Народно благостање

13, април 1940,

је predviđeno da vrhovno telo vodi izvesnu politiku cena i da ih gde ie mogućno- propiše „jedinstveno za celu zemlju. Bansko poverenstvo, može da propisuie cene obavezne za teritoriju banovinz. Maksimalne cene Ministarstva trgovine i industrije i Banovinskog povjereništva ne moraju dakle da budu jednake, a time je otvorena mogućnost, da ceo sistem cena opet bude prelomljen. Unutrašnja trgovina spada u nadležnost Banske vlasti, pa prema fome i nadležnost kontrole cena. Ali ovo je slučajno jedno od onih ekonomskih pitanja koja se mogu da rešavaju samo jadinstveno. Jedinstvenost treba da bude stvarna, a ne mora da bude i formalna. A za stvarnu dovolino је da postoji izvesna saradnja između banske vlasti i ministarstva za trgovinu i industriju, koju će obe strane smatrati obaveznom. Trebalo je zato da u obe Uredbe uđe da će se vrhovna tela za kontrolu cena konzultovati kod svake odluke koja nema lokalan značaj.

Отинте карактеристике Kpeтања цена у марту су следеће: тенденција пораста про5 дужила се на целој линијин код цена на велико и на мало. Више су порасле цене на велико него на мало. Процентуални пораст и цена ла велико и на мало био је знатно већи од онога у фебруару. Изузетну појаву претставља релативно највећи пораст цена на велико стоке и сточарских производа. Поред екокономских разлога који су утицали на досадањи пораст последњих месеци знатан утицај вршиле су и ванредно неповољне временске прилике које су отежавале довоз 1 снабдевање. Март месец је дакле седми месец систематског пораста цена, поскупљења свију производа без раз: лике и повећања трошкова живота односно опадања реалне зараде свију лица са фиксним примањима. |

· Скок цена на велико према фебруару односно: марту 1939 изгледа овако (у %/0):

Велики скок цена у марту

Према фебруару · марту 1939 Биљни производи 4,5 18,8 Сточни производи 6,4 41,0. Минерални производи. | — 196. ААндустријски 31: 29,8 Општи индекс 37 28,0: Извозни производи 3,6 29,8 · „Увозни производи 2,8 39,0

Као што се види и у марту према фебруару односно марту 1939 највише су скочили сточни производи. Али упркос највећем скоку они још увек имају релативно најнижи индекс, дакле су најјевтинији. Мартовски скок последица је развитка прилика на тржишту стоке од селтембра месеца. Доцније, а нарочитд' од јануара месеца понуда је, услед оскудице и скупоће сточне хране, нагло увећана па је то још више форсирало извоз. Међутим већ у марту месецу видело се да је извоз превазишао капацитет производње и да је добрим делом ликвидиран и сточарски продукциони материјал услед оскудице сточне хране. Тржиште је одједном остало испражњено и цене су почеле нагло да скачу. После сточних, према фебруару, највише су скочили биљни производи услед пораста цене пшенице, кукуруза, овса, јечма. Индустријски производи последњих месеци скачу равномерно, а цене минералних прзизвода остале су непромењене. Општи индекс порастао је за 3,7%, док је у фебруару према јануару пораст био свеra 1,7%/o. Извозни и увозни производи такође су порасли знатно више но у фебруару према јануару. Према марту прошле године после стоке највише су поскупели увозни производи, а иза њих одмах долазе индустријски производи. _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 233.

Индекс биљних производа био је у марту већи од индекса индустријских производа за 1,9%/%, сточних мањи за 10,6 према 13,2 у фебруару, а извозних према увозним за 4,3%/0. Дакле опет имамо отворене маказе у корист биљних производа.

Промене у ценама на мало изгледају овако (у %):

·

Према фебруару марту 1939. Београд + 29 +.15,9 Загреб = 45 "= 19,6 Љубљана — 0,4 + 20,5 Скопље — 1,4 + 147 Сарајево += 12 + 20,5 · Нови · Сад + 8,8 + 15,3 Ниш + 42 + 18,9 Сплит Та + 17,8 Бања Лука + 0,9 + 16,9 Цетиње + 5,9 + 19,3 Храна 1- 22 + 12,8 Одећа = 26 + 26,2 Огрев и осветлење + 17 = 215 Разно + 0,9 + 18,9 Општи индекс ~ 23 = 176

Скакање цена у марту према фебруару (показани минуси код појединих градова сигурно претстављају грешку) било је и опште и прилично, али углавном, као и до сада, различито, од 0,4 па до 5,9%. Поред неједнакости снабдевености и технике дистрибуције који утичу на извесне разлике у нивоу цена остаје факат да се цене у нас крећу хаотично и неуједначено те је ниво скупоће и трошкова живота врло различит. Релативно, према бази од 1930, најскупљи су огрев и осветлење. Њихов индекс у марту месецу достигао је 1144. За њима долази храна са индексом од 1127, затим разни индустријски производи са 1048. Релативно најјевтинија је одећа са индексом од 96,3. Према 1926 г. дакле највише су порасле цене огреву. храни и индустријским производима.

Поред овог општег за Београд води се и посебан индекс цена на мало односно трошкова живота (без стана и културних потреба) на бази 1926 г. Према тој бази пораст цена у марту према фебруару био је: пољопривредни производи 1,4%«, индустријско-занатски производи 3,5%, колонијални производи 5,39, општи индекс трошкова хране 2,590, одећа 10,4%, огрев и осветлење 2,976, разно 2,1%, општи индекс трошкова живота 4,496. У београдском индексу релативно најскупља је одећа са мартовским индексом од 121,4%. Одмах за одећом иду колонијални пронзводи са индексом од 1199, а за њима долазе огрев и осветлење са 101,5. Биљни производи јевтинији су од 1926 г. само за 7,1 поена. Према марту прошле године скок по: јединих скупина производа у Београду био је: биљни производи 5,99“, индустријско-занатски производи за исхрану 11,9%/, колонијални производи 39,8%, општи индекс трошкова хране 10,4%, одећа 43,7%о, огрев и осветлење 23,1%, разни пронзводи 27,9, општи индекс трошкова живота 7,300.

ИСПРАВКА. ју, у глоси „Финансиска самосталност бановине Хрватске донела је подвајање у фискалним оптерећењима"“, погрешно је речено да су: 259/ порески додатак, 1092 здравствени прирез, 20% школски прирез и 10%% путни прирез нови терети. То су били приходи банских управа који су пренесени сада на банску власт.