Народно благостање

20. април 1940,

Други извор је плаћање енглеског увоза у фунтама. Нарочито јужно-америчке земље фактурирају своје лиферације Енглеској у фунтама и та пракса одржала се све до скора. Велики пад слободног курса могао би да смањи ту праксу. Енглеским предузећима дозвољено је да плаћају странцима дивиденду, ренту, осигурања и сл. у фунтама. На крају не може се потцењивати улога криумчарене фунте на страним берзама. Енглеска контрола није строга, па кад су дозвољене извесне трансакције лако је било и недозвољенима дати облик легалности. Према томе понуда фунте није много ограничена.

На страни тражње стоји друкчије. Спољна трговина је под контролом, тако да монетарне власти имају могућност да упливишу на однос понуде и тражње фунте ограничавајући увоз који се плаћа у страној валути, а одобравајући више онај који се плаћа фунтом. Та политика спровођена је јако у почетку, и попустила је кад је курс фунте у Њујорку превише пао. У почетку није било неких прописа који су непосредно ограничавали тражњу фунте. Перпоручено је само да се извоз фактурира у страној валути. Али крајем марта дошао је пропис, да се пет артикала могу да продају само за страну валуту или за фунте купљене по службеном курсу, То су калај, каучук, јута, виски и крзно. Слободном фунтом не могу се више куповати ови артикли, а то је осетно смањило тражњу за њом. Када се већ једанпут одлучила на овај корак, влада би лако могла да прошири листу артикала. Понуда је остала непромењена, а тражња се смањује, и посто-

ји вероватност да ће се и даље смањивати. Ова по-_ следња мера и очекивање да ће легална тражња за ·

фунтом бити још мања изазвали су још јачу понуду фунте, јер су се сада пожурили да повуку своје капитале и они који би без тога још чекали.

Контрола девизног промета променила је однос понуде и тражње фунте на штету прве и зато је слободни курс пао испод службеног, од кога је у почетку био виши. Штету тога пада сносе они који обављају трансакције у слободној фунти. То су углавном странци. Али Енглеска не може да буде индиферентна на тај пад из два разлога: зато што су послови на слободном тржишту у вези са оним због којих је уведена контрола девизног промета и што слабљење слободног курса уништава фунту као међународни новац. |

Контрола девизног промета заведена је са циљем да се резервишу средства заграничног плаћања и да се извозом омогући што већи увоз. Међутим дотле док се извоз плаћа слободном фунтом, а њен курс пада, долазе странци јевтино до енглеске робе. Пад курса слободне фунте иде на штету оних који је нуде, дакле оних који повлаче капитал или примају фунту за плаћање увоза или дивиденде. Али што они губе на курсу то Енглеска губи у роби. Слободни курс чини тако контролу девизног промета неефикасном. Ову штетност слободног курса фунте по енглеску националну привреду истакао је лондонски Економист, али то није једина. Пад слободног курса иде директно на штету енглеске спољне трговине у односу према земљама према чијој валути курс фунте није утврђен, као лира и јен, него се равна према курсу слободне фунте у Њујорку. Последице су исте као да уопште није заведена контрола девизног промета, тј. енглеска роба

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 245

је јевтинија, а талијанска и јапанска плаћа се скупље.

У мартовском броју „Тће Есопопис Јошта!"' Т. Балог сматра да у читавом систему енглеске контроле девизног промета има контрадикција. С једне стране девизне власти би хтеле да им извоз донесе што више долара, и страних валута уопште, а да се ипак сачува карактер фунте као међународног новца. Да би постигле оно прво ограничавају тражњу слободне фунте, а то мора да јој убије карактер међународног новца. Ова контрадикција морала би да се отстрани и по том питању била је ових дана најживља дискусија у енглеској штампи. Али за Енглеску није тако проста ствар да заведе потпуну контролу девизног промета, јер њезина национална привреда повезана је са светском, а у тој вези фунта претставља главну карику. Она мора да пази на то да не би тим мерама покидала везе тако да их после рата не би могла више да обнови. Тешкоћа је у том што интереси у рату захтевају да се предузме и оно што је од највеће штете по привредне односе после рата. Неповољна је појава огромна разлика у курсевима слободне и службене фунте, а штетне последице њезине могле би да се отстране само на два начина као што констатује „Економист': онемогућењем тражње слободне фунте потпуно и блокирањем страних потраживања.

Тражња би била онемогућена када би се одредило, да се сви артикли извоза морају да плаћају страном валутом или фунтом купљеном по службеном курсу. Курс слободне фунте пао би тада још јаче; заправо, тада би имали црну берзу, јер би се фунта могла да употреби тек пошто се прокриумчари у Енглеску. Ову меру не препоручују у Енглеској, јер би она убила потпуно карактер фунте као међународног новца. Не само што не би могла да се употреби у размени добара, него би са ниским курсем фунте странци погубити своје капитале у Енглеској, ако би и даље остала слобода њиховог повлачења.

Много оштрија мера било би блокирање страних потраживања, односно употреба њихова само у ограниченом обиму. Међутим, против ње говоре енглески привредни интереси. Тиме би био уништен углед Енглеске као светског банкара. Тешко би било вратити поверење које се једанпут изгуби, јер ниједан странац после рата не би се лако одлучио да држи свој капитал у Енглеској. На ову меру могле би друге земље да одговоре блокирањем енглеских потраживања, а она су у Америци много већа него што Америка потражује од Енглеске. Нарочито сад у рату Енглеска то не сме да учини, јер велик део тих потраживања служи финансирању ратних поруџбина. Па кад би се то и одлучило, Енглеској је врло тешко провести забрану, зато што се она не сме да затвори зидом према империјалним земљама, а немогућно је борити се против криумчарења у читавом империју.

Иако ниједна од ове две мере не може да се препоручи без штетних последица, лист сматра да

треба оценити њихову вредност, јер само оне до-

лазе у обзир, ако треба да се ограниче послови у слободној фунти. Можда би боље било блокирати страна потраживања за време рата потпуно и ослободити их одмах после рата, него ограничавањем тражње за фунтом нанети велик губитак странцима, У чланку се не пледира ни за блокирање ни 34