Народно благостање

Страна 214

bacivanje je mnogo veće, zato Što januar nije doneo 93 miliona, koji su bili predviđeni na osnovu poreske reforme. Za godinu dana ova povišenja poreza treba da donesu oko 1100 miliona. Ministar flinasija mogao je s pravom da računa na njih kod povećanja rashoda, ali ne s celim iznosom, nego za onoliko manje za koliko su oprošteni ili smanjeni porezi izvesnim kategorijama poreskih obveznika. Ne znamo za koliko su time smanjeni državni prihodi, ali uzećemo da ostaje jedna milijarda. ·

Međutim, ta milijarda ne ostaje ministru finansija cela. Ovi povećani prihodi dolaze od onih poreskih oblika koji su po prenosu finansiske nadležnosti na banovinu Hrvatsku pripali njoj. Prema tome, na ovim povećanim prihodima ministar finansija nije smeo da mnogo zida. | . _ ___Konjunktura još manje opravdava povećanje rashoda. Ministar finansija u prvom ekspozeu, iako mije izložio stanje naše privrede, spomenuo je ipak nekoliko momenata koji pokazuju da perspektive nisu ružičaste. Već po samom pravilu da posle debelih dolaze mršave godine ne može niko da bude optimista na početku 1940 godine, pogotovo kad se uzmu u obzir prilike u svetu. Već u toku 1939 došlo je do popuštanja naše konjunkture, a rat će da pokvari i ono što još sada ide дођго. Ра сШтато екзроге:

»Privredna delatnost u svetu i kod nas razvija se pod neposrednim uticajem rata, koji se vodi između politički i ekonomski najjačih država u Evtopi.

Izbijanje ovog rata značilo je za zaraćene države stavljanje privrede na ratni plan, radi osiguranja pobede, a za neutralne prilagođavanje ratnim prilikama radi zaštite svojih vitalnih interesa. Kod zaraćenih se više ne postavlja pitanje kako da se održi privredni prosperitet, već kako da se najbolje iskoriste privredna sredstva zemlje za što bržu i potpuniju pobedu. Slično pomeranje u ekonomskim ciljevima može se primetiti i u privrednoj politici svih neutralnh država. Ni one više ne teže, bar za trenutak, poglavito unapređenju svojih nacionalnih privreda, nego više uklanjanju štetnih i tieških posledica rata čije težište za sada leži upravo na ekonomskom polju.

Glavne teškoće, s kojima se neutralne države bore sastoje se u popuštanju kurseva, u povlačenju uloga na štednju, u teškom opskrbljivanju industrije potrebnim sirovinama, u porastu cena, u povećanju premija 0оз19ranja i transportnih troškova, u povećanju državnih rashoda, kako usled sve većih potreba tako i usled visokih cena itd. Sve ove teškoće izazivaju sve veću intervenciju države u privredi i neminovnu potrebu povećanja poreskih tereta, kao i opadanje životnog standarda za narednih nekoliko godina. Problem skupoće, uprkos sprovođenju kontrole nad cenama i uvozom odnosno izvozom, pretstavlja opštu i ozbilinu brigu«.

Stanje naše privrede pre zahteva da se odlučno

= Ф

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 14.

misli na ograničenje rashoda. Međutim, štednja nije došla do izraza. Znači da između samog budžeta i ekspozea nema veze. Ne razumemo zašto se onda finansiska birokratija uopšte trudi unoseći konjunkturna razmatranja u ministrov ekspoze, osim ako njegovo sastavljanje nije postalo moda kojoj treba udovoljiti.

Videli smo da se rashodi penju na 21 milijardu. Koliko mogu da donesu prihodi? Protekle budžetske godine predviđeni su bili sa 12,9 milijardi. Kao što smo videli, ohi su podbacili, ali ako povišenje poreza donese za poslednja tri meseca budžetske godine oko 300 miliona, onda bi prihodi mogli da iznesu koliko su bili predviđeni na početku budžetske godine. Dopuštajući, a to je najbolji slučaj, da i ova. godina donese isto toliko, plus milijarda povišenih prihoda, to bi iznosilo 13,9 milijardi. Ostaje u redovnom budžetu nepokriveno oko 1,8 milijardi, a kad se uzmu u račun i vanbudžetski rashodi ostaje ministru finansija da nađe još 7 milijardi preko poreskih prihoda.

Ni prihodi iz prošle godine, ni povećanje poreskih tereta, ni stanje narodne privrede ne obećavaju da će se za povećanje rashoda naći pokriće. Gotovo se dobija utisak, da o pokriću i nije vođeno računa. ]I doista ekspoze je u tom pogledu prazan, iako bi moralo da se najviše posveti baš tome, odakle će se pokriti toliki novi rashodi. Mala je uteha što je kod izvršenja budžeta preporučena štednja, da se potroši samo 85% predviđenog. Ako postoji mogućnost da se samo jedan procenat štedi, trebalo je štedeti kod domošenja budžeta. Troši se onoliko koliko se nađe novaca. A kad se zagazi u velike rashode onda se nalazi novac i tamo odakle ga ne bi trebalo uzimati. Tako je iz godine u godinu, pa žašto da ne bude i ove. Izgleda dakle da se kod povećanja rashoda rezonovalo samo računski, a ne екопотski. Ako su rashodi ispali za nekoliko procenata veći, onda i prihodi treba da budu za toliko povećani.

Ovakvo računsko rezonovanje kod povišenja prihoda ne vodi računa o ekonomskim posledicama povišenja prihoda. Privreda odvaja od sebe dajući državi. Kad tereti pređu izvesnu meru poreski tereti imaju za privredu posedice kao i veliki gubitak krvi po organizam. Računski se lako mogu da predvide veliki prihodi. Ali ako se oni uzmu dešava se kao kod radnika koji radi preterano dugo vremena da toliko istroši svoje radne snage da ne može više da je obnovi, i onda u dužem radnom vremenu Obavlja manji posao nego u kraćem. Preterani tereti mogu da dovedu do (оса да ргезаћии izvori poreza koji su bili jaki.

Problem je teži utoliko što će godina doneti nove nepredviđene rashode, i biće potrebno da se nađu novi prihodi. Ministar finansija sam je upozorio na to, a mi znamo da se od već četiri meseca noši mišlju da uvede porez na imovinu. Međutim poslednje povećanje poreza prestavlja stvarno prvi porez na imovinu. Kako bi se tek podneo drugi!

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

e a ——— JV финансијском закону 34 1939/40 maro је овлашћење министру пољопривреде да путем уредбе регулише производњу и трговину хмељом. На основу тога у априлу прошле године израђен је пројект Уредбе који је достављен свима интересентима на мишљење. Најзад, после годину

Хмељ под забраном

дана борбе интересената, углавном трговаца овим артиклом, донета је Уредба о хмељу. Тиме је поред пшенице, стоке, свилобубе, уљарица, сувих шљива, памука и опијума у погледу производње и уновчавања још један аграрни производ дошао под директањ утицај власти; · i Режим који је примењен на хмељ разликује се од режима под којим се налазе остали аграрни производи.