Народно благостање

6, април 1940.

potrebe. Ostala povećanja državnih rashoda posledica su ovlašćenja iz finansiskog zakona za 1939/40 godinu i raznih specijalnih zakonskih i ugovornih obaveza, nastalih u toku ove budžetske godine. Sva ova povećanja imaju obavezan, neizbežan karakter, jer su ranije već stvorena odnosnim pravmim propisima ili ug:ovorima, a ovim dvanaestinama su samo morala biti obuhva– ćena«. Time su opravdavali povećanje rashoda i prethodnici sadašnjeg ministra finansija, a to će ponoviti i onaj koji dođe na mesto njega.

Sasvim je prirodno da se očekuje povećanje rashoda kad su preduzeti od ranije mnogi radovi koji se moraju da dovrše. Ni kod javnih radova, koji se finansiraju zajmovima, nije drukčije. Prema tome odluka koja je donesena da se vrše samo oni radovi koji su u interesu narodne odbrane, ne znači ograničavanje rashoda, nego drugi raspored.

Ove godine treba računati sa povećanjem činovničkih prinadležnosti zbog skupoće. Činovnici postavljaju zahtev za povećanjem već nekoliko meseca, i sudeći po odgovorima koje su dobile njehove delegacije i po izjavama nekolicine ministara, vlada priznaje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 213

opravdanost tih zahteva, a nije im udovoljila samo zato što ne može da nađe pokriče za 800 miliuna koliko je najmanje potrebno u tu svrhu. I ministar finamsija u svom razgovoru s novinarima rekao je da bi bilo potrebno najmanje 770 miliona za povišice i da bi vlada toliko dala kad bi to bilo dovoljno za godinu dana. Skupoća raste tako da i ovaj iznos može da bude premalen dok se vlada odluči da odobri povećanja. A kao i svake godine valja računati sa nepredviđenim rashodima. Poplave velikih razmera pretskazuju da će državna blagajna biti angažovana velikim iznosima oko pomaganja poplavljenih. Kakva će biti godina posle ovih poplava i posle velikih mrazeva u jesen 1939 koji su oštetili ozime useve, to se još ne može ni predvideti. Država će morati da potpomaže u novcu i naturi više nego prethodnih godina koje su bile relativno dobre. Na kraju, skupoća koja iz dana u dan raste, učiniće da mnogi predviđeni materijalni rashodi, koji se moraju

izvršiti, budu mnogo veći. Činovničke prinadležnosti,

pomoć poplavljenima i pasivnim krajevima i povećanje rashoda zbog skupoće mogu da nametnu državi preko milijardu dinara novih izdataka. Tako dolazimo na kraju do ukupnog iznosa rashoda oko 21 milijardu dinara.

V. KAKO G. MINISTAR OBJAŠNJAVA POVEĆANJE RASHODA

Da se vratimo na redovni budžet države i banovine. Rashodi iznose 16,046, a kad se od toga odbije 300 mil. rashoda banskih uprava, ostaje 15,750 mil. ili za 2,800 mil. više nego što je predviđeno 19309/40. Otkuda toliko povećanje rashoda? Prvo zbog izvanrednih prilika u svetu rashodi vojske povećani su za 936 mil. za godinu ili za 312 miliona u prvoj trećini budžetske godine.

Drugi razlog je vladina personalna politika. Ministar je izrazio mišljenje da je država dužna, da u ovakvim prilikama kao što su sadanje otvori nova činovnička mesta, da bi dobili hleba mladi ljudi koji svršavaju škole i ostaju na ulici. Ovo je sasvim novo shvatanje. Država u pravilu uzima činovnike po potrebi službe. Kod nas je odavno postupano drukčije, da su činovnička mesta deljena iz partisko-političkih interesa i tako smo došli do ogromnog broja državnih službenika, da se pre moglo kazati za državu da je činovnička nego seljačka. Stara praksa produžava se pod novim топушта. Usvajanjem ovog principa da država treba da da hleba nezaposlenim intelektualcima moglo bi se dogoditi da ona dobije toliki broj kandidata da neće biti hleba ni za jednog dovoljno. Kad bi bar mofiv ovakve politike bio opravdan! Međutim, ne leči se nezadovoljstvo korom hleba. Ko poznaje mentalitet naših činovnika mora da se začudi oštrici rezolucija koje su donošene na skupštinama za povećanje prinadležnosti, a to su oni koji su već dobili svoju koru hleba. Pošto nije mogla da nađe pokriće za povećanje prinadležnosti, iako je uviđala potrebu, vlada je time priznala da ne može

VI. KAKO MINISTAR FINANSIJA MISLI

Ministar finasija, kod donošenja budžeta rashoda ima dve podloge na osnovu kojih mora da se odlučuje hoće li da poveća rashode i za koliko. To su prihodi tekuće budžetske godine i stanje narodne privrede Da vidimo koliko su oboje opravdali povećanje rashoda Za 2,8 mil. | Za prvih deset meseci budžetske 19309/40 godine prihodi su izneli 10,522,3 mil., za 2,5% manje od predviđanja, odnosno za 3,1% više nego što. je ostvareno

"да da dovoljno hleba činovnicima koji su već па пје-

nim jaslama. Zar prestavlja neki izlaz iz te situacije, ako se činovničkom proletarijatu doda nov broj. Biće samo potrebno da se većem broju njih povećaju kasnije prinadležnosti.

Treći razlog povećanja rashoda je skupoća. Go-

=voreći o materijalnim rashodima pojedinih ministarsta-

уа ministar finansija i sam priznaje da su oni povećani

zato što je poskupeo materijal ili skočile nadnice.

Četvrti razlog je povećanje službe državnih dugova. Povećanje je došlo regulisanjem plaćanja po nekim starim dugovima, i službom duga po novim regu-

'larnim i neregularnim emisijama. U regularne emisije

spadaju 6% obveznice zajma za javne radove. Na taj način rashodi koji se jedne godine vrše van budžeta,

'izazivaju sledeće godine povećanu službu duga u bu'džetu. Nerazumljivo nam je da je za službu Blerovih zajmova povećan rashod za 37,4 mil., zbog skoka do-

lara prema dinaru, kad i sam g. ministar finansija priznaje da je kurs ostao stabilan. Na kraju, peti razlog je pojava budžeta banovine

Hrvatske. U prvom broju kazali smo da je administracija jedinstvene države skuplja. Prvi budžet banovine „Hrvatske dokazao je to. Država joj ustupa za prvu trećinu budžetske godine oko 260 miliona za stvari koje su prešle iz državne u banovinsku nadležnost. Za

godinu dana to iznosi 780 miliona. Ako se tome doda

300 mil. rashoda banovinskih uprava dobijamo 1.080.

Budžet banovine Hrvatske iznosi 1,451 mil., ili za 370 mil. više nego što je do sada trošeno.

DA POKRIJE POVEĆANE RASHODE

prihoda u istom periodu prethodne budžetske godine. Da ništa drugo nemamo ovo je dovoljno. Prethodnik ministra finansija precenio je poresku snagu zemlje kada je predvideo prihode u iznosu od 12,9 mild., jer oni nisu za prvih deset meseca dali koliko je. predvi=

"Фепо. Ме verujemo da se situacija popravila u poslednja

dva meseca budžetske godine, jer oni su sezonski slabiji, a ove godine utoliko slabiji što je bila jaka zima i poplava. A kao što je ministar finansija priznao, pod-