesom zemiljske odbrane. Za vreme apsolutizma svaka je državna „mera pravdana jednim istim argumentom: državnim "razlogom. Kod nas se u poslednje vreme počela svaka mera da pravda interesom zemaljske odbrane. On smeta da se izvrši demokratizacija zemlje, on nalaže dra„konske reforme, on je kriv što je ovaj budžet donesen „protiv ustava itd. Mi mislimo da se sa ovom praksom treba da prestane. Zemaljska odbrana tfeba da stoji "iznad politike. Ne treba zaboraviti na staru sociološku "istinu po kojoj su za poslednjih tri hiljade godina rđave vlade sve svoje neuspehe na političkom polju pravdale :defetistima, a na ekonomskom špekulantima.

1. __јо5 manje možemo da. prihvatimo atgument izvučen iz potrebe preuređenja države. Hrvatska banovina kao samostalna država funkcioniše već sedam meseci bez finansiske samostalnosti. Mi se potpuno, slažemo s tim da banovina mora dobiti i svoju finansisku samostalnost, ali je ipak zato mogla da produži još četiri „meseca, da finasira na isti način. u toliko pre što 260 mil. dinara kredita, još nisu mogli biti. njej ·dodeljeni usled nedovršenope preuređenja. Budžetsko pravo je naj„važnija prerogativa naroda. Narod može privremeno izvesna svoja prava da. ustupi vladi. Ali ako narod ni u „budžetu nema, da kaže ni reči, onda je to najstrožiji oblik diktature. Za nas u Jugoslaviji to nije ništa novo; novo je samoto da tim putem ide Hrvatska: seljačka stranka. Neka se ne iznenadi ako joj jednog dana doviknu, da je ona hrvatska, pomalo- seljačka, ali nikako

_ demokratska,

ML ORIGINALNE FINANSISKO-POLITIČKE MAKSIME G. D-r ŠUTEJA ·

· Po sebi se razume da g. Ministar nije propistio da u svom ekšpozžeu pomeđe svoju poresku feformt

koju je kritika uništila. G. dr. Šutej je podvukao

svojim kritičarima: »šta bi rekla gospoda da smo pri-

“Stupili prinudnom zajmu? Kako bi izgledala gospoda kritičari kad bi morali jedan deo svog: dohotka da po-