Народно благостање

6. април 1940.

У погледу регулисања производње примењен је режим који. важи за производњу опијума. Министар пољопривреде, на предлог хмељарских удружења, одређује — проширује или умањује — засађену површину хмељем. Повећавање односно смањивање врши се сразмерно у свима про-

извођачким резнима према стању које ће се установити:

концем априла ове године. Површине које тога дана буду установљене моћиће се убудуће повећавати само у хмељарским реонима означеним у уредби. Хмељарници који се налазе ван тих реона убудуће моћи ће се обнављати, али не и проширивати. Предвиђена су три реона; штајерски, подунавски и хрватски са три среза. Свака промена. у засађеној површини доставља се надлежној власти, а за проширење садње мора се претходно тражити дозвола. Хмељ засађен без дозволе има се, на позив првостепене власти, извадити у року од 30 дана. А ако се то не учини онда управна власт наређује чупање и кажњава власника. Из Закона о радњама пренет је принцип принудног удруживања који ће се применити на произвођаче хмеља оснивањем хмељарских удружења за сваки реон. Ова удружења претстављају помоћне органе бановинских хмељарских комисија у чију надлежност спада спровођење“ уредбе. Бановинске комисије сачињавају претставници власти, три претставника хмељарских удружења и један претставник трговаца хмеља односног подручја. Сав произведени хмељ пре но што се пусти у промет мора да буде сигниран са назнаком порекла хмеља, а према томе и квалитета.

Уредба обавезује произвођаче на плаћање 1% остварене продајне цене хмељарском удружењу. Закључком скупштине удружења овај проценат може да буде повећан највише на 2%. Према извозу у 1989 на бази 1% приход удружења био би око милизн динара односно 2% два милиона. Уплату овога износа не ври произвођач, већ га купац одбија продавцу и полаже хмељарском удружењу. Приход од тога служи покрићу расхода удружења. А из прихода од новчаних казни образују се фондови код удружења чија ће се средства употребљавати за регулисање цене · хмеља.

Од свију одредаба најинтересантнија је последња о фонду за регулисање цена. Приходи фонда састоје се искључиво од новчаних казни. Фондови су аутономни тј. у сваки фонд уноси се приход његовог подручја. То значи да ће бити и различитог износа. А како немају никакав сталан приход питање је да ли ће икада доћи до већих средстава. У сваком случају са таквим фондовима не може се ни мислити на било какву акцију за регулисање цена. Уместо тога требало је предвидети да средства ових фондова служе обештећењу интересената у случају редукције засађене површине што је уредба пропустила,

Хмељ у нашој аграрној производњи претставља сектор чисто капиталистичке привреде што значи да се производња равна искључиво по принципу рентабилитета. Од укупне производње 3—5% потроши се у земљи, а све остало упућено је на извоз. Према томе рентабилитет производње зависан је од коњунктуре извоза. У 1929-32 хмељ је доживео праву катастрофу. После тога наступило је ограничење производње у целом свету, а у времену 19351939 производња је била прилично стабилна. Код нас последњих година засађена површина показивала је тенденцију ширења (у 1937/38 било је засађено просечно 3.250 ха према 2.500 ха претходних година). До тога је дошло због могућности извоза у С. А. Д. које су, због нерегулисаних трговинских односа са Немачком, куповале наш хмељ. Тај фактор међутим није оправдао оптимизам дугог рока с обзиром на стално повећавање производње у С.А. Д. С друге стране није било никаквих изгледа да би коњунктурни

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 218

фактори могли ускоро да изазову повећање потрошње пива у свету, односно тражње хмеља. Дакле, није било разлога за несметано повећавање производње хмеља која је врло лако понова могла да доведе до хиперпродукције а катастрофе цена односно апела на државну касу за помоћ. Такво стање на почетку прошле године учинило је актуелним питањем хмеља и изазвало овлашћење за доношење Уредбе о регулисању производње и уновчења.

У садашњој ситуацији не осећа се потреба за уред“ бом. Од ширења производње нема опасности, јер су скочиле цене свих пољопривредних производа међу којима има и знатно рентабилнијих од хмеља којима ће се произвођачи радије окренути него ли хмељу који, сем тога, захтева и далеко веће инвестиције. Поред тога у осталим европским произвођачким земљама, а нарочито У Немачкој спроведено је ограничење засађене површине за 30% да би се повећала површина под другим, много потребнијим културама. Због тога опасност хиперпродукције знатно је одложена, све до нормализовања политичких прилика у свету. С обзиром на то Уредба о хмељу за сада остаће без икакве практичне вредности, сем што ће се образовати хмељарска удружења и убирати допринос од 1% за њихово издржавање.

mean ата lJredništyu »Narodnog ВЈавоstanja« je materijalno nemo gućno da savlada stručno i na osnovu dokumenata ogroman zakonodavni materijal u oblasti državnih dažbina. Nemci bi za to kazali da je to zakonodav= stvo došlo pod Schnelipresse. Mi ćemo kratko da referišemg neke od najvažnijih reformi u toj oblasti, od kojih one koje pretstavljaju olakšanje nisu olakšanje, a druge pretstavljaju ogromno povećanje. -

Londžalo se o ublaženju poreza tri meseci i sve je to urodilo plodom, koji se može da karakteriše sa nekoliko reči: kod neposrednih poreza ostalo je sve po starom. Materijalno-pravne izmene su beznačaine, a formalno još mnogo beznačajnije. Mi činimo kratak referat o tome po dužnosti. Kod kućarine ublažena je jedna grubost u pogledu roka za oslobođenje kad kuća nije izdata. Kod čl. 49, koji je najgori u celom zakonu, izbrisan je jedan apsurd, naime da se smatra kao domaći poreski obveznik strano preduzeće koje snabdeva jedno domaće robom sa 50% Veliku je larmu podigla komorska birokratija pretstavljajući kaQ Ogroman uspeh izmenu čl. 53, po kojoj se oslobađa poreza 6%/0 poreske osnovice (a najviše 60.000 din.) poreski obveznik koji sam vodi radnju. Stilizacija je nemogućna; govori se O oslobođenju »oneroznih« izdataka za vođenje posla iz čega izlazi da bi poreski obveznik morao da dokaže da je imao te izdatke. A međutim, u novinama je pretstavljena stvar tako da se u svakom slučaju 6%o poreske osnovice oslobađa. U stvari, to bi trebalo da bude nagrada za lični trud poreskog obveznika koji sam vodi radnju. Ništa se ne govori, međutim, o slučaju, ako više ortaka vode istu radnju. Kod čl. 53 a), kojim se uvodi obavezno vođenje knjiga kod tečevinaca, po*> dignut je minimum kod inženjera-preduzimača na 4 miliona dinara.

Kod istog člana propis o pravu poreske vlasti da odbaci knjige poreskog obveznika, ako posumnja u njihovu verodostojnost (o čemu smo mi svojedobno opširno pisali) donesana je izmena da je poreska vlast dužna da saopšti to svoje gledište poreskom obvezniku i da ovaj ima pravo da se žali Finansijskoj direkciji. Ova rešava u poslednjoj instanci. Nikakva promena nije ovde donesena. Između Poreske uprave i Finansijske direkcije u pogledu duha i načina primene zakona nema nikakve razlike. Tek inatance posle Finansiske

Novi nameti

пена ai acraessop sram